http://www.imdb.com/title/tt0758758/

Sean Penn je zaista uneo mnogo truda i napora da na ekran prenese pricu o mladicu Christopheru McCandlessu, koji je, nakon što je zavrsio koledz, napustio porodicu i ambiciozne planove dobrostojecih roditelja o njegovom daljem skolovanju i potencijalnom kreiranju vlastitog porodicnog gnezda. Mladic koji je, sa moderne tacke gledista, imao sve, nezadovoljan konzumistickim pristupom zivotu i hladnokrvnim odnosima među roditeljima, uspomenama iz detinjstva koje su učinile da se i sam udalji od njih, bez ambicija da ispuni drustvena ocekivanja, odrice se, u prvom redu, porodicnih veza, a zatim i novca, stavlja ranac na ledja i kreće na meditativno putovanje prema mestu svojih snova – Aljasci.
Cinjenica je da je americki kontinent velicanstveno lep i veoma fotogenican, te tako, zahvaljujuci iskusnoj ruci Erica Gautiera, imamo priliku da utonemo u vizuelno carobne prizore zbog kojih na trenutak zaboravljamo da gledamo film i, kao uz pomoć inspirativnih New age tehnika, postajemo nesvesno opcinjeni lepotom Zivota i Sveta. To je ono sto čini i nas junak, koji bezi iz grada u divljinu, postajuci neka vrsta dobrovoljnog kopnenog Robinzona Krusoa.
Svako od nas je ponekad pozeleo da pobegne od svega, od okvira postavljenih nam našim rođenjem, a za jedan ovakav korak, na kakav se odlucio Kristofer, potrebno je uz to, biti mlad i naivan, biti buntovnik, ali od vrste onih koji na otudjenje izazvano blagostanjem gledaju sa prezirom i besom. Makar Cudra je to umeo pre njega, međutim, u genima je nosio nomadsku mudrost i on je bio jedno sa prirodom. Još davniji primer je mogao da mu da i Buda, da je samo Kris imao strpljenja da se uci na tudjim iskustvima. Kada je covek istrgnut iz civilizacijskog okvira, vratiti se prirodi nije tako jednostavno kao sto u sanjarenjima izgleda. Zato ovo Krisovo putovanje ima jednu dodatnu tezinu i pitanja koja se postavljaju u ovoj potrazi za srećom su odraz naivnosti i nezrelosti pre nego buntovnistva i odlucnosti. Sve to su povremeni i slučajni Krisovi saputnici pokusali da mu sapnu na uho, ali on je bio gluv na upozorenja. Majka priroda je najokrutniji ucitelj, ali jedini koji je uspeo da Krisu prenese poruku, koju je on bio spreman da primi samo od nje, bez obzira na cenu.

Lično imam pomesana osecanja u vezi s ovim filmom. S jedne strane, magicna fotografija, muzika i skladno vodjena prica za mene su dokaz da je Sean Penn što se tiče reziserkog umeca na dobrom putu. Takođe, introspektivna filozofija jeste moja solja caja, pogotovo otkako sam sazrela dovoljno da umem da pobegnem i sedeci u svojoj sobi. Nešto ipak ne stima, ne znam šta, možda nisam dovoljno religiozna i možda ne želim to da budem. Možda ne verujem u Velike Istine. Možda prosto volim da živim u gradu a da gledam prirodu na slici. Možda previse osecam amerikanstvo u filmu koji bi bio savrsen da je univerzalan i besprostoran (Tarkovski bi to bolje). Ne mogu da dam filmu peticu iako bih to zaista zelela. Pa ipak, od srca preporucujem gledanje.