Oskrnavljeno ime Dusana Kovacevica

Dusan je u tome dragovoljno ucestvovao u svom ruzenju i uruzenju svog naroda.

Ne nego da je najbolji Dragojevicev. On je još uvek za mene bolji pesnik no reziser ali ko sam ja da sudim.

Maturski rad za nekog samo za pare:)))

Sarlota, hvala na opsirnom osvrtu. Evo šta sam ja rekao o filmu još onomad, pa ako te ne mrzi:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/45/014461268/sveti-georgije-ubiva-azdahu-uzivajte.html?10
Čak mislim da i ne pricamo toliko razlicitu stvar. Lično, ne mislim da je u filmu uskraceno postovanje ljudima (pazi, tu i nema naroda tipa Milutina, ne u prvom planu makar) koji su se tukli u ratu, nego se prikazuju prosto bez patosa i tog recitatorskog fazona. Meni je Dragojeviceva sprdnja vise smetala u, recimo, Ranama. Ne politicki, nego prosto ljudski, jer se to tada sve desavalo, i mislim da mu je to najslabiji film u tom smislu, mada ima druge vrednosti

Oko Milutina, pazi, Milutin JESTE svestan besmisla cele ratne postavke kao ljudskog fenomena, ali je isto tako svestan i toga da mu je rat nametnut. Sto i jeste bio taj Prvi svetski. I generalno mislim da je ovde kod nas ona prica, sto rece neki zapadni diplomata, možda vi i necete rat, ali rat hoće vas

Ne, kokaju se do poslednjeg u Do Koske, filmu na tom talasu sae bate stoljpi krimoske fantazije tog perioda.

U Ranama mi ne smeta sto je polusvet prikazao takvim jer takav i jeste nego i SVI ostali likovi su prosto svedeni na karikaturu. Voli to i inače Dragojevic (taj easy way out karakterizacije) i u tom smislu mu je 'Georgije' jedini izuzetak.

Poruka Azdahe? Pa ne znam, možda ono „i tako kroz ceo XX vek”. Tragedija jedne zemlje i naroda.

Laza jeste malo jednodmenzionalan, takve uloge mu daju, Crni u Andergraundu mu je bio blessing and a curse kao glumcu. Ali ovde je legla ta prica njemu, oficir zandarmerije, onako strog covek sa principima i sa zenom iz nekog drugog vremena (mnogo kasnijeg). Mala Splicanka (kako se zove ono?) je isto fino odglumila ali bi bas taj njen lik takav kakav je (posh ribica sa umetnickim pretenzijama iz tog - umetnicki važnog - perioda i sva u evropskim fazonima a uglavljena u pogranicnu provinciju) mogao da se razmhne u filmu da su joj Dragojevic i Dusko dali ozbiljniji neki oblik. Da su malo ubacili tu atmosferu u kojoj ova živi u glavi, fin de siecle, belle epoque i te stvari, možda i neku referencu na sifrazetkinje koj će se pojaviti bas tih godina, zensko pravo glasa i slično posto je ova u tom fazonu. Ali Dusko verovatno nije o njoj razmišljao osim epizodno, a Dragojevic je previse epizoda ubacio ponajvise na njenu stetu jer je ona ovde valjalo da bude ravnopravna strana dramaturskog trougla a nije. Gavrilo isto bledji nego sto bi moglo. Od epizoda, najuspelije su Gavrilova žena (sa malo reci kapiramo njenu tragediju i sve to), klinac, slepi komunista, onih par invalida ratnih, možda Bora T. donekle. Austrijski oficir isto stereotipan i ubaceno mu previse lajni teksta za sporedno pokazivanje.

Da, Lecic najjača epizoda ikad

Princip isto uspelo ubacivanje realnosti u film, tojest mita bigger-than-life u film koji treba da bude neka dokumentarna fikcija. Mada se od Principa moglo svasta napraviti ali to nije Dragojeviceva tema rekoh već pa i ovo OK