Moloh
Jevrejski bog sunca i rata, slepa i zastrasujuca mocna sila, koja trazi žrtve u ognju.

...

Budjenje jutra u izmaglici visokih planina, senoviti pejzazi i u njima jedan mracni dvorac… na kuli dvorca, uzbudljivo zensko telo koje se izvija u jutarnjoj gimnastici nalik plesu, puteno stvorenje puno zivota. Mekoca njene koze stapa se sa jutarnjim koloritom. Iz njenih pokreta izbija usamljenost, ponos i osecaj moći. Oseca se na vrhu, koliko fizicki u alpskim visinama, toliko i moralno, svesna svoje snage. Ona je Eva. I njeno ime je mocno, ona je majka ljudska. Ona je ljubavnica boga unistitelja.

Eva ne voli mocnog osvajaca, zanosnog hinotizera mase, ubedljivog govornika, srcanog ratnika, konstruktora Velikog carstva, unistitelja ljudskih sudbina. Ona voli majusnog ruznog coveculjka, koji ima kijavicu, koji se plasi bronhitisa, kome je dosadila politika, kojeg niko ne razume, koji ima potrebu za zastitnickom majcinskom figurom, koji oseca da mu je ponestalo snage, grotesknu i jadnu figuru koja je daleko od sopstvenog rata i sopstvene sile kao da se radi o nekom drugom svetu.

Tragican do apsurda, ovaj film je nešto sasvim neobično. Hitlera, Evu i njihove prijatelje i podanike, ukljucujuci i Geringa, glume ruski glumci, čiji su glasovi sinhronizovani na nemacki, i time se još vise pojacava surealni efekat koji vlada filmom u celosti. Hitlerovi monolozi su za pamcenje, o melanholiji nordijskog sveta izazvane polarnom svetloscu, o slovenskoj rasi i o super-coveku.

Drustvo koje gradi istoriju cele Evrope, celog sveta, koje će obeleziti celu jednu epohu i zauvek ugraditi Shoah u kolektivnu memoriju, zapravo je grupica blaziranih, iskompleksiranih, teatralnih, bezvoljnih figura, koje možda još jedino njihove žene drže u ubeđenju da nešto vrede.

Sumrak bogova by Sokurov.