Мени се није ама баш нимало свидио филм.

Телвизијски и досадан.

Cuj, afganistanski film. Kamo sreće.

Prica o ljudskoj slabosti, kukavicluku, izdajstvu i savesti, istorijsko-politicka pozadina u buretu baruta zvanom Afganistan, bogata produkcija koja rezultira prelepom fotografijom (lokacije u Kini, zbog ociglednih politickih razloga i nemogućnosti da se snima na stvarnom mestu desavanja), nazalost, po meni, vodjena pogresnom putanjom (ne mogu da kažem: pogresnom rukom, jer film M. Fostera „Monster’s ball obozavam), povrsna, ”pljosnata„, plitka, artificijelna, nasminkana i lažna, kao krajnji rezultat ostavlja utisak nedorecenosti, i po pitanju likova i njihovih opisanih sudbina. Na stranu mnogi propusti u montazi i reziji, na stranu neuverljivost i zbrzanost kraja filma, ono sto ostaje je par lepih i ubedljivih momenata (dve ili tri scene) i blagi osecaj nelagodnosti jer nismo ostali dovoljno dirnuti ovom srceparajucom pricom. Pa i kako bismo? – Kad to nije ni sam reziser.

Glumci bi bar teoretski trebalo da su Afganistanci, ali nisu, čini mi se, ni jedan od njih (možda samo mali Hazar), i to me dodatno nerviralo. Kako da se uzivim u pricu o Afganima kad na platnu vidim Arape i Irance?? To me podseca na svu silu holivudskih filmova o nama gde NAS glume razni Madjari, Albanci i slični. Fuj.

Jasna je poruka (preuzeta iz veoma popularne knjige Khaleda Hosseini-ja) : detinjstvo je jedino cisto, i kad u jednom trenutku ostanemo uprljani, nikad i nicim se više ne možemo oprati. To može da se dogodi nasom krivicom i da nas muci i prozdire do kraja zivota (protagonista Amir) ili tudjom, i da nas moralno uzdigne ali psihicki zauvek tisti (Amirov verni prijatelj i sluga, Hasan). Kukavicluk nas tera da izdamo sami sebe, svoje najmilije, svoje ideale, i ona malobrojna dobra dela koja smo u stanju da učinimo ne mogu da nas naprave BOLJIMA ma koliko se mi tome nadali.

Podela na dobre i na zle, bili oni talibani ili ne, bili oni Rusi ili ne, bili oni komunisti ili ne, ne može da bude linearna i jednostavna kao što se to ovde prikazuje. Nije sve tako jasno i evidentno kao sto nam to Holivud porucuje.

Steta. Steta rezisera, koji nije uspeo da se unese u ovu pricu i da je ovekoveci na najbolji mogući način: autorski.”

Hrdjavoj Babi i dlake smetaju. Kad bi za svaku zemlju koju rokaju menjali glumce Olivud bi odavno bio bankrot.

Izvinjavam se sto kasnim ovoliko sa komentarom:) Knjiga je naravno mnogo bolja od filma. Knjiga će da te rasturi! Prijatno citanje.