Inspirisano „Poslednjim tangom u Parizu”. Teskom dramom. (I još jednom osobom)

NE OSVRCEM SE

Kad spavam na ledjima kosti mi udaraju u madrace
misli pevaju o ženama za koje sam mislio da ih nikada neću imati
jer sam zeleo samo tebe, umazanu suzama, spermom i znojem sa dlanova
Eto kako sam živeo u seni svoje strasti

Kad si plakala - ja sam pisao reci pesama na telu
dok si pila - ja sam zvakao cvetove kradene sa pijacnih tezgi
namenjene tebi, ali bespotrebne u casu kad nema sjaja u oku
Već dugo mene nema, skocio sam u bezdan dok si brinula o sebi

Ponekad, dok sam nag u po bela dana setao mestima sreće
na kojima sam otvarao tvoje oci kao konzerve i jeo ih usnama
i dok sam još verovao da se prstom može dozvati Bog
plakao sam suzama kastrata kome je ostao samo glas da ne poludi

Mene već dugo nema, samo ti ne dizes pogled sa sebe
pa ne vidis ništa sem bolesti koju oblacis jutrom kao haljinu
u raznim bojama, zagledajuci se pred ogledalom u koje ne možeš stati
Reci: kada si zadnji put polizala krv sa mojih testisa

Nisi ni mogla, jer sam pustio struju u sebe kao Tesla
između tvojih napitaka zaborava ostao sam zaglavljen kao u liftu
Poželiš li da otkopcas iznutricu, da skines bol koji nema cenu?
Laz je bolja, u njoj se živi kao u pesmi i jedu samo metafore

Zato se ne osvrcem vise na miris tvoga tela
na linije bubrega koje sam pratio prstom i jezikom
na klitoris rasecen dahom i smrtnim grehom
zato me nije vise briga sto postajes manja od svoga ega

Ako li me napipas negde u mraku uma, u preostalom secanju
nemoj da se snebivas već zagrizi u vrat, isisaj zlo
tvoje i moje, zaostalo iz vremena kada smo verovali u nepogresivost
i vodi racuna da me pokrijes pre nego sto zapalis svaki deo sobe

PS
Mladost je sklona romantici!A teta Snajderova je - boli glava!