još dok sam bila mala meni su roditelji često pricali o raznim desavanjima u beogradu. keva pomalo ponosna sto je beogradjanka (valjda je ovi sa caletove strane zesce smarali zato što nije 'crnogorka'...srećom pomrli su dok još nisam bila alapaca...mada mi je sestra oceva rekla jednom prilikom da imam jezik do mamule...ofcourse I do, ne dam na mamu to je svetinja!)
i tako su mi pricali o raznim igrankama, koje su face bile in, gde su se skupljali ovi, oni itd...i pricase mi o fantomu.
meni je bilo nezamislivo da neko ko vozi auto ne može da bude zaustavljen sa drugim autom, sve dok mi nije postalo jasno da onaj jugic sto smo kupili posle fice mnogo brze ide, i ima super mesta...a kad je dosao ford, to je već bila ladja ...a sve to u stvari je mrva naspram americkog chevy caprise u koji sam prvo sela. pa ono je space shuttle!
da se vratim na fantoma
skinem sa mininove ovaj filmic, već mesecima se zesce lozim na ovu pesmu
http://www.youtube.com/watch?v=ue7vN2iPYL0
jer mene, nenostalgicarku, totalno podseca na onaj miris beograda kojeg se secam kada sam bila jako mala (valjda sopstveno iskustvo, roditeljske price, radio koji su slusali, sad ne mogu da se setim tačno koja stanica bese, i ploce, male ploce na nekom portabl gramofonu.
film pocinje intervjuima svedoka tog vremena. mi ne znamo koliko su oni bili bliski sa fantomom ali sigurno su na neki način bili povezani. tek na kraju dobijamo bolju sliku ucesca tih ljudi u fantom incidentima.
sama spica je ubica za jugonostalgicare. u pozadini spice se cuje govor tita, deca recituju, svuda po ulicama zastavice SFRJ, ljudi nose cvece i transparente da docekaju tita sa putovanja.

komicno mi je, i volela bih da znam da li postoji razlog, zašto je fantom vozio porsea u trenutku kada je tito bio u havani na sastanku nesvrstanih, i zašto se sve zavrsilo (10 dana) dan pre nego sto će tito da se vrati.

fotogenicni milutin milosevic je bez i jedne jedine reci izgovorene u filmu, uspeo slikovito da prikaze fantoma i njegovu misticnost.
posle ovog filma, ubeđena sam da je fantoma ubila policija a ne da je poginuo u saobracajnoj nesreci.

divan, opustajuci film, lep presek jednog vremena, u kome se vide velike prednosti za celokupno drustvo (sigurnost, bezbednost) ali i kontrola pod velikim bratom.

moja keva kaže, kao neko ko nije nikada hteo da se uclani u komunisticku partiju iako su je cimali sa stomakom do zuba, da su svi mogli lepo da žive i uzivaju pod uslovom da ne cackas u politiku i policiju.

vise stvarno ne znam šta je pametno. živeti pod jednim takvim sistemom, gde sa druge strane znate da vam je dete bezbedno napolju, ili živeti u ovakvom haosu gde je.be lud zbunjenog i obrnuto.

anyway, preporucujem.