Starac_Foco
(--)
12. јануар 2016. у 22.37
Pogresno razumijes, alternator je generator, i kao i svaki drugi generator opterecuje pogonsku masinu (motor) onoliko koliko je mehanicki teret sam od sebe + dodatno opterecenje da proizvede onoliko struje koliko potrosacima treba u svakom momentu (sto varira) + struja punjenje akumulatora ako nije pun. Kako varira opterecenje alteranatora tako varira i potrosnja goriva, stim sto je to sve skupa mali procenat ukupne snage koju motor razvija u voznji.
Npr, ako motor snage 100kW pokrece vozilo po ravnom putu i umjerenoj brzini (recimo 100km/h), angazavana snaga motora biće možda oko 30kW od čega će na pokretanje alternatora otpasti recimo 0.5 - 1kW zavisno od kolicine struje koju traže potrosaci.
Inače kad bi alternator bio konstantno opterecenje za motor, bez obzira koliko treba energije elektricnim potrosacima, to bi onda bio perpetum mobile - ako bi kolicina goriva koja se trosi na pokretanje alternatora kad potrosaci trebaju 100W ili 1000W bila ista, onda bi razlika od 900W bila besplatna energija koja dolazi ni iz čega.
Međutim, clanak jeste sviranje qurcu, jer neko je besposlen izracunao da punjenje telefona kracuje put koji auto može preci sa jednim galonom goriva nekih 50 metara, ili oko 12 metara po potrosenom litru. Pošto prosjecan vozac ne potrosi dnevno vise od jedno 7-8 L, ispade da je sa istom kolicinom goriva mogao preci još jedno 100m da nije punio telefon...
Taj besposeni matematicar je dalje pretpostavio da svih milijardu vozaca (toliko se pretpostavlja da ima vozila u svijetu) puni telefone u autu pa tako ispadne da je to svaki dan proizvede poprilično zagadjenja. Međutim, za vozaca koji predje dnevno 100km, procentualno gledano, kolicina goriva koje auto treba da dodatno potrosi u ime onoga sto je otislo na punjenje je 100m/100km = 0.1%
Ovo je slična matematika kao u VW prevara, koja jeste postojala, ali je njen efekat na globalno zagadjenje aozotnim oksidima praktivno nemjerivo mali, jedno 0.01% u vrh glave. Možda i 100 puta manje.
smih
13. јануар 2016. у 03.00
> pa ja koliko se razumem alternator ima konstantno opterecenje na motor !!!!
Nije konstantno, sto je veca struja potrosnje, to je jače magnetno polje koje stvara otpor rotoru alternatora.
Da li si nekada davno vidjao na automobilima sa slabim motorom da broj obrtaja u leru padne kada ukljucis farove?
cenim_ja
13. јануар 2016. у 08.56
ok...ja sam sam imao pogresno shavtanje alternatora...ja sam mislio da on ima kons.mehanicko opterecenje na motor i da njegova izlazna snaga zavisi od obrtaja motora,tj da on uvek proizvodi svoj maximum el.energije a taj max.zavisi od rpm.
interesuje me šta bi se desilo da je rotor ili stator napravljen od stalnog magneta ?
poredjenja radi:
ako uzmemo punjac za akumulator max izlaza 2A,i recimo punimo bateriju koja je 80%prazna,i drugu koja je 20%prazna,pri punjenju punjac će da ima isto opterecenje kod obe baterije (s tim sto će vise vremena trebati da napuni ovu drugu)...
Starac_Foco
(--)
13. јануар 2016. у 11.26
Alternator je (makar do sad uglavnom bio) sinhroni trofazni AC generator sa uzbudom preko kliznih prstenova na namotanom rotoru pri cemu struja uzbude se automatski podesava preko regulatora („regler”) tako da je napon na izlazu iz statora uglavnom konstantan. Ako napon pocne da pada zbog povecane potrosnje (šta god da trosi struju, potrosaci ili prazan akumulators se puni) struja uzbude se povecava, napon statora se takođe povecava, izlazni napon iz diodnog ispravljaca se takođe povecava, i i obratno ako potrosnja pada.
Pošto je alternator AC generator, sa povecanjem broja obrtaja raste frekvencija. Tačno je da sa povecanjem rpm/frekvencije efekvivna vrijednost ispravljenog napona (trofazni ispravljac) pomalo raste ili to nisu velike promjene i regulator odreaguje u skladu sa tim.
Ako bi rotor bio stalni magnet onda regulacija izlaznog napona preko njega ne bi bila moguća i napon bi bio optimalan samo pri jednom opterecenju, te bi ponekad bio prenizak (kad je opterecenje visoko) ili previsok (kad nema dovoljno potrosnje struje).
Sustina elektricnih sistema je da potorsnja energije mora biti jednaka proizvodnji u svakom trenutku. Energija niti može nastati ni iz čega, niti ako je već nastala može samo da se ignorise - nešto je mora potrositi. Teoretski, a možda to postoji i u praksi, alternator sa stalnim magnetom na rotoru bi mogao da postoji, ali bi i on morao imati neki vanjski regulator, i morao bi biti konstruisan tako da zadovolji max. moguću potrosnju. A kad je potrosnja niza od max. da taj regulator usmjeri visak energije na neku vrstu potrosaca za rasipanje energije. Ili možda dozvoliti da napon cijelog sistema poraste kao rezultat viska energije, ali ni danasnje baterije ni potrosaci to bas ne „ vole”. Ovo se u principu dogadja kad se „regler” pokvari tako da masina pravi previse struje pa napon istalacije može biti i do 18V.
