Dve stvari su ogroman problem za cisto elektricna auta - baterije i americki „grid”.

Elektricna mreza (grid) i ovako iskace leti kad svi upale AC, zamisli kako bi bilo da još svi pune baterije u kolima po celu noć?

Baterije - dok god im treba 4 sata da se napune na rapid chargeru, biće problema.

Ja bih vozio elektricni auto, ali nemam uslova za dva auta, a elektricni mi neće pomoći kad hoću da trknem da planina i nazad - 200 milja ili vise.

Pre neki dan je prodan 100,000-ti elektricni auto u USA, Mitsubishi i-MiEV http://www.autoblog.com/2013/07/12/the-100-000th-ev-sold-in-the-us-is-a-mitsubishi-i-miev/. USA ima cilj da proda milion EV do 2015. Mislim da su sanse ne male, nego da ne postoje da se to desi..

Još uvek smo verovatno 10 godina od cisto elektricnih vozila koja će biti korisna na duže relacije, a ni tad se neće prodavati ni blizu kao obična kola. Za 10 godina, vecina modela na putu će moći da ide 30-50mpg u USA. To su neka moja predvidjanja

Nekaze se dzaba„ cjela Tuzla jednu kozu muzla.. i svi imali dovoljno mljeka..”

------------------------------------------------------------

Tačno tako, ne kaže se nego se kaže:
„Cijela Tuzla jednu kozu muzla
pa se hvali da se sirom hrani”

Sa povecanjem broja elektricnih auta povecala bi se potrosnja struje a time i zagadjenje.Skoro 50% americke struje dolazi iz uglja.njemacka je odbacila nuklearke i koristi ugalj i „alternativne izvore”,kina -ugalj itd.
Rjesenje je u dizelima nove tehnologije koji trenutno manje zagadjuju od benzinaca,manje trose,a punis tank svakih 1000km,dok za elektricno auto gledaš gdje ćeš ga ustekati da se puni 5 sati nakon samo 100 km-prosjek.
Znaci,po meni,elektricna auta su najveci zagadjivaci , što se tiče hibrida kao toyota prius i oni su slabi u odnosu na dižele jer trenutno postoji 19 dizela koji imaju bolju fuel economy.
Inače ako ćemo nešto alternativno i trositi struju onda je bolje koristiti auta na comprimirani vazduh koji imaju bar duplo veci radijus kretanja nego elektricna auta

Stevo, nedavno je bila neka emisija o potrosnji struje u USA: zbog toga sto su poslovi presli u kinu, amerika se suocava sa viskom elektricne enegrije, proizvodi se jednako a potrosnja je smanjena zbog izvoza poslova... ovim se i objašnjava zašto amerika (USA) nije zainteresovana za investiranje u obnovljive izvore enegije kada je struja u pitanju (konkretno elektricna enegrija).

što se tiče elektro automobila o tome će ipak odluciti mocnici kada će
i kako pustati elektro auto na market i kojim tempom .
LIčno pratim prilično toga oko Tesla Motors ( gotovo sve sto oni rade
a pre jedno 3 meseca sam provozao Tesla auto , ovaj sa 416KS i sto
kosta oko 100000$ . Utisci su toliko impresivni ( što se performansi
tiče) da nemam zamerke , čak naprotiv . Razgovarao sam tokom voznje sa
deckom koji radi kao diler oko napajanja baterija, mogućnosti zamene
problema sa grejanjem ( zimi ) hladjenjem (leti) , osvetljavanja (nocu) održavanja auta , i mnogo toga i verujte on se prilično snalazio da me ubedi da to auto gotovo da nema manu ( oism početne cene) i bio je veoma uverljiv .
LIčno mislim da ako naftni lobi dozvoli Elonu Masku ( CEO , Tesla Motors) da prezivi u veoma bliskoj buducnosti , dakle bukvalno koliko
sutra , elektro auto će postati realnost.
Negde sam skoro citao o mogućnoasti ( to je najnovija tehnologija koja
se još uvek ispituje ) da se u baterije ion-litijum , tehnologija koju koriste kod Tesla Motors ( razvijeno u PANASONIC za njih) kao i kod miliona Lap Top racunara , upakuje tolko energije koja bi sa ovom velicinom baterija koja je kod Tesla auta omogućila radijus kretanja od oko 1000 milja ( 1600 km ) u jednom punjenju . Danas je to oko 208-232 milja sto takođe nije malo , daleko su ispred sve konkurencije .
Uzgred od države do države , postoje razne olaksice kod kupivine tako
da je veliko pitanje šta će biti sa Tesla MOtors .
Ja lično mislim da će oni opstati i za nekoliko godina postati deo
svakodnevnice .
poseban problem jeste punjenje , ali neko je gore pomenuo trosenje
baterija kao za nekoliko godina nećeš moći prodati auto kao polovno .
Prvo ion-litijum baterije nemaju memoriju ( pojava poznata kao histe-
rezis kod starih baterija ) . Jednostavno baterije kod Tesla auta se
mogu puniti 100% ( normalnom brzinom ili ubrzano ) a mogu i parcijalno
Primera radi na displeju imaš energije za recimo 50 milja voznje a
tebi treba još nešto malo vise . Sa brzim , visoko naponskim punjacem
tih dodatnih par desetina milja možeš napuniti za vreme dok se obujes
ili možda obrijes ( ako je musko u pitanju ) ili nasminkas ( ako je
zensko ) i malo doteras i to je to .
Preko noćimožeš dopuniti baterije i ujutru si spreman za novih oko
208-232 milje voznje .
Naravno da je logicno zapitati se a šta ako u gradu naraste broj tih
auta na milion pa krenu svi da pune , u piku može zimi doći do raspada elektro-energetskog sisitema . Nocu bi se to moglo svakako dok
je energija jeftinija a jeftinija je zbog toga sto elektrane rade non
stop a pik potrosnje je danju a ne nocu . NJima i te kako ide u prilog
da neko nocu trosi , struju , makar nešto jer oni stati ne mogu .
Danju je sasvim druga prica .
Što se tiče zadnjeg zapazanja Steve da će Elektro kompanije tek tako
olako podici cene struje da bi samo ostvarili profit , pa neće to bas
tako jednostavno ići . Dizali su cene svemu i svačemu pa sada kukaju
kako narod ne trosi , kako se auta ne prodaju , odeca, obuca, bela
tehnika, posustaje i pordaja nekretnina , gotovo da je skroz stala
gradjevina i tako . Podiznanje cena ( znatnije) još elektricne emergije bi samo dolilo ulje na vatru u sred borbe sa pozarem .
No slazem se da ako se krene masovno sa elektro autima da će cene
elektricne energije ići gore , tu dileme nema ,ali koliko , i kako brzo zavisi , videcemo . No trenutna cena struje je zaista smesna .
Kada gledaš samo koliko energija kosta ,vozeci Tesla Motors auto za
predjenih 100 milja to kosta oko 1$ ili tek nešto malo vise .
Uporedite klasicno auto koje trosi recimo oko 6-7 litara na 100 km
prosecno to izadje oko 10-12 evra kako gde ili oko 15$ u USA najmanje
Dakle elektro auto je daleko jeftinije ( trentno ) ako zanemarimo
veliki problem u startu oko nabavne cene .
No i to će ( kada naftni lobi ) dozvoli da se smanji . Čim se da
zeleno svetlo elektro pogonu , to će se omasoviti , i cene će rapidno
pasti verovatno na nivo čak možda i ispod prosecne cene običnog auta
danas dakle oko 15-25000$ . Ako se ostvare predvidjanja da će se moći
upakovati energije u velicinu baterija koje ima Tesla auto danas za
1000 milja radijus kretanja , prva beneficija je da će se danasnje
baterije moći znatnije smanjiti . Tako bi Tesla auto mogao biti barem
pola tone laksi ako ne i vise u startu . Danasnje auto tezi 4600 finti
( oko 2090 kg ) , sto je veoma mnogo .
Inače samo auto Tesla , i nema gotovo ništa od delova . Kada sam ga
provozao onda sam u salonu ( kod dilera) ostao još oko 2 sata da vidim
sve magazine, sva video izdanja , sve sto je bilo na rapolaganju u vezi tog vozila i fabrike . U samom salonu je bio još jedan auto
( ske;et ) gde sam mogao videti šta on zapravo od delova ima . Gotovo
ništa . Dole ( pod, ispod) su baterije , nazad ima dva mocna elektro
motora, između njih mali digerencijal , dve poluosovine i 4 tocka .
Napred još ima upravljacki mehanizam i kocnice i to je sve od mehanike
Ništa vise nema , i na to dodje karoserija , sedista i oni tapacirunzi
i dekoracija . Nema pokretnih delova, nema šta da se pokvari , nema
nikakvog održavanja , nema buke ali nikakve , nema menjanja ulja,
kaiseva, ovog , onog , ništa .
Ako napravis karoseriju od aluminija i sasiju koja je već od aluminija
kao i elementi vesanja , onda to može trajati decenijama , nema rdje
a nema nikakvog sagorevanja , i pokretnih delova , prost kinematski
sklop koji može trajati decenijama .
Oh da zaboravih skoro da su Svedjani (Volvo) u fazi razvoja ali oni
pokusavaju nešto revolucionarno da urade , da naprave puteve sa nekim
trakama gde bi se elektro automobili preko konakta dok se voze napajali elektricnom emegrijom . To bi moglo drasticno izmeniti komp-
pletnu filozofiju u auto svetu i možda skroz eliminisati baterije
( ali tek kada se razvije putna mreza takva ) . Ali sve to i da dodje
uzece nekoliko decenija dok se izgrade takvi putevi i preurede danas
postojeci da funkcionisu kao ti u Svedskoj .
I sve to opet jako zavisi od naftasa . Dokle god oni ne izcrpe i zadnju kap nafte , oni neće tek tako pustiti elektro-uto da im otima
znatniji deo kolaca .
Ovako po malo , nije problem . Tesla Motors je u celom Cikagu prodao
tek oko 100-200 vozila i sada uporedite to sa jedno 5-6 miliona ovih
klasicnih auta . Ali napredak je vidan svakim danom .
Ja gotovo da ne prođe nedelja , dve a vidim poneki Tesla auto na
ulicama Cikaga . Ima ih polako se pojavljuju .
No polako videcemo kako će sve to ići . U svakom slučaju ja sam i te
kako odusevljen performansama Tesla auta , tih 416 KS i oko 600 Nm +
momenta zaista deluje ne impresivno već ubitačno .
Vozis normalno a onda poželiš da preteknes ili se ubacis samo malo
pipnes papucu gasa i ti bukvalno letis napred , elektro motor bukvalno
katapultira napred . Ništa se od klasicnog auta sa time ne može uprediti , možda jedino Nisan GT-R ili Porsche RUF ( sa najmanje 600+
KS ) , ili neki radjeni Subaru WRX sa AWD i najmanje 600-800KS .
Ova obična auta sa 200-300 KS to je neuporedivo , mislim na ubrzanja
neuporedivo . I sve to za 1$ za 100 predjenih milja .
( ako zanemarimo onih 100000$ u početku ) .
Onda kod elektro auta nema zagrevanja , nego kreces odmah . I tako
dalje .

Тај проблем са батеријама је и један од оних са којима се забављају у Тесли.
Прва компанија која је предложила не пуњење неги измену батерије је била Better Place, која је пропала јер није било интересовања.
Тесла сада ради на томе да се батерије не пуне него да се једноставно празна замене са пуном.

http://tinyurl.com/mulbj2n
http://tinyurl.com/lzkv778

Проблем је да Тесла то ради за своје аутомобиле, али други би имали другачије батерије и замена не би била могућа.
Опет долазимо на нешто слично као кад смо имали VCR и BETA систем за траке и био је хаос док VCR није победио.
Исто је било и са Blue Ray и оним другим системом (заборавих му име).
Проблем је да сваки произвођач хоће да сам прави батерије а не да уграђује туђе за које би морао да плати неком другом.
Проблем је и да би цена измене по Тесли била између $60 и $80 по измени.
За те паре може да се са одговарајућим бензинским колима пређе далеко више километара.

Што се тиче самих батерија трају од 5 до 20 година, зависно од услова.
Генерално сесматра да је батерија готова када изгуби 20% од пуног капацитета.
Ако је температура преко 30 степени целсиуса батерија траје далеко мање него где је нижа, значи проблем у Флориди, на Блиском Истоку а и на југу Европре, Северној Аустралији итд.
Нисан нуди план са којим ће се заменути батерија када падне испод 70%, али за то треба да се плати $100 месечно.

http://phys.org/news/2013-04-life-lithium-ion-batteries-electric.html

Велики проблем је цена нове батерије.
Пр податцима Форда батерија за електрична кола се креће између $12,000 и $15,000, а одговарајућа бензинска кола коштају око $22,000.

На основу овога сам и рекао да су мале шансе да ће неко купити полован електрични ауто.
Цена електричних аутомобила је отприлике дупло већа од бензинских.
Значи да ако се аутомобил губи у вредности 15% до 30% у првој години и изгуби око 40% или више после 3 године.

http://money.aol.co.uk/2013/07/03/depreciation-ten-cars-that-hold-their-value/

Цена Тесле после рецимо 10 година би требало да буде ту негде око $20,000.
Бензинац вредности $100,000 би требало да кошта исто.
Сад ако на цену Тесле треба да се дода још $15,000 за нову батерију, Тесла би коштао дупло више.

Silni,
sve je izvodljivo.
Kao sto smo nekad sa biciklom navece isli u asikovanje, ukljucis dinamu na prednji tocak i imaš i prednje i zadnje svjetlo, a uzmi takve 4 diname sa brzinom od 100Km /h ili od oko 3000 0/min koji kapacitet struje mogu da proizvode,
isto tako npr strujanje pri toj brzini kada bi se usmjerilo na lopatice turbine eto potrebne struje da se pokrece dinama koja će puniti pogonsku bateriju .Sigurno nijedan elektricni automobil neće naći primjenu sa kapacitetom baterije od predjenih 100 km, jer ko bi se sa takvim autom usudio poći na duzi put i vozish 1 sat a punish 4.
Bezir napise roman ,i hvali svoju hondu i amere, ali evo pocelo im je zlo sa Bankropcy Detroita nekad najvece Industriske i Auto industrije.
Proćikroz taj grad danas je interesantno vidjeti kako civilizacija umire 90% buiznisa zatvoreno, žive duse nema na ulici a svaka kuca je na prodaju za par hiljada $.
Tako će i čitava Amerika nestati jednog dana, jer zlo se vraca tamo gdje je i zalezeno...

Eco, izjava je na mestu. Tu državni aparat tj. POliticari imaju ulogu, odabir, jer veliki deo novca od poreza se sliva u kasu države. Jedno je sigurno, a to je da će običnom svetu biti lakse je samo iluzija. U USA su sve cene izlozene bez poreza, tj takse, osim goriva. Ne znam zašto, osim da država prikriva istinu o visini takse na prodaju goriva. Država bi morala izaci sa novom formulom o dopunjavanju kase ukoliko se smanji prodaja goriva, izbaci iz upotrebe. Primer je Detroit koji je pukao jer su prihodi pali usled gubitka populacije I pada ekonomije. Za grad pad ekonomije ima manji značaj od gubitka populacije. Njih ne interesuje dal radis, imaš li posao, itd... al platiti porez moras I on nije vezan za kucni budet već naprotiv je progresivan sa planom budzeta grada, znaci ima uvek tedenciju rasta bez obzira na ostale faktore.
Interesovanja za elektricne automobile ima jer danas kad je ekonomija bez rasta, elektro auta prilično skupa na ulicama ih vidjas često, volt, tesla, leaf. prijusa ima ko „govana”, mada su hibridni, a ne elek.

Eco...Kontam da nije bitno šta se u šta pretvara i koliko pretvranja raznih oblika energije ima dok ne dodje do obrtnog momenta ili rada, bitno je gde su gubici najmanji a efikasnost najveca.

Ako iz jednog litra dizela možeš da sa svim gubicima u normalnom CRD motoru i rezimu dobijes 20km prevoza, a sa tim istim litrom preko generatora izvuces dovoljno kWh da napajas elektro motore koji će istim tempom preci 30km onda si dobio 33% bolju efikasnost sa manje gubitaka i (verovatno) dosta manje slozenosti samog dizajna. Nisam siguran kolika je efikasnost generatora, ali motori su otprilike oko 85-97 pri punom opterecenjua i verujem da motori koji idu u auta rade na tome visem stepenu efikasnosti (92-95%).

Ja bih lično bio jako sretan kad bih imao all electric auto jer bih ga razumeo mnogo vise nego sto razumem ove obične.

Eh,moj Dusane care silni,ako bi ti sa tim svojim sistemom uspio da sa iz ulozene energije dobijes vise dobivene energije ti bi bio gospodar svjeta,a ne samo srbije.

Ja sam imao 2000 golfa tdi sa 340k kad sam ga prodao.Turbo nikad mjenjan.Danasnji vlasnik prezadovoljan.Kaže da je samo zadnje kocnice promjenio.Ne znam koji je auto kod tebe.

У Онтарију „енерџи борд” гарантује нуклеарним центрлама 6 центи по киловату, ветрењачама 18 а соларним 80 центи по киловату.
Значи ако би прешли на чисту енергију из соларних ћелија струја би коштала око 13 пута више, некако не мислим да би се онда отимали за електро аутомобиле.

80c je bilo za male sisteme do 10kW, a sad je i za njih nešto manje. Instalacije na velikim krovovima do 500kW dobijale su oko 64c, sad je takođe nešto manje. Velike solarne instalacije na livadi, koje se mjere 0.5-10MW dobijaju oko 43c. Sto nije bas 13 puta vise, nego oko 7 puta, ali je i dalje vise nego primamljivo investitorima, a sve iz našeg dzepa (nas tzv. taxpayers and ratepayers...).

Sunce je mnogo pouzdanije i predvidivije od vjetra, ali je za sad cijena kW instalisane snage i dalje oko duplo skuplja.

Cijene panela i uopste solarnih instalacija padaju, kako broj proizvodjaca i nivo znanja o tome raste. Tako da bi eventualno solarni paneli, ako bi se nastavili instalisati ovim tempom, mogli da nadomire struju koja bi se povukla iz mreze za punjenje auto baterija usred bijela dana.

Ovo je tim prije moguće zato što čak i u slučaju debelog pada cijena eletricnih vozila, nerealno je ocekivati da će narod preko noćida pobaca ono čim se sad vozi, tako da ja ne ocekujem porast ucesca elektricnih vozila veci od 0.5% godisnje. A i ovo je optimisticna procjena.

Međutim, neki drugi brojevi ne obecavaju mnogo: prema nekoj statistici trenuto postoji oko 250 miliona putnicnih vozila u USA. Radi lakse racunice uzmimo da je to 200 miliona. 0.5% od toga je oko 1 milion. Ako svaki takav auto treba u prosjeku da dnevno predje 100km, to je oko 20kWh po vozilu ili oko 20 miliona kWh ukupno na dan.

Sva ta potrosnja bi se mogla nadomiriti iz nekih 3000MW solarnih panela, pod pretpostavkom da u prosjeku prave struju punom parom 6 sati na dan, sto nije nerealno. U tako velikoj državi uopste nije nemoguće instalisati 3000MW za godinu, to bi bilo recimo 300 razlicitih lokacija x 10MW, samo je pitanje ko će to da plati jer bi pri trenutnim cijenama to kostalo jedno 10 milijardi dolara.

Ako se gornjoj cifri od 10 milijardi doda da svaki elektricni auto kosta (samo) $10,000 vise od klasicnog, to bi kostalo za milion vozila oko narednih 10 milijardi extra...

Pretpostavimo da infrastruktura punjenja koje se mjeri snagom od bar 5kW ili vise, po kucama, garazama, parkinzima i kvartovima, ukljucujuci pojacanje distributivne mreze, kosta narednih $3000 po vozilu, sto na kraju krajeva isti taj vozac mora nekako da plati, ali da će to da se kompenzira smanjenjem potrosnje goriva.

Pretpostavimo takođe da će tokom radnog vijeka i svih onih extra $10,000 potrosenih na nabavku vozila da se kompenzira niskom potrosnjom.

Dakle, i dalje uz sve te kompenzacije ispada da bi trebalo potrositi nekih 10 milijardi dolara da bi samo 0.5% americkih vozaca postali skroz zeleni, a da oni pri tome dok plate (mnogo) vise para za auto i dok plate za infrastrukuru na ovaj ili onaj način, u stvari neće ništa da ustede u poredjenju sa klasicnom benzinskom vozilicom za taljiganje od tacke A do B, kap npr honda civic.

A još kad bi taj zeleni vozac bio nekako nateran da placa struju onoliko koliko neke od jurisdikcija trenutno placaju solarnu struju proizvodzacima, sto bi moglo u prosjeku biti nekih $0.5/kWh, ispalo bi da tih 100km na dan za koje treba jedno 20kWh struje (zavisno od velicine vozila, možda može i manje), bi kostalo nekih $10. Pa ni sa običnom t0jotom korolom se ne potrosi vise za 100km...

Dakle, zeleni vozac će da bude sretan samo dok niti ima dodatnog poreza na struju za vozikanje (kao sto ima na gorivo) niti mora da placa neku skupu struju, već onu običnu koja ide u ves masinu ili elektricni sporer, a cija cijena je u prosjeku jedno 5 puta ili vise niza od one po kojoj država kupuje iz najzelenijih izvora...

ako je tacna ova Focina racunica da za 100km treba 20kwh onda nema sanse da se isplati voziti na struju , bar ne ovde u australiji. Ovde je struja trenutno oko 27 centi kwh sto onda ispada $5.40 za 100 km a ima da se kupe svi mogući dizelasi od kojih ovi manji trose recimo 5-6 litara sto ispadne pri sadasnjoj ceni dizela $7 aud, znaci razlika je skoro zanemariva. Mene je dizel kostao za zadnjih 40.000 km u proseku $12.50 na 100km ali vozeci grand cherokee a za takav auto sumnjam da bi bilo dovoljno i 30 kwh / 100km...

ipak hibrid tj. mali dizel ili gas generator uklopljen sa elektricnim 'drive-train' bi bila dobra kombinacija, možda, u zavisnosti od cene tkavog projekta

Полако ова економска криза доводи до одустајања од соларних централа.
Шпанија је најавила да ће укинути додатак за производњу струје са сунчаним таблама.
Како ствари стоје, Шпанија која је нај већи произвођач струје са сунчаном енергијом у Европи, ускоро може да остане без ње, јер без вештачке цене коју држава плаћа опстанак је немогућ.

http://online.wsj.com/article/SB10001424127887323844804578528992849528304.html

Ни произвођачи табли не пролазе боље, већ је доста фирми банкротирало.

http://gigaom.com/2012/04/05/chart-the-death-spiral-of-solar-bankruptcies-counting/

Са мо је питање времена докле ће и у САД и Канади владе моћи да дају новац за соларну енергију. Чим престану, катанац.

У реду електрични ауто може да иде и са „прљавом” струјом исто као и са „чистом”, али тада престаје да буде зелен, и многи који их сада купују да би се показало као „политички исправни”, ће се прабацити нанешто друго.

Da naglasimo da to globalno zagrijavanje je obična izmišljotina kao i vecina stvari 9/11,let na mjesec ,razne spijunaze,dal se zemlja okrece oko mjeseca,cjena nafte koja se balansira na dolarskoj protuvrijednosti,dok taj isti dolar nije pokriven ni gramom zlata.Zagrijavanje i hladjenje zemlje su prirodni procesi koji su prisutni hiljadama godina.
Moj prijedlog bi bio da ti Pjer kad se odlucis da mjenjas auto,jednostavno kupis kakvo elektricno ili hybridno pa da nam izneses svoje utiske + bit ćeš ekoloski osvjescen.

PS:
Jedini motor sa unutrasnjim sagorjrvanjem koji ne ispusta CO2 je diesel pogonjen biodieselom + prisustvo sumpora u izduvnim gasovima je toliko malo da se i ne mjeri.

Izvini,pogresno sam se izrazio.Normalno,kao sto kažeš svako gorivo koje kompletno sagori ispusta u atmosferu CO2.Međutim biodiesel kad sagorjeva on ga vraca odakle ga je i uzeo.Za proizvodnju biodiesela i ostalih biogoriva,npr etanola koriste se biljke i drvece i posto poznajemo fotosintezu za svoj rast koriste CO2.Sad mi od toga pravimo biogorivo,sagorjevamo ga i vracamo CO2 nazad u prirodu.To mu ga nekako dodje kao kruzni proces.,za razliku od fosilnih goriva(iako ne znamo kako su nastala)koja su pohranjena ispod zemlje i kad se koriste proizvode ekstra CO2.,mada je polucija od elektrana i auta zanemarljiva kada se govori o globalnom zagrijavanju.Vise otrova ispustaju vulkani na zemlji,a da ne govorimo o podmorskim erupcijama koje se uopste ne registruju.

Ja kad pominjem vjetrenjace mislim da snage od 1MW i vise, obično 1.5-2.5MW. Nemam iskustvo sa malim vjetrenjacama cija se snaga mjeri kW.

Princip na kojem radi vjetrenjaca sličan je principu na kojem funckionisu elisni avioni. Kod aviona sila motora goni elisu koja pravi vjetar. Kod vjetrenjace je obratno, vjetar koji pada na elisu pravi silu na osovini, ali manje vise iste formula iz aerodinamike važe.

Skalamerija ima rotor sa tri elise tezak i preko 10 tona. Elise se hidraulikom zakrecu oko uzduzne ose (isto kao kod aviona)da bi se ugao podesio na optimalni zavisno od brzine vjetra. Ona kocka gore na koju je vezan rotor preko ogromne glavcine obično ima jedno 50 tona i ona se takođe zakrece hidraulikom u pravcu odakle vjetar duva. U kocki se pored generatora i lezajeva obično nalazi reduktor koji brzinu rotora koji je obično oko 30 rpm podize na jedno 1500-1800 rpm posto bi generator koji može da radi samo na 30 rpm bio previse veliki. No u zadnje vrijeme sve je vise modela bez reduktora koji se pokazao kao najnepouzdaniji dio skalamerije. Od mehanike tu su još razni pomoćni sistemi za hladjenje, ventilaciju, podmazivanje, itd.

Od elektrike, debeli kablovi sa generatora se spustaju do dna (obično oko 100m), i posto se kocka sa generatorom vrti desno lijevo, ovi kablovi moraju da izdrže zapetljavanje i do 2 kruga (poslije toga aktivira se mehanika za otpetljavanje). Onda to ide na pretvarac koji pretvara AC u DC pa onda DC u AC. Ovo je potrebno da bi se omogućilo da se rotor vrti brzinom koja nije konstantna a da na izlazu i dalje bude fiksna frekvencija od 50 ili 60Hz zavisno od trzista. Ovi pretvaraci takođe vole da se kvare, a usput disipiraju veliku kolicinu toplote za koju treba cijela skalamerija sa tecnim hladjenjem. Onda to ide na kojekakva postrojenja sa prekidacima i sl koji omogućavaju prikljucak na mrezu preko nekog transformatora koji je obično napolju ili u nekoj vrsti podruma.

Od automatike to je sad cijela skalamerija za mjerenje brzine vjetra, podesavanje elise i zakretanje, zastite, sistemi za interakciju sa mrezom, raznorazni kontroleri, kompjuteri, ekrani, javljaci i davaci, signalizacija na daljinu, fiber optika, skade i razna druga cuda tehnike.

S obzirom na nivo kompleksnosti a relativno novu tehnologiju tu uvijek ima nešto da se pokvari, ali najvece glavobolje su ako se nešto od važne mehanike sy.ebe, posto gore obično nema prostora za neke ozbiljnije popravke onda treba da anagazujes (skupu) dizalicu koja može da dokuci do te visine (može biti i preko 100m) i koja je dovoljno mocna da odozgo skine nešto što se može mjeriti desetinama tona...

Hvala na pojasnjenju Foco ! Nisam ni pretpostavljao da su toliko komplikovane.

http://www.serbiancafe.com/lat/vesti/16/117260/predstavljen-elektricni-bmw-i3.html
„BMW će kupcima ponuditi ”i3„ i sa opcionim benzinskim motorom za produženje dometa.
U pitanju je BMW-ov dvocilindrični motor iz motocikla zapemine 650 kubika, koji ovde razvija 25 kW/34KS i uz čiju pomoć se autonomija produžava na 300 km. ”

Koja li je primarna funkcija ovog motora ?
Pogon tockova ili misc elektricni potrosaci (farovi, klima, muzika...) ?

Ne znam kako je ovaj uspio da nadje analogiju sa plug-in hybrid...
Hydbrid sa praznim baterijama može i dalje da se normalno vozi kao standardno vozilo sa benzinskim motorom, sipaj gorivo i teraj na put oko svijeta. Ovaj BMW to ne može, benzinski motor koji tera generator povecava domet sa nekih 150km na 300km, sa 9L goriva koliko mu stane u rezervoar. To je i dalje impresivno, ali ocigledno je da i kad bezninski motor radi i tera generator potrosnja struje je i dalje veca od proizvodnje, i na kraju ćeš ipak da ostanes bez pogona i moras nekako da se dokotrljas do te magicne uticnice...

The i3 performance in range-extending mode may be more limited than when it is running on battery power, as BMW clarified that the range extender (benzinki motor) is designed not for long-distance travel but purely as an emergency backup to keep the electric system going until the next recharging location...

Motor od 34KS, kad se odbiju gubici u prenosu i generatoru možda može da pri punom gasu konstatno daje jedno 18-20kW elektricnih, sto je ocigledno nedovoljno za normalnu voznju, pa se dodatna struja povlaci iz polu-prazne baterije.

Cijena ovog vozila u Kanadi će biti oko $45k (plus porez i dodatne davke koje se dodaju na cijenu). Za te pare može da se kupi SUV mercedes GLK dizel sa 2.2L, 300KS, i ko zna koliko lb-ft ili Nm, i prosjecnom potrosnjom od 7L/100km. Ko bi normalan za iste pare kupio nešto tako ekzoticno i mnogo manje od auta, sa toliko ogranicenja osim možda onih koji cvrsto vjeruju da će na taj način da spasu planetu?

Da

До сада се напајање струјом у електричним аутомобилима сводило на литијумске батерије.
Изгледа да сада долази до комплетне промене напајања.
На Монаш Универзитету (Аустралија) тим професора Дан Ли је успео да направи графен супер капацитор. Грапхен настаје када се графит сведе на атомску дебљину, веома је јак, хемиски стабилан и одличан проводник.
До сада проблем са капациторима је био да су били велики са малом количином енергије, нови супер капацитор има 60 ват часова по литри, што је једнако са данашњом оловном батеријом у колима.
Једна од предности је и цена прављења капацитора, тим професора Ли је употребио сличан метод који се употребљава за прављење папира, што гарантује јефтину производњу при индустриској употреби.
Нови супер капацитор има вечити век трајања и пуни се у секундама, што га прави идеалним за употребу у разним производима који раде на батерију као и електричним аутомобилима.

http://monash.edu.au/news/show/soft-approach-leads-to-revolutionary-energy-storage

Чини ми се да су мислили на батерије за мобилни телефон, које могу да се напуне у року од 20 до 30 секунди и да издрже до 1000 позива.
До сада је нај већи проблем био недостатак капацитета што су сада превазишли, мада је још увек далеко испод капацитета литијум батерија.
Хонда, Киа и још неке компаније финансирају истраживања супер капацитора, као и практичну примену.
За сада су доста далеко од уграђивања у кола али временом и то ће успети.
Што се тиче самог пуњења, пуњење капацитора је мало другачије него пуњење батерије, јер доста зависи и од отпорника који се употребљава.
У чланку не говоре колики је напон или струја при пуњењу.
Ипак ако мобилни троши ту негде око 1W, са мало већим напоном и амперажом 20 секунди није неизводљиво.

Како да није релавантно?
Мање више сви су се сложили да су батерије, њихов капацитет, и цена, нај већи проблем са данашњим електро аутомобилима.
Неко је дошао са потпуно новим приступом снабдевања електриком, и то није релевантно.
За сада још увек није довољно развијено за примену, али ово је само почетак.
Цена производње је сасвим прихватљива, капацитет још увек није довољан, али ради.
Ни први електро аутомобил пре стотинак година није био ни приближан Тесли.

Ako sam dobro izracunao, kapacitor od 24 kw/h treba da bude 300 litara zapremine ali nigde se ne spominje specificna tezina istog ?

Pretpostavljam da bi možda mali kapacitor od npr. 5-6 kw/h uklopljen u dizel ili benzin hibrid doneo priličnu ustedu u cisto gradskoj voznji (stani/kreni). Sa odgovarajucim generatorom bi energija kocenja ili usporavanja bila lakse skladistena/koristena ?

besplatna energija naravno postoji! to je sunce bez koga bi izumrlo vecina zivota na ovoj planeti! ali mi ljudi hoćemo sve bolje a jeftinije...e to izgleda neće da može...

Pa jel se ne slazemo da je fuzija kljuc ?
Znaci, ubacis oko 10grama goriva i auto radi sledeće 2 godine bez da se gasi.
E sad...kad ćemo ovladati kontrolom procesa (ako već nismo) , i kako ćemo napraviti to sve a da ne bude mini-bombica, to već ne znam.

Jako se slabo pominje sama istrazivanje kao da industrija nije zainteresovana da se ovom tehnologijom ovlada.

Pa nisu mnogobrojna između ostalog sto nema uslova da se pune, to je chicken and egg... Nije problem sto je hemijski proces usporava. Ja to čak zamemarujem. Problem je u elementarnim zakonima fizike. Opet ono 24kWh, pri 240V, će UVIJEK zahtjevati 100Amp da bi se napunilo za sat, 2 sata pri 50Amp, 4 sata pri 25Amp itd. Bez obzira o kojoj vrsti skladista se radi. U ovom pojednostavljenom racuju su svi gubici, procesi i isporenja zanemareni, pretpostavlja se idealan slučaj da svaki elektron koji udje u skladiste tu i ostane u njemu.

Niti je pak trenutno problem u sadasnim baterijama pa da će tu kondenzator nešto da ubrza. I sadasnje baterije bi se mogle puniti sa makar 100Amp a neke verzije i sa 200AMp samo gdje je ta uticnica koja daje 200AMp? Možda će je biti na nekoj vrsti „pumpi” ali u garazi je neće nikad biti osim ako ti kuca ne bude imala vlastitu trafostanicu...

Kao sto rekoh, i baterija se može puniti mnogo brze nego sto tipicna kucna instacija dozvoljava pa zato sa stanovista punjenja kod kuce ne pomaze mnogo ako se izmisli skladiste koje se 10 puta brze puni od baterije.

Ali to bi bio napredak tamo gdje bi to bilo tehnicki moguće, tj neka vrsta pumpi za „sipanje” struje kad i ako takve budu postojale, pod pretpostavkom da i prikljucak na vozilu i „utikac” na pumpi mogu da rade na strujama od nekoliko stotina Amp.

No za punjenje kod kuce ili na parkingu punjac kondenzatora bi ocigledno i dalje morao biti limitiran na max struju koju instalacija dozvoljava a koja bi vjerovatno bila i do 10 puta manja od toga sto kondenzator može da povuce.

U tom RC, neki dodatni R u punjacu će u svakom slučaju morati da postoji, sto će krivu punjena da ispegla da lici na onu za baterije, osim ako se kroz zicu kucne istalacije ne mognu nekako progoniti veoma jake struje, sto će možda biti moguće kao nam oni gore pominjani alieni kažu kako. A dotle ostaju poznati limiti jedno 5Amp po mm2 zice, možda nešto više za kraca opterecenja.

Ja ovaj novinarski jezik ne razumijem. Potrosena ili uskladistena energija se ne mjeri vatima već uz wate mora biti „prislonjena” neka jedinica za vrijeme. Tipicne mjere za energiju su Wh, KWh, Amph (pa onda uz poznati napon izracunas kWh), Ws (joule), Kcal, ali ne W, to je za znagu. Dakle šta onda znaci to 2000W u smislu uskladistene? Meni ništa, a ako si ti elektrostruke ne bi ne trebalo ni tebi ista da znaci, a ako nisi, reći da ne dangubim dzaba :). Ali ajd da pretpostavim dva moguća slučaja:

1. Da je trebalo da piše 2000Ws (s za sekunde), sto je moguće slučaj ako taj alterantor ima nekih 250W i punjenje traje 8 sec, to ga dodje 2000Ws, ili kad se to prevede u kWh,to ga dodje 0.0005kWh.

2. Ako to 2000W treba da znači da alternator ima snagu od 2kW i da tom snagom puni 8 sec, to mu ga dodje oko oko 16000Ws, ili oko 0.004kWh.

Koji je od ova 2 slučaja i ako nije nijedan šta znaci to 2000W,koliko je to energije u bilo kojoj jedinici za energiju?

У реду слажем се енергија се не мери ватима.
Али мало сам гледао около и Хонг Ког је купио 8 аутобуса који имају суперкапацитор који се напуни на свакој станици.

According to China Daily, Kowloon Motor Bus (pictured) is in line to get the eight „super-capacitor” buses that recharge at each stop,...

http://tinyurl.com/6dkkwyj

Ако се напуни сваки пут кад аутобус стане на станици значи да се пуни брзо.

Ево пронашао сам и информацију о Мазди 6.
Капацитор је тежак 9.3Кг и имам 25,000 Џула.
Пуни се између 8 и 10 секунди, а може да се испразни зљ 50 секунди ако се узима 50А и 14.5 волти.
Ако сеузима 18А испразни се за 113 секунди.
50 А је довољно за све у колима под нормалним условима и алтернатор би само радио кад треба да се напуни капацитор, ако је оптерећење веће прешло би се на стандардно снабдевање из алтернатора.

http://www.sae.org/mags/aei/11845/

Са обзиром да говоримо тек о почетку употребе ових капацитора, видећемо шта ће бити за коју годину.

Не верујем да је тежина осталог нешто важно.
Колико сам видео из чланка употребљавају стандардни алтернатор и напонски регулатор.
Додатак је релеј који када је потражња преко 50А пребацује напајање директно са алтернатора и батерије.

Не нисам машинац већ електро. Сад шта новинари пишу само сам пренео, друго Мазда 6 не употребљава овај нови суперкондензатор, већ оне сарије који имају мањи капацитет.
Кондензатор који је направљен у Монаш универзитету, има мање више исти капацитет као оловна батерија, далеко је лакши и јефтинији да се прави.
У Мазди кондензатор се не употребљава за погон аутомобила, већ за напајање струјом инструмената и остале електронике у клима. 7Wh је довољно за то а ако се кондензатор пуни кад год се дигне нога са гаса, теоретски би требало да увек има довољно енергије.
Ако нема пребацује се на стандарно снабдевање из алтернатора и батерије.
Како је Мазда објавила додали су само релеј који пребацује, испод 50А на кондензатор а преко 50А на алтернатор.
До сада због тежине кондензатора и капацитета они су били непрактични за употребу као погон на аутомобилима.
Нови суперкондензатор употребљава грапфен а размак између две „плоче” је нано метар.
Пројект између Angston Materijals (USA) и Dilan University of Technology (Кина), ради још од 2010 на развоју суперкондензатора од 550F/g који би имао капацитет литијум батерије и до сада им је нај већи проблем био да се две плоче графена слепе.
Кондензатор има могућност да задржи на собној температури 85.6Wh/Kg а на температури од 80 целсијуса 136Wh/Kg.
Значи да би се добило 20KWh потребно је око 200 капацитора од по 1KG.
Значи тотална тежина комплетног система је ту негде око 200 до 250Kg што је у линији са бензинским или дизел мотором, резервоаром за гориво и осталим.
Предност је да како они тврде да би пуњење кондензатора било у секундама.

Немам појма.
Они су објавили да је уштеда 10%, сад дал је тачно или не видећемо.
Како кажу употребљавају алтернатор са различитим напоном, који онда регулишу са напонским регулатором.
По ономе што су рекли једино ако се укључи грејање седишта, фарови и све остало прелазе 50А, све остало могу да подмире са кондензатором.
За сада се не зна много јер модел тек излази а биће на продају само у Јапану.

Teslu vidim i ja u Kalgariju i bilo mi je mnogo cudno prvi put.
Ne cudi me da ljudi imaju para, posto u ovome gradu ima stvarno bogatih ljudi, ali me cudi prakticnost baterija na -20 i -30 stepeni. Kontam da odes do posla i ostanes tamo 10ak sati, baterije će da izduvaju kao baloni na hladnoci.

u kalgariju zimi moras i benzinca da ustekas u struju da bi ujutro upalio :)

Da, ali od suvog vazduha se sluzokoza susi i nos (nekim ljudima poput mene) uopste ne radi. Niti možeš da dises niti imaš osecaj mirisa.

Ti utikaci za auta su uglavnom napravljeni da rade po 15-ak minuta na svakih 45. Zavisno od broja stalaka bude do tri-četiri talasa, tako da petnaestak auta radi po petnaest minuta, onda sledećih petnaest dobije napon i tako 4 puta ako ima do 60 stalaka. Ako ima manje onda se ugasi zbog ustede energije.

Samom bloku tih petnaest minuta bude dovoljno da ugrije, a i nema kad da se ohladi u sledećih 45.

E,tako to ide.Velike face zagadjuju okolinu od davnih dana sa svojim busenjima nafte,coal i ostalo,al kad malo razmislimo niko od nas se nebi na racun luksuza odrekao tako proizvedene energije.Mene je ljutilo prije sto nas taksiraju za svaku glupost,emission test ,ratovi,dok nisam shvatio da je to samo velika igra velikih.Za lovu su sve u stanju uraditi.Onaj problem sa isticanjem nafte u zalivu je još jedan dokaz.Samo pola godine prije katastrofe Dick Cheney je kupio opremu za ciscenje mora od ulja.Da bi je mogao koristiti morao je izazvati eksploziju,pobiti ljude,i moralo se namjerno odugovlaciti sa saniranjem busotine da bi on duže mogao cistiti.Toliko o ekologiji sa moje strane:)

trgovina u koju ja idem u kupovinu
http://myampera.files.wordpress.com/2013/04/wien-11b.jpg?w=640
isto austria

Tako je Nenade,
Ama ne samo kule bliznakinje,nego treci objekat ciji je vlasnik CIA je srusen sam od sebe,ništa ga nije udarilo.Ti neboderi su bili bezvrjedni jer su se morati sanirati(azbest).Trebalo ih je iseliti(nalaz komisije).Međutim za male pare kupuje ih Larry Silverstein i rusi u dogovoru sa americkom vladom.On dobija lovu od osiguranja a amerikanci otvoren put za napad na avganistan.,hehhe:)))Drugi slučaj: Ekipa koja je navodno ubila osamu bin ladena je jednostano nestala.Od njih 25 je od tog dana „nesretnim slučajem”stradalo 23,ostala su dvojica.Roditelji su pokrenuli veliku akciju da se rasvjetle misteriozne smrti,sad je to predato kongresu posto vlada nije dala odgovor.17 ih je stradalo u nekom starom helikopteru iz vijetnamskog rata(koja slučajnost da još postoje).Njegovo sletanje lokacija vrijeme i ostalo je dojavljeno talibanima koji su ih spizdili sa samo jednom raketom sa najidealnije pozicije(koja slučajnost),a nije iskljuceno da su ih oborili i sami ameri..Sestorica ostalih su stradali u nekakvoj vjezbi u americi„slučajno”.Ostala su još dvojica.Neki visoki pakistanski vojni oficir je rekao da ta tri helikoptera nikad nisu sletjela prilikom napada na osamu.kada je prvi pao ostala dva su pobjegla.Znaci opet americke laži.Ili oni smatraju da njihov narod ima inteligenciju između 15-20 ili im vise nije ni stalo šta ko misli.

nego skrenusmo mi sa teme , a tema su elektricni automobili .
Pa evo mog doprinosa .
Danas sam video na ulicama Cikaga čak dva TESLA auta i jedan Nisan Leaf
Malo malo pa ih vidim . Ima toga sve vise i drago mi je posebno zbog
Tesla auta .
Elon Mask je inače cudak , inovator i rasturio je brak sa petoro dece
zarad inovacija i svega . Covek sa kojim sam ja osnovao firmu skoro i
sa kojim radim lično je inovator i poznaje Elona Maska lično , mada nisu
blisi , dakako ali su se na nekim inovatorskim skupvima po Silikonskoj
Dolini upoznali . Veoma ga uvazava , ali je osobenjak , mada je to
mladji covek trenutno u najboljim stvaralackim godinama .
Mislim da će Tesla projekt ipak uspeti . I iskreno se nadam .
I svakako kada budem malo oduvao sa poslom jer trenutno radim jako puno
voleo bih preko partnera da mi omogući da Elona Maska čak upoznam lično.
Bila bi mi velika cast . Auto sam probao i vozio u martu mesecu ove
godine nekih pola sata vremena .

ja gore pomenuh fuziju, a sada nadjoh neki interesantan clanak o cold fusion-u
http://www.extremetech.com/extreme/156393-cold-fusion-reactor-independently-verified-has-10000-times-the-en... y-density-of-gas

Hoće da stvore novo sunce na zemlji umjesto da koriste ovo koje već postoji.inače po meni fusija ima energy density oko 4000 puta veću nego benzin(po njihovom 10000 puta),sto znači da nisu ni blizu onog rezultata sto objavise.Znaci njihov reaktor ne proizvodi ni blizu energije koju ima benzin.Na zemlji ne postoje materijali koji mogu izdrzati temperature fusije.Ono sto oni koriste u francuskoj su karbonske ploce koje bi isparile da dodje do neke reakcije.Ništa od toga,jedino da nam svemirci posalju neku tehnologiju.

PD NIKOLA TESLA I AUTOR PARS PROGRAMA IZ SRBIJE PROIZVELI SU TESLA PARS MB UREDJAJ KOJI FAVORIZUJE UPOTREBU I ELEKTRO VOZILA NA BATERIJSKI POGON
TESLA PARS MB UREDJAJ je namenjen za kompletan tretman svih vrsta i tipova baterija.
UREDJAJ JE URADJEN NA ZAHTEV PD NIKOLA TESLA IZ Banje Luke.
PUNI I NAJMODERNIJE BATERIJSKE MODULE LiFePO4 120V/40Ah ZA SAMO 20 MINUTA 125% BEZ UPOTREBE BALANS ELEKTRONIKE.
KALDERA KOMPANIJA JE PRUZILA LOGISTIKU U ISPITIVANJU I PREZENTACIJI.
PARS MB su univerzalni uredjaji namenjeni za moderan, efikasan i kompletan tretman svih vrsta, podvrsta i tipova baterija.
Uredjaji poseduju PARS MB CPU modul u kome su implementirane relevantne funkcije koje ostvaruju UNIVERZALNOST, MODERNOST, EFIKASNOST I KOMPLETAN TRETMAN prikljucene baterije.
UNIVERZALNOST se ostvaruje u mogućnosti tretmana:
- svih vrsta ( Pb, NiCd, NiMH, LiIon, LiPol i LiFe ) i tipova baterija
- svih vrednosti napona baterija i
- svih kapaciteta baterija
MODERNOST podrazumeva primenu najmodernijih tehnicko - tehnoloskih mogućnosti ENERGETSKE ELEKTRONIKE.
Uredjaji iz PARS programa mogu biti:
- PARS uredjaji sa energetskim modulom, CPU modulom, izvrsnim i informacionim elementima, i
- PARS ADAPTER uredjaji koji nemaju energetski modul a koriste spoljne, odgovarajuce, AC ili DC izvore napajanja ( punjace, ispravljace, trafo-e, solar panele, vetro i dr.) energetske izvore
- takođe, uredjaji mogu biti malih, srednjih I velikih snaga, odnosno, monofazni i trofazni.
EFIKASNOST
VREME TRETMANA IZNOSI OD 15 MIN DO 4 CASA MAKSIMALNO a zavisno od kapaciteta i stanja napunjenosti prikljucene baterije.
KOMPLETAN TRETMAN baterije podrazumeva da se u svakom PARS uredjaju nalazi PARS MB CPU modul sa programiranim algoritmima koji omogućuju kompletan tretman. Stim u vezi PARS uređaj ostvaruje 7 operacija (kao 7 posebnih uredjaja veoma potrebnih za kvalitetno održavanje baterija), i to:
- kontrolisani analizator stanja prikljucene baterije
- kontrolisani praznjac baterije u rezimu fabrickog uputstva u cilju konstatacije realnog kapaciteta baterije.
- kontrolisani merac kapaciteta i drugih parametara baterije
- kontrolisani brzi punjac baterije PARS RELAX metodom
- kontrolisani detector zavrsetka punjenja baterije
- kontrolisani održavac napunjenosti baterije, i
- kontrolisani kondicioner baterije u tri ciklsa praznjenja i brzog punjenja
Postoji mogućnost podesavnja parametara shodno prikljucenoj bateriji ( vrsta baterije, napon, kapacitet, struja punjenja, struja pražnjenja i struja održavanja nivoa napunjenosti). Dozvoljeni limiti baterije se podesavaju prema uputstvima proizvodjaca baterije.
Uz odgovarajuci PARS MB software uređaj je moguće konektovati na PC računar preko USB porta. Software nudi mogućnost prikaza grafika punjenja i praznjenja baterije u realnom vremenu, mogućnost iščitavanja bitnih elemenata obavljenog punjenja kada uređaj nije bio povezan sa računarom, štampanje i čuvanje rezultata, formiranje izveštaja i sl.
Program PARS se aplicira u sedam projekata i to:
1. Uredjaji za vojne i plicijske baterije
2. Uredjaji za akumulatorske stanice, stacionarne, za poterbe vojske i policije
3. Uredjaji za akumulatorske stanice pokretne - mobilne, za potrebe vojske i dr.
4. Uredjaji za akumulatorske stanice za baterije rudarskuh svetilki na zastitnim slemovima
5. Uredjaji poterbe GOLF vozila i akumulatorske stanice na golf terenima
4. Uredjaji za invalidska i druga elektrokolica, skutera, bicikala i sličnih vozila
5. Uredjaji za poterbe viljuskara i drugih vozila na baterijski pogon usluzne delatnosti
6. Uredjaji za potrebe elektro automobila
7. Uredjaji za infastrukture punjacke stanice na saobracajnicama za baterije elektro vozila, i
8.- za sve ostale uredjaje koji koriste baterije kao izvor elektricne energije
PARS program je vrlo ambiciozan jer nudi mogućnost proiuzvodnje, marketinga I upotrebe modernih uredjaja, nove familije u odnosu na postojece kojih ima na trzistima sveta, pogotovu sto je sada u upotrebi preko 4 milijarde baterija i preko jedne milijarde uredjaja pretezno punjaca.
Autor PARS programa,
Dr Slavko Radosavljevic, dipl. Ing.
[email protected]
SKYPE: slavko.radosavljevic