Дискусије : Аутомото

Коментар
Drumske punionice za elektricna vozila
Starac_Foco
(--)
25. септембар 2012. у 22.22
http://www1.serbiancafe.com/lat/vesti/16/105628/prve-pumpe-za-elektricna-vozila.html

Možda je ovo buducnost „sipanja goriva” premda mi nešto ne izgleda. Jer ovde kao nešto ne stima u matematici:

Ako je tačno da su ovo solarne punionice i da pune snagom od čak 100kW, za to osim sto sunce mora da dobro grije (sto kad kisa pada a pogotovo noćiobično nije slučaj :)) treba bar 700 kvadratnih metara solarnih panela, posto kvadratni metar u prosjeku ne daje vise od 150W snage.

Toliko panela po punionici i nije mnogo ako bi se punio samo jedan auto, ali ako bi ideja pocela masovno da se primjenjuje onda da bi se na toj „pumpi” istovremeno punilo 10 vozila, to je već skoro hektar zemlje pod solarnim panelima...

Ili ako izvor energije nisu paneli već mreza, treba imati nešto sto proizvodi snagu od 1MW i ta energija mora odnekud da dodje.

Drugo, čak i da panela i zemlje ima koliko god treba i da to ne kosta mnogo, i dalje treba sat vremena stajanja da napunis bateriju od 85kWh (kolika je na Tesla vozilu).

A nešto mi ne izgleda ni da će baterije da mnogo vole tako ubrzano punjene. Ako je napon 400V, i ako puni snagom od 100kW, struja punjenja je zestokih 250 ampera. Nešto nisam čuo za baterije kojima godi ovako jaka struja punjenja i da pri tome ne utice na vijek trajanja...
0123
26. септембар 2012. у 05.41
Možda će nasi unuci voziti na struju, ali to je za danasnju tehnologiju cisto zaludjivanje. Srbija se prošle zime umalo nije posmrzavala, pa su iskljucivalu struju industriji da bi je narod imao za grejanje. Još kad bi se automobili vozili na struju, ne treba ni da zamišljamo kakav bi to bio cirkus. Povrh svega, elektricni automobili su puni baterija, nema mesta ni za šta drugo, pa mozete da zamislite kako bi izgledalo putovanje na jedan godisnji odmor uz punjenje baterija na svakih 150 km. Lepo je mastati, ali meni to nebi odgovaralo.
Jagnjermann
(Spannferkelmeister)
26. септембар 2012. у 13.59
Starce Foco - to i nije tako loše, a nije ni skroz na solar - to je samo fora i zaludjivanje da se koristi „cista” energija(ekoloski ispravna). Kad nema sunca pumpa radi na običnoj mrezi. Imaš pravo za ono „nasilno” punjenje koje retko koja baterija voli, ali izgleda da je to razlog sto recimo „Renault Twizzy” na koji sam se bio nameracio ne prodaje baterije sa autom, nego ih daje iskljucivo na lizing, tako da moras da se naviknes da ćeš ih menjati NON-STOP, ali i placati neku vrstu kredita dok god budes vlasnik auta. Tako mi je objasnio prodavac kada sam se zainteresovao da kupim taj auto -ili elektromoped-šta li je, i to me je malo odvratilo. Šta mi još smeta kod elekto automobila je i njihova necujnost koja može da bude pogubna - obično po pesake. Nije loše stedeti energiju, ali ja volim benzin, međutim dolaze vremena gde ćemo morati obavezno da stegnemo kais što se naftnih derivata tiče, pa zato nije zgoreg razmisliti šta je dobra alternativa. Ja lično mislim da je za prelaz na elektriku još uvek rano, jedino ako imaš dosta love pa kupis „Teslu”, ali sa najnovijim punjenjem od sat vremena na svakih 250Km, produzilo bi mi se putovanje za 5 sati plus cekanje na granici, a u tih pet sati punjenja potrosio bi 1000€, sto bi mi sugerisalo da se avion vise isplati :)Evo još link da vidis kako izgleda „Twizzy”:
http://www.spiegel.de/video/testfahrt-mit-dem-twizy-dem-neuen-elektroauto-von-renault-video-1188641.html
mrsolj1971
(veterinar)
26. септембар 2012. у 16.16
Na stranu ako vozis nocu plus leti, pa grunes u autu AC, pa svetla, pa radio... Sumnjam da je i ovih 250 km moguće Teslom.
Starac_Foco
(--)
26. септембар 2012. у 20.24
Ta mreza iz koje bi se punila vozila u stvari ne postoji. Uz puteve bi se morali izgraditi dalekovodi, trafostanice, itd, a bogami i gomila kafana gdje će narod da sjedi i da se veseli dok se auto puni :). A posto ta energija odnekud treba i da dodje, i posto to odnekud tokom dana uglavnom ne postoji, onda bi se vjerovatno punilo sa mreze tamo nekad iza ponoci kad je potrosnja struje za druge svrhe mala. Pa bi onda te punionice izgledale ko nekadasnji hanovi sve sa prenocistem, tako dok ergela puni zeluce energijom, gazde se vesele uz rujno vino ili su malo prilegli :).
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
26. септембар 2012. у 22.01
Još će dosta vode proćidok eletricni auti budu zujali autoputevima.
Ali u gradu je druga prica. Taj Reno je samo za paradu.

Dok zapad bude kritikovao elektricne aute, Kinezi će imati motore od 2 ili vise KW ugradjen u tocak i sa njih 4 njihovi jednosjedi će ići 80 km na cas sa 50-tak km bez punjenja. Baterije će se moći zamijeniti za 2 minuta, tako da će se jedna puniti, druga voziti.

http://www.automotto.com/entry/chinese-man-creates-world-s-cheapest-electric-car/
Starac_Foco
(--)
26. септембар 2012. у 23.56
A Twizy sam inače vidio nedavno parkiran na ulici u Rimu, ali nije mi bilo bas jasno šta je to. Samo sam ga uslikao i produzio. Sad me ti podsjeti da pogledam a cemu se radi. Hm, za toliko para može se kupiti pravi auto a ovaj od 450kg i još dodje bez baterije :). A ta baterija na posudbu je zaista mala, samo 6kWh, stim se ne može daleko stici ako ako zatreba može ga i dogurati do kuce... Mogli su je makar udupljati. Premda ova bi možda i mogla da se napuni za jedno 10 minuta ako bi za nju postojao neki ultra brzi punjac.

Pjerivoje, da nisi možda pozvan na jednu svadbu uskoro :)?
0123
27. септембар 2012. у 02.33
Uz puteve bi se morali izgraditi dalekovodi
--------
Lakse je i jeftinije postaviti zice za trolejbuse, oni ne moraju ni da se pune ni da se kupuju gomile baterija koje zauzimaju ogroman prostor i nedovoljno drže. Samo, nemamo ni struje dovoljno, a o tome niko i ne razmišlja. Evropa nema alternativu, a Rusija prodaje gas u narednih 300 godina.
DD
27. септембар 2012. у 06.45
Ima jedno rešenje za elektricne automobile i „brzo punjenje”

Zaste se ne napravi automobil sa promenjlivim baterijama, odes lepo na „benzinsku pumpu” (ili elekricnu ili kako kod će da se to zove), izvade ti praznu i stave punu. Sistem bi mogao biti i automatizovan, pod uslovom da svi elektricni automobili imaju baterije koje bi bile napravljene po nekom standardu, kao sto imamo standard za benzin.

Time bi izbegli 10+ cekanje da se betarije napune.

Bila je Top Gear emisija kada su sva trojica voditelja koristili po jedan od novih elektricnih automobila i trebali su valjda da idu od Londona do Manchestera (ili čak Skotske). Vredi pogledati
Starac_Foco
(--)
27. септембар 2012. у 08.29
Zamjena baterija bi rijesila problem cekanja tako da bi trebalo manje kafana na tim svratistima.

Samo tako nešto bi bilo moguće jedino uz pomoć nekog državnog programa i o debelom trosku poreskih obaveznika...

Jer te bi punionice onda u principu prodavale struju, kupljenu od distribucije i upakovanu u paket :). I ako bi takva punionica zaposljava 3 radnika 24/7, i ako bi cijena struje u takvoj preprodaji bila nekih razumnih 20 centi dolarskih (rad ilakse racunice, sad su svi dolari manje vise iste vrijednosti, i USA i CAD i AU) i od čega je njihova marza 50%, a ostalo moraju dati isporuciocu struje, oni bi oni dnevno morali da ostvare bar jedno $5000 u bruto prihodu da bi imalo ekonomskog smisla da postoje.

Sto bi znacilo da dnevno (24 sata) moraju da iz mreze povuku 25 000 kWh energije i zamjene jedno 320 baterija od 80kWh. To je jedno 15 baterija na sat, njih trojica ne bi mogli vise od toga da urade da se na glavu posade...

Tih 300 baterija bi zahtjevalo postojanje bar jedno 50 punjaca a onih 25 000 kWh iz mreze bi zahtjevalo dalekovod srednjeg napona i trafostanicu od jedno 3 MW, sto je vise struje nego sto trosi cijelo selo na nekom drumu gdje bi se ta punionica nalazila.
DD
27. септембар 2012. у 09.55
E upravo to Starche. Ljudi su navikli da napune rezervar za manje od 15 minuta, a ne da cekaju po nekoliko sati da im se auto napuni pa da krenu dalje. Upravo je to bila tema TobGear-a.

Što se tiče infrastrukture, jesi u pravu, mada kao sto sam već rekao, ne moraju ljudi da menjaju baterije, nego automatizovani roboti, a ja lično ne bi prilazio jednoj od takvih baterji sa 24kW/h ili vise u njoj. O tezini iste nećemo ni da pocinjemo temu.

E sad, punjenje bi moglo da se podpomogne na razlicite nacine, solarna energija ili čak da „punjachka” stanica ima svoj generator na vodonik, umesto da uzima struju sa mreze.

I opet se ovde vracam na ono pitanje sto je bilo u prethodnoj diskusiji kako generisati struju i šta nam je buducnost?

Kako nam se priblizava buducnost, možda će vise biti od koristi da se prave male ekoloske elektrane po selima i gradovima koje će podpomagati glavne generatore struje. Tipican primer za sela bi bio da svi seljaci bacaju stajsko djubre u neke kontejnere, gde bi se fermentacija ubrzala hemijskim putem. Rezultat toga bi bilo organsko djubre za njive i metan koji bi se mogao koristiti da se pravi struja, a nuzproizvod bi mogao biti i koriscen za zagrevanje kuca...no da ne gnjavim oko ovoga...
Starac_Foco
(--)
27. септембар 2012. у 11.01
Daleeeko smo mi od tih robota sto mijenjaju baterije, osim, kao sto rekoh, ako poreski obaveznik i potrosac struje (a to je jedan te isti) ne odrijese kesu. Ali posto srednja klasa polako nestaje, slabo će i to biti moguće, ko je taj ko će moći da je drijesi?

U Kanadi i USA na bar 50% pumpi još uvijek nema da se kupi dizela, iz prostog razloga sto isti treba možda svakom 50-tom vozacu (ne racunajuci kamione) pa vlasnici pumpi neće da se karaju sa dodatnom infrastrukturom i administracijom vezano za razlicitu vrstu goriva. Dakle ako sjevernoamericke pumpadzije nemaju ekonomskog interesa da drže dizel još manje će imati da drže baterije čak i kad bi im ih neko dzaba dao sve zajedno sa punjacima :)
mxm
27. септембар 2012. у 14.15
Starce, ne da nismo daleko, nego smo to već apsolvirali, samo se ceka momenat.

Ja sam lično video GM vozilo na struju (tj fuel cells) 2000 godine, tzv radni prototip.

Celo vozilo je kao na surferskoj dasci (drugacije dimenzije dabome). Bilo je predvidjeno da vozilo može da ima tri razlicite konfiguracije: limuzina, minivan, sportski auto, samo menjajuci karbonsku karoseriju (kao kada se navlaci kosulja) pomoću robota. Upravljanje je bilo „by wire” tako da ta karbonska „kosuljica” nije imala nikakav uticaj na pokretacki mehanizam. Elektro motori i baterije u su ugradjene u pod automobila tako da na toj „dasci” se nalaze samo sedista (ne mogu da se sada setim da li je upravljac bio zakacen dole na „dasku” ili se kompletna komandna tabla menjala sa tom „kosuljicom”).

Baterije su mogle da se pune sa mreze, i bilo je predvidnjeno da se, kao opcija, mogu zameniti prostim vanjenjem i ubacivanjem druge u tu pod-dasku (bocno, između prednjih i zadnjih tockova, zamisli samo viljiuskar koji pridje, izvadi bateriju recimo, 2x2 metra dimenzija, i ubaci drugu, napunjenu).

Znaci, svaki dan na posao vozis sportski dvosed. U petak uvece u povratku sa posla svratis u lokalnu garazu/pumpu, dodas još dva reda sedista i presvuces kosuljicu pretvarajuci sportsku limuzinu u neki minivan. Ubace ti pune baterije, i ti si spreman da krenes sa porodicom na kampovanje sledećeg jutra.

Sve to je postojalo i radilo 1999-2000 godine u GM istrazivackom postrojenju u Honoey Falls, NY.

Zašto je to ostalo na prototipu, znaju samo shefovi iz GM, Shell, Exon...
Starac_Foco
(--)
27. септембар 2012. у 15.14
Ne znam o cemu pricas, jer na trzistu već ima nekoliko potpuno elektricnih vozila, pa čak i GMov Volt, dakle nisu svi u ladici, a to što su previse skupi, ne znam da li je stvar neke mracne sile ili su stvarno skupi. Nije ni sporno da se ta vozila mogu puniti kod kuce, samo ocigledno ne za sat vremena već prije za jedno 10 sati, posto vecina kucnih instalacije ne može da daa ni 30kW a kamo li 100kW.

Ali ovde je riječ o brzim drumskim punionicama kad moras dalje od kuce, koje po mojoj racunici (a ja od sličnih racunica živim već 25 godina :)) nisu bas na pomolu kao masovna pojava. Masovna nije ni 6, ni 60 ni 600 već stotine hiljada ili vise. Za to jednostavno u ovom momentu ne postoji ni 5% infrastukture.
O3PEHKO
(Ritter Sport-Freund)
28. септембар 2012. у 08.47
Ne treba to gledati sve tako crno-bijelo. Ko je krajem 80-ih i početkom 90-ih mogao da zamisli da ćemo danas imati mail, internet i tv u mobilnim telefonima? I da će standby biti i do 10-15 dana? NIKO.
Isto tako je i sa elekticnim ili hibridnim vozilima danas. To je samo jedan prelazni dio. Sledećih 15 godina će da se eksperimentise i razvija. Ko zna šta će da se izmisli u tehnici za godinu dvije.

Ja mislim da je Toyotim Prius Plugin ili Opel Amera/Chevi Volt dobra stvar. Barem za mene koji do posla imam trenutno 5 km, a od sredine novembra ću imati nekih 17 km. Znaci mogao bih da idem na jednom punjenju jedan-dva dana. Sto je skroz ok, pogotovo ako još baterija može da se dopuni na poslu (o dzep firme) a ako je usput nestane, onda radi benzinac.
O3PEHKO
(Ritter Sport-Freund)
28. септембар 2012. у 08.48
Ne treba to gledati sve tako crno-bijelo. Ko je krajem 80-ih i početkom 90-ih mogao da zamisli da ćemo danas imati mail, internet i tv u mobilnim telefonima? I da će standby biti i do 10-15 dana? NIKO.
Isto tako je i sa elekticnim ili hibridnim vozilima danas. To je samo jedan prelazni dio. Sledećih 15 godina će da se eksperimentise i razvija. Ko zna šta će da se izmisli u tehnici za godinu dvije.

Ja mislim da je Toyotim Prius Plugin ili Opel Amera/Chevi Volt dobra stvar. Barem za mene koji do posla imam trenutno 5 km, a od sredine novembra ću imati nekih 17 km. Znaci mogao bih da idem na jednom punjenju jedan-dva dana. Sto je skroz ok, pogotovo ako još baterija može da se dopuni na poslu (o dzep firme) a ako je usput nestane, onda radi benzinac.
0123
28. септембар 2012. у 09.33
Vozice se na gas, a mnogima neće ni trebati dok stigne to vreme, ima benzina za još oko pola veka. Dok se istrosi i zemni gas, za 3 veka će se naći i mnoga druga rešenja. Zato, danas kupovati neke eksperimentalne nakaze sa visoku cenu, nema logike.
Starac_Foco
(--)
28. септембар 2012. у 14.50
O3PEHKO
(Ritter Sport-Freund)28. septembar 2012. u 08.48Ne treba to gledati sve tako crno-bijelo. Ko je krajem 80-ih i početkom 90-ih mogao da zamisli da ćemo danas imati mail, internet i tv u mobilnim telefonima? I da će standby biti i do 10-15 dana? NIKO.

U tehnici postoje stvari cija je priroda stalna promjena, ali i one koje se ne mijenjaju skoro nikako. Tocak je izmišljen prije 5000 godina i još je isti, samo su mu nabili gumu okolo u međuvremenu. Ogranicenja o kojima ja pricam su takve prirode - vise lice na slučaj tocka nego mobilnih komunikacija.

Evo i primjer manje opterecen elektricnim racunicama: ako hoćeš da naspes kacu od 1000L vodom, treba ti jedno 4 sata da tu uradis sa običnim kucnim slaufom od pola cola i cesmom od pola cola, zavisno od pritiska. Ako oćeš to vrijeme da skratis na 20 minuta, to može jedino tako da imaš crijevo od 2 cola i cesmu od 2 cola i adekvatan pritisak. Problem je sto cesmu od 2 cola skoro niko nema, a čak i da je ugradis, koja vajda kad je cijev koja ti dolazi do kuce tri puta manja od toga.

Dakle pri danas poznatim zakonima fizike koji važe za sipanje vode u kacu, to je tako, ograniceno. I isto je tako i sa „sipanjem” struje u baterije. I još malo gore – kaca trpi da sipas vodu kojom oćeš brzinom, ako imaš cijev od 10 cola i neogranicen dotok, može i za minut, dok to sa baterijom nije slučaj.
nakamura2
28. септембар 2012. у 16.10
Topik je sigurno buducnost neke nove civilizacije.
Za našeg vijeka i vjeka naših pokolenje biće dovoljno energije iz utrobe zemlje, a bio gorivo sigurno će biti alternativa,

Sjecam se prvog TV 60-setih a onda ubrzo u boji sa Lampama i sjecam se neke PCL lapice koju sam mjenjao mjesecno da mi slika bude sa kako tako pristojnim bojama,
80-tih kupio sam prvi kompjuter Comodore koji je imao samo 64 kb, a ERC- elekronski racunarski centar npr u Energoinvestu bio je mali pogon sa ogromnim uredjajima i trakama na koje su pohranjivani podaci a zamislimo sada samo FB ili enet kolio ima popdataka i pitanje je ko ih cuva i u koje svrhe,,,???
Vidimo nakon pola vjeka gdje smo danas i dokle je sve to napredovalo.
Sigurno i auti na alternativni pogon će se usavrsavati.
Bezzicni prenos El energije je Tesla izmislio i trebala mu je samo jeedana „ kugla ” za čitavu Jugu.

http://dnevnik.hr/vijesti/znanost-it/bezicni-prijenos-struje-već-za-dvije-godine.html

Samo kratki izvod iz gornjeg topika na kome će se sigurno raditi da se auyti mogu puniti i u pokretu , jer klasika da ga vozis 200 km pa onda da ides u punionicu... 2-3 sata je za opcetak kada ćeš na prste nabrojati el.automopboile ????
_______________________________________________________________
Na upit o snazi struje i daljini prijenosa tim sustavom, Soljačić kaže kako je on 'primjenjiv za snagu od nekoliko vata (watta) do nekoliko desetaka vata, ali kako teorijski ne vidi prepreku da se ide i od 100 vata, što bi onda bilo primjenjivo za napajanje elektro-automobila ili industrijskih robota'
_________________________________________________________________

Moje prvo biciklo je imalo dinamu na prednjem tocku i vozio sam ga i nocu...preteca da se u svaki tocak ugradi diname koje bi dopunjavale pogonsku bateriju.
Ali posto još niko nije napravi perpetumobil 3 vrste , neka to bude sledeća tema...

Starac_Foco
(--)
28. септембар 2012. у 18.44
Taj hrvatski izum neće napraviti revolociju u elektricnim vozilima, jer nema bas obecavajuce karakteristike - omogućava da se 100W bezicno posalje na dalekih 5 metara rastojanja :).

Kao sto su neki kao 0123 pominjali, vozacemo mi se na naftu još pozadugo. Elektricnih vozila će biti sve vise, ali ona će sluziti onome cemu mogu, za otici na posao 20km od kuce i vratiti se kuci, i napuniti ga noćijeftinom strujom...

Sve ostalo je za sada bajka. Postojeci sistem u elektroenergetici je takav da su to ništa novo nije desilo već 100 godina, a niti će uskoro. To je jednostavno priroda stvari. Kao što se npr ni princip na kojem radi vodovod nije bitno izmjenio od starog Rima do danas - stavi rezervar na brdo, i otisni vodu niz brdo. Jedini je napredak se desio kad su pumpe izmišljene.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
28. септембар 2012. у 19.13
Auti će da idu sporo.
Ali skuteri i bicikli na struju će u narednih 5 godina ciniti bar 30% istih na česti (na sedam benzinskih skutera će biti bar 3 strujna)

Na svadbu idem autom, ali za posao ozbiljno razmišljam o strujnom dvotockasu. ;)
otpor022
(student)
28. септембар 2012. у 23.49
Foco, auto na tim „pumpama” se puni direktno sa mreze, a solarni paneli prave struju i vracaju je u mrezu, sto stvara offset, tako da nije potrebno da taj panel pravi 100KW za pola sata, itd. Važno je samo da može da vrati mesecno struju koja je potrosena nazad u mrezu.
xzy
(ing)
29. септембар 2012. у 08.25
Auti će da idu sporo.
Ali skuteri i bicikli na struju će u narednih 5 godina ciniti bar 30% istih na česti (na sedam benzinskih skutera će biti bar 3 strujna)
-------------------------------------------------------------

naročito u Kanadi a i dobrom dijelu USA
Starac_Foco
(--)
29. септембар 2012. у 17.44
otpor022
(student)
28. septembar 2012. u 23.49
Foco, auto na tim „pumpama” se puni direktno sa mreze, a solarni paneli prave struju i vracaju je u mrezu...

Znam ja da je to tako sinko, ali clanak je namjerno pisan da bude nejasan, a video (nalaziv na webu) je isto namjerno misleading tako da ostavlja utisak da ono malo panela na krovu iznad „pumpe” može da kao puni vozila, pa sam samo bio ironican. Možda nije bilo ocigledno. Onoliko panela koliko se vidi na slici može da napuni u vrh glave 5 vozila dnevno i to sa offsetovanjem (na srpskom bi to bila kompenzacija, premda i to nije srpska riječ).

U stvari, ti si u pravu, u ovom konkretnom slučaju može i ono malo panela da „offsetuje” struju povucenu iz mreze za tih nekoliko vozila, ali ne kWh za kWh, već $ za $, jer je cijena „zelene” struje, spasavanje planete radi, ponekad i do 10 puta veca od one iz mreze...

Tj, u mnogim državama, ukljucujuci veci broj USA states, a pogotovo Kaliforniju, politickim lobiranjen su doneseni zakoni da solarni generatori koji su spojeni na mrezu mogu da prodaju struju po mnogo puta vecoj cijeni od cijene struje iz mreze. Znaci, u ovom slučaju, „offestovano” bi bilo čim u mrezu vrate jedno 20% povucenog iz mreze, ili čak i manje. Vjeruj cika Foci na riječ, jer ja trenutno živim od rada na projektima gdje država (u ovom slučaju Ontario) investitorima placa solarnu struju u prosjeku 6 puta vise nego sto isti ti investitori placaju distribuciji za struju iz mreze.
Starac_Foco
(--)
01. октобар 2012. у 22.22
A evo ozbiljne konkurencije onom hrvatu, ukupna snaga 4 motora je slična ali iz nekih razloga mercedesov obrtni moment je skoro 4 puta manji nego kod hrvata, sto njegove brojeve dovodi u sumnju.

http://www.expertreviews.co.uk/car-tech/1294972/mercedes-benz-outs-sls-amg-coup-electric-drive.

Zahtjevi ovog vozila upravo oslikavaju nedostatak infrastukture a bogami i sada vazece prirodne zakone iz elektrike, koji se nešto slabo mijenjaju... Nema veze što se radi o sportskom i skupom vozilu, ali velicina baterije je takva da bi tolika trebala u bilo kojem vozilu teskom preko tone pa da ima neki upotrebiv domet.

Kao sto piše u tekstu, baterija od 60kWh bi se na običnoj evropskoj uticnici od 220-240V punila 20 sati! U USA i CAN može samo biti gore jer je napon duplo manji, premda vjerujem da bi ovde takvo vozilo zahtjevalo 240V uticnicu kakva se koristi za sporete i susilice vesa, a ugradnja još jedne takve u garazi bi lako mogla da predje max snagu koja može da se protera kroz standarnu razvodnu tablu od 100A...

Za ovo vozilo, pominje se takođe brzi punjac od 24kW koji puni za 3 sata, ali takav je u 99% americkih kuca bukvalno nemoguć, jer zahtjeva trofazno napajanje, koje možda imaju samo dvorci od 1000 m kv (10 000 sf) koji imaju vlastite transformatore sa srednjeg napona, premda i tada sumnjivo, jer bi struja bila i dalje skoro duplo veca nego u Evropi, posto je americki trofazni napon 208V, dok je evropski 400V. Osim ako neko nema i americku industrijsku struju kod kuce od 480V (600V u Kanadi), ali takvih ima možda jedan u 100 000, možda po nekim velikim farmama.

A onaj koji živi u stanu na 10-tom spratu svakako nema u šta utaci, njemu neće pomoći ni to što ne bio imao ništa protiv da puni 20 sati, dakle njemu ipak trebaju neke public punionice...
Starac_Foco
(--)
01. октобар 2012. у 23.15
A kad bolje razmislim, čak i punjenje od 20 sati baterije od 60kWh na običnoj evropskoj uticnici bi u jedno 50% slučajeva bilo praceno kvarovima na kucnoj instalaciji i zahtjevalo bi neke izmjene - deblje zice i posebne uticnice.

Naime, za 60kWh za 20 sati, treba snaga od 3kW sto je struja od oko 14 Amp pri naponu od 220V. Ali posto postoje i gubici a ni faktor snage nije bas 1, struja punjenja bi pri naponu od 220V bila jedno 17-18 Amp. Priličan broj evropskih običnih uticnica a i starijih instalacija (debljina i vrsta zice) nije u stanju da izdrzi 18 Amp na duge staze.

Sve se opet svodi na primjer one kace sa slaufom. Promjer cijevi je toliki koliki jeste, pritisak na cesmi je taj koji jeste, dakle ako oćeš da naspes brze možeš jedino da uzmes manju kacu :).
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
02. октобар 2012. у 00.27
Foco,

Bas si navalio ne može, pa ne može. ;)
A lijepo ljudi kažu može:

Klasicna europska suko uticnica je do 16A, sto je 3.5 KW maksimalna snaga. Sa efikasnoscu od 85% LiIon baterija napuni se 3 KWh za sat.

Slično je i u NA. Uticnica 240 V/20A za elektricni sporet postoji u gotovo svakoj novijoj kuci.
Starac_Foco
(--)
02. октобар 2012. у 08.10
Jes vala bas sam navalio :). Znam ja kolika je evropska uticnica, samo sto isto tako znam da i kvalitetne uticnice izgore pri 2kW ako stalno rade. Ja nisam imao prilike da na evropske uticnice prikljucujem potrosace od 3.5kW da vidim šta će biti ali vise mi lici da to ne bi bas dugo drzalo vode a vjerovatno bi trebalo povuci i drugu deblju zicu. Potrosaci od 3.5kW nisu bas uobicajeni.

Americka uticnica za 240V jeste debelo robusnija od evropske, a i zice koje idu do nje su deblje nego u Evropi, tako da tu ne bi bilo problema za ono „ubrzano” punjenje od 20 sati, ali, svaka americka kuca ima samo 2 uticnice od 240V i nijedna nije u garazi. Nećeš valjda odmicati sporet da punis auto u kuhinji? A ugradnja treće takve uticnice u garazi bi lako mogla da bude u suprotnosti sa propisima (zavisno od jurisdikcije) ako su ti na tablu od 100A već nakacene dvije takve i u zavisnosti od broja drugih potrosaca. Tj trebala bi ti tabla od 200Amp da bi bilo legalno.
xzy
(ing)
02. октобар 2012. у 10.19
i da još dodam:
- zabranjeno je praviti/kupovati/prodavati produzni kabl za 240V u CA, a vjerovatno i u USA
Starac_Foco
(--)
02. октобар 2012. у 17.42
Evo još jednog negativnog, nisam izgleda sam :)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
02. октобар 2012. у 20.38
Foco,

Ako izgore na 2 KW onda nisu „kvalitetne”. :P

Dovod nije problem, 2.5 kvadrata trpi do 25 A neprekidnog opterecenja.
Istina: Ako se ne zategne dovodna zica dovoljno, ili ako nisu bas dobrog kvaliteta, zna da izgori uticnica nakon duže upotrebe. Zamijenis i idemo dalje. Lično iskustvo sa uticnice za ves masinu (3.8 KW) dvije zamijenjene i zadnja radi bez problema 15 godina. U pravu si da 3.5 KW nije uobicajeno. U YU je bilo hiljade 3 KW TA peci na monofaznim uticnicama. Po dvije -tri u stanu na razlicitim osiguracima.
Dakle MOžE.

Što se americkih 240 tiče, moja razvodna tabla je u Garazi. Ko kupi elektricni auto moći će da plati dodatnu uticnicu. Klima po danu, punjenje auta po noći

Ti se pobrini za Tesla auto, a ja ću da sredim to punjenje za 20 sati. I sve po kodu. ;)

XZY,
Niked mi nije trebao produzni, ali vrijedi znati. Hvala.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
02. октобар 2012. у 20.45
pardon, 2.8 KW (grijac vode 2 KW i motor 800 W)
Starac_Foco
(--)
02. октобар 2012. у 23.01
Pjerivoje, od tih 2.8kW, nešto mi ne izgleda da je to konstantna snaga tvoje masine već samo kad grijaci rade, a to je vise 20 minuta na dan, radije nego 20 sati.

Ipak svako teranje nekog elektricnog ili mehanickog sistema do maksimuma znaci kratak vijek. I auto se može stalno voziti na 5000 RPM samo ne znam koliko će taj motor da traje.

Kroz zicu od 2.5 mm kv može se protera 25 Amp, premda nešto nisam siguran da može stalno i dugo. Raznorazne tabele za debljinu zice vs opeterecenje se odnose na maksimum, pri cemu de-rating za jedan broj deblju zicu se često preporucuje zavisno od hladjenja i svrhe.

Glede toga, 240V uticnice za americke sporete se ozicavaju sa podebelih 8 AWG, sto bi u metrickom sistemu bila nepostojeca zica od 8 mm kv (slučajno se broj 8 poklapa za obje mjere) dok se ona 240V uticnica za susilicu obično ozicava sa 10AWG sto bi opet bila nepostojeca metricka zica od oko 5 mm kv.

No dobro nek ostane da sam ja jedan stari namcor, negativac, zlocest naopak i nedokazan, dok si ti mlad i pozitivan :). A koliko si mlad nadam se da ću da saznam uskoro :).

Uzmi takođe u obzir da je prosjecna starost kuce (a time i elektricne instalacije) i u EU i NA jedno 40-50 godina. Vecina tih zica vise nisu u stanju da rade one sto bi teoretski trebale. Spojevi oslabili svi redom od razvodne table do uticnice. Pa ja sam prije 2-3 godine cijeli dan tražio kvar po kuci (onoj u Bosni) jer jedna uticnica nije radila, koja inače ničemu ne sluzi, ovako jednom mjesecno se možda ponesto ukljuci u nju. Na kraju sam nasao kvar u razvodnoj kutiji, sto nije ništa cudno jer ti kvarovi su tipicni, samo što se potrefilo da je ta kutija bila sakrivena iza ikone Sv. Nikole na zidu. Svugdje sam je tražio ali mi nije palo na pamet da bi mogla biti bas iza Nikole :).
chichakast
(Otpr. vozova)
04. октобар 2012. у 04.19
Radim u jednom veelikom magacinu.
Imamo preko 200 vozila koji se pokrecu na el. baterije. Radi se o dve vrste viljuskara i dve vrste vozila, jedna su za utovar robe u kamione a druga tkzv. pallet trucks za one radnike koji sakupljaju robu po magacinu onako kako im kompjuter odredi.
Akumulatora najmanjih od 24 volta ima u upotrebi oko 150 a rezervnih ima oko 50 i stalno su na punjenju. Ovi akumulatori su teski 420 kg.
Za masine za utovar se koriste nešto vece baterije isto 24 volta, ali imaju vise Ah, i teske su oko 600 kg.
Za manje viljuskare imamo baterije od oko 1000 kg, i one su 36 volti.
Za vece viljuskare ili tkzv.„high reach” imamo baterije od 48 volti,a
one su teske oko 1200 kg.
Na kraju tu su tkzv.„counter balance” viljuskari cija je baterija oko 2000 kg teska.
Uglavnom u toku smene se promeni oko 80-100 baterija a izmena se vrsi
specijalnim vozilom koje se kreće na nekoj vrsti sina.
Ove najvece baterije ako su potpuno iscrpljene, kada se prikljuce na punjenje pocnu sa 200 Amp i onda vremenom punjenja smanjuju jacinu, da bi kad je baterija bila puna amperaza pala na nulu.
Svaki od punjaca ima svoju liniju i svoj prekidac, naravno i osigurac.
Mislim da bi bilo moguće na odredjenim mestima puniti baterije i menjati uz naplatu, no već prvi problem bi bio kakvu ste bateriju njima dali a kakvu ste dobili prilikom zamene jer su velike razlike u kvaliteti baterije koja je recimo 2 godine stara i one 4 godine stare
a vizuelno nema nikakve razlike. Morao sam biti opsirniji.
gomeljski
04. октобар 2012. у 11.23
„već prvi problem bi bio kakvu ste bateriju njima dali a kakvu ste dobili prilikom zamene jer su velike razlike u kvaliteti baterije koja je recimo 2 godine stara i one 4 godine stare ”

ovo često vidjam kao argument protiv zamene baterija, ali mi nikako nije jasno zašto. bateriju koju dobijes ćeš ionako da zamenis sa sledećom nakon što se isprazni, u masovnoj produkciji će sigurno postojati minimum koji svaka baterija mora da ispuni po pitanju kapaciteta i praznjenja, tako da će potrosacu biti potpuno irelevantno koliko je koja baterija stara. kad je jednom uspostavljena infrastruktura, verovatno će i originalna baterija u novom automobilu biti jedna od tih koriscenih jer će se ionako zameniti nakon prvog praznjenja. trziste će se pobrinuti za ostalo - firme koje izadju na glas da imaju baterije losijeg kvaliteta će neminovno gubiti korisnike i gasiti se ili prezivljavati sa manjim cenama za kupce spremne na kompromis, dobre će opstajati i obezbedjivati sigurno i kvalitetno snabdevanje.

sve ovo uz ogradu da ne kažem da će ovakve „elektricne punionice” ikada postojati, jedino da problem „kakvu ću bateriju da dobijem umesto moje” ne postoji.
chichakast
(Otpr. vozova)
04. октобар 2012. у 21.08
Teško je reći da li će ikada biti tih „elektricnih punionica” za zamenu baterija.
Problem kod zamene baterija kod mene u firmi već postoji, jer svako želi da dobije bolju bateriju i da ne dolazi recimo 2-3x u smeni i time gubi na učinku.
Velika je razlika da li će te preci sa jednom baterijom 100 ili 120 km
a za istu cenu.
Starac_Foco
(--)
05. октобар 2012. у 00.16

To je dobro zapazanje, kome da se zalis ako da baterijom ne predjes ni pola onoga sto si ocekivao :).

Iance elektricna vozila nisu ništa novo. Relativno masovno su se proizvodila i prije vise od 120 godina, i to je trajalo sve dok ih benzinski motori nisu potisli skroz, evo jednog:

http://en.wikipedia.org/wiki/Detroit_Electric

Zanimljivo je da tadasnja elektricna vozila nisu imala ništa losiji domet od danasnjih :), jedino sto su bila mnogo sporija:

The cars were advertised as reliably getting 80 miles (130 km) between battery recharging, although in one test a Detroit Electric ran 211.3 miles (340.1 km) on a single charge.

A i ideja o zamjeni baterija je tada isprobana tokom nekoliko godina na kamionima na elektricni pogon, dakle ocigledno postoji neko iskustvo sa tim:

Proposed as early as 1896 in order to overcome the lack of recharging infrastructure, an exchangeable battery service was first put into practice by Hartford Electric Light Company for electric trucks. The vehicle owner purchased the vehicle from General Electric Company (GVC) without a battery and the electricity was purchased from Hartford Electric through an exchangeable battery.
ghb
(bacac kladiva)
10. октобар 2012. у 14.47
predivna prica. i onda ćemo da pravimo nuklearke na svakih 100 km da zadovoljimo toliku potrosnju el. energije, a istrosene baterije ćemo valjda u svemir da saljemo, ili možda još bolje negdje u rijeku da bacamo kao sto je to obicaj na Balkanu. čak se i bio gorivo pokazalo kao veliki promasaj, vozaci u Njemackoj se bune da im auto dosta slabije vuce i prelazi manje km. a pacijenti uzgajaju razno bilje za bio gorivo smanjujuci obradive povrsine za uzgoj hrane. poetna je da svaki dan na Zemlju dodje od sunca toliko energije da je to dovoljno za 100 godina zemaljske potrosnje ali mi nismo u stanju da adekvatno iskoristimo taj dar neba. doduse kako nas zaprasuju sa chemtrails-ima smanjili su dozu tih suncevih zraka za 10-20% u zadnjih 20-ak godina u zavisnosti gdje živimo. ako tako nastave možda nam uopste neće trebati ni el. automobili ni punjaci.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
10. октобар 2012. у 20.28
Elektrane na ugalj i gas u Ontariju proizvode 6000 MW po danu, a nocu oko 3500 MW. Razlika od 2500 MW može nocu da napuni MILION elektricnih auta.
http://media.cns-snc.ca/ontarioelectricity/ontarioelectricity.html

Elektricni auti pomazu da se potrosnja balansira i da se POSTOJECI kapaciteti za prizvodnju struje optimalno koriste.

U zadnjih 10 godina u Ontariju izgradjeno je turbina na vjetar za srednju snagu od 900 MW. Vjetar i solarna mogu svojim kapacitetima da prate porast potrosnje zbog elektricnih auta.

Struja je tu najmanji problem. Baterije su kljuc. ;)
Starac_Foco
(--)
10. октобар 2012. у 23.13
Ja mislim da su ipak i uticnice problem :).

A sto si tiče vjetra u Ontariju, tačan podatak je trenutno oko 1500MW instalisane snage stim sto će sledeće godine da se pojavi još najmanje 500MW. Sadasnjih 1500MW je ravno otprilike snazi jedne TE of 500MW posto je prosjecni capacity factor (ne mogu da se sjetim kako se ovo kaže na srpskom) oko 30%. Ali kao sto je već mnogo puta receno vjetar duva kad mu se digne a ne kad treba struje, tako da svi ti silni megavati postoje vise kao alatka za predjevanje para poreskih obaveznika u dzepove onih koji ionako ne znaju šta će sa parama...
xzy
(ing)
11. октобар 2012. у 09.27
faktor iskoristenja?
Starac_Foco
(--)
11. октобар 2012. у 17.09
A to je... star sam ja pa loše pamtim a brzo zaboravljam :)
kobayashi
(haiku)
12. октобар 2012. у 06.24
Postoje i rešenja koja podrazumevaju mali agregat u autu (sistem SUS motora i malog generatora) za slučaj kad se isprazne baterije, samo sto je tada ogranicena brzina (npr. 70km/h).

Prednost ovoga je u tome što se taj sistem SUS motor-generator mogu napraviti tako da se maksimalno iskoristi energija goriva, tj. motor može uvek raditi u najoptimalnijem rezimu.

Takođe, posto bi motor radio u nekom predefinisanom rezimu, bio bi značajno jednostavniji i ne bi imao brdo elektronike i mehanike koja je podlozna kvarovima.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
12. октобар 2012. у 07.15
Srećom ove uticnice u Kanadi nisu problem.
Evo i produzni sam nasao:

http://tinyurl.com/9vqz72o

Još samo da kupim Tesla auto pa da odem do Cikaga da se potrkam sa bezierom i njegovom Hondom NSX. ;)

Hvala za informaciju o iskoristivosti turbina na vjetar. Poenta je da kapacitet obnovljivih izvora energije ima dobre izglede da pokrije povecanu potrosnju od elektricnih auta.

Elektricni auto može da se puni nocu (6.5 C/kWh) i da vraca struju u mrezu danju (11 c/kWh). Tako da neko ko koristi recimo 20% kapaciteta baterije za voznju, može da izbije koji dolar iz preostalih 80%. I ono što se meni, koji je 90-tih imao struju četvrtkom dva sata, svidja: Auto sa punom baterijom može da napoji frizider i nekoliko sijalica bar 3 dana u slučaju da nestane struje. I da ne brekce u garazi kao ovaj generator. ;)

Živim za dan kad ova baterija od Nissan Leaf-a od 300 kg sidje na 50. I još da može da se napuni za 10 minuta pa da „zapjevam i za pojas zadjenem”.

xzy
(ing)
12. октобар 2012. у 09.41
koliko vidim sa slike, to nije taj produzni
Starac_Foco
(--)
13. октобар 2012. у 15.58
Pa mogao bi i ovaj koji ima samo 240V dok oni za sporete i susilice imaju 4 pina i oba napona, 240/120V. No isti je slučaj, welding uticnica je za 50 Ampera, dakle pitanje je da li se može legalno istalisati bez zamjene razvodne table.

Nevjerovatno je koliko u ovoj državi ima razlicitih uticnica. U Evropi su postojale jedno 4 ukljucujuci i industrijsku trofaznu od 400V. Ovde ih ima najmanje 20 zavisno od svrhe, te da pozivim još 100 godina ne izgleda da bi stigao da upratim koje sve uticnice postoje i cemu služe...

U vezi teme, zanimljivo je da je prakticno pao u zaborav period od bar 30 godina kad su se elektricna vozila masovno (za ono doba prije 100 gosina) proizvodila, evo jednog entizuijaste koji ima 3 takva i kaže da njego stogodisnjak postize sličan domet kao danasnja elektricna vozila :):

http://www.popularmechanics.com/cars/jay-leno/vintage/4215940
DD
14. октобар 2012. у 06.31
Sarche, zaboravio si i na još jedan evropski utikac. 3 stangle na engleskom utikacu ;)
inventor
06. новембар 2013. у 16.28
PD NIKOLA TESLA I AUTOR PARS PROGRAMA IZ SRBIJE PROIZVELI SU TESLA PARS MB UREDJAJ KOJI FAVORIZUJE UPOTREBU I ELEKTRO VOZILA NA BATERIJSKI POGON
TESLA PARS MB UREDJAJ je namenjen za kompletan tretman svih vrsta i tipova baterija.
UREDJAJ JE URADJEN NA ZAHTEV PD NIKOLA TESLA IZ Banje Luke.
PUNI I NAJMODERNIJE BATERIJSKE MODULE LiFePO4 120V/40Ah ZA SAMO 20 MINUTA 125% BEZ UPOTREBE BALANS ELEKTRONIKE.
KALDERA KOMPANIJA JE PRUZILA LOGISTIKU U ISPITIVANJU I PREZENTACIJI.
PARS MB su univerzalni uredjaji namenjeni za moderan, efikasan i kompletan tretman svih vrsta, podvrsta i tipova baterija.
Uredjaji poseduju PARS MB CPU modul u kome su implementirane relevantne funkcije koje ostvaruju UNIVERZALNOST, MODERNOST, EFIKASNOST I KOMPLETAN TRETMAN prikljucene baterije.
UNIVERZALNOST se ostvaruje u mogućnosti tretmana:
- svih vrsta ( Pb, NiCd, NiMH, LiIon, LiPol i LiFe ) i tipova baterija
- svih vrednosti napona baterija i
- svih kapaciteta baterija
MODERNOST podrazumeva primenu najmodernijih tehnicko - tehnoloskih mogućnosti ENERGETSKE ELEKTRONIKE.
Uredjaji iz PARS programa mogu biti:
- PARS uredjaji sa energetskim modulom, CPU modulom, izvrsnim i informacionim elementima, i
- PARS ADAPTER uredjaji koji nemaju energetski modul a koriste spoljne, odgovarajuce, AC ili DC izvore napajanja ( punjace, ispravljace, trafo-e, solar panele, vetro i dr.) energetske izvore
- takođe, uredjaji mogu biti malih, srednjih I velikih snaga, odnosno, monofazni i trofazni.
EFIKASNOST
VREME TRETMANA IZNOSI OD 15 MIN DO 4 CASA MAKSIMALNO a zavisno od kapaciteta i stanja napunjenosti prikljucene baterije.
KOMPLETAN TRETMAN baterije podrazumeva da se u svakom PARS uredjaju nalazi PARS MB CPU modul sa programiranim algoritmima koji omogućuju kompletan tretman. Stim u vezi PARS uređaj ostvaruje 7 operacija (kao 7 posebnih uredjaja veoma potrebnih za kvalitetno održavanje baterija), i to:
- kontrolisani analizator stanja prikljucene baterije
- kontrolisani praznjac baterije u rezimu fabrickog uputstva u cilju konstatacije realnog kapaciteta baterije.
- kontrolisani merac kapaciteta i drugih parametara baterije
- kontrolisani brzi punjac baterije PARS RELAX metodom
- kontrolisani detector zavrsetka punjenja baterije
- kontrolisani održavac napunjenosti baterije, i
- kontrolisani kondicioner baterije u tri ciklsa praznjenja i brzog punjenja
Postoji mogućnost podesavnja parametara shodno prikljucenoj bateriji ( vrsta baterije, napon, kapacitet, struja punjenja, struja pražnjenja i struja održavanja nivoa napunjenosti). Dozvoljeni limiti baterije se podesavaju prema uputstvima proizvodjaca baterije.
Uz odgovarajuci PARS MB software uređaj je moguće konektovati na PC računar preko USB porta. Software nudi mogućnost prikaza grafika punjenja i praznjenja baterije u realnom vremenu, mogućnost iščitavanja bitnih elemenata obavljenog punjenja kada uređaj nije bio povezan sa računarom, štampanje i čuvanje rezultata, formiranje izveštaja i sl.
Program PARS se aplicira u sedam projekata i to:
1. Uredjaji za vojne i plicijske baterije
2. Uredjaji za akumulatorske stanice, stacionarne, za poterbe vojske i policije
3. Uredjaji za akumulatorske stanice pokretne - mobilne, za potrebe vojske i dr.
4. Uredjaji za akumulatorske stanice za baterije rudarskuh svetilki na zastitnim slemovima
5. Uredjaji poterbe GOLF vozila i akumulatorske stanice na golf terenima
4. Uredjaji za invalidska i druga elektrokolica, skutera, bicikala i sličnih vozila
5. Uredjaji za poterbe viljuskara i drugih vozila na baterijski pogon usluzne delatnosti
6. Uredjaji za potrebe elektro automobila
7. Uredjaji za infastrukture punjacke stanice na saobracajnicama za baterije elektro vozila, i
8.- za sve ostale uredjaje koji koriste baterije kao izvor elektricne energije
PARS program je vrlo ambiciozan jer nudi mogućnost proiuzvodnje, marketinga I upotrebe modernih uredjaja, nove familije u odnosu na postojece kojih ima na trzistima sveta, pogotovu sto je sada u upotrebi preko 4 milijarde baterija i preko jedne milijarde uredjaja pretezno punjaca.

Autor PARS programa,
[email protected]

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Necklaces?
.