Због леђа, генералне удобности и тако то, одлучио сам да промијеним мотоцикл. На крузеру сам много савијен и ноге напријед - није баш опција за моја леђа и покварени кук.

Све на папир, испаде „ендуро” најбоља опција и без много размишљања то би био BMW R1200GS. Елем одем, видим, све је добро, цијена повелика, али хајде де... Нећу га никада возити сем по цести, а плаћам off-road capabilities. Сад, додај момак све опције ($4500), јер другачије нема у Канади, или чекај три мјесеца. Значи сљедећа сезона. Друго, у САД баш много јефтиније, па сад мислим-вагам, хоћу-нећу, елем, разводни се и та прича... А ја на силу баш ништа не радим. Код мене се или деси или не деси... Религиозан тип, шта ли?

Докле негдје не прочитах Kawasaki изашао са ганц новим мотоциклом 2012 Versys 1000. Као није јуриш на BMW GS, јер нема off-road capabilities, али све је остало само тако - „ендуро” за цесте. Дође са ABS, TCS, елекртоником само таквом, де-тунирана спортска машина са 150кс на 120кс, али обртни моменат мрак. 4 цилиндра. Много бољи дил неко BMW. Мнооого. Наравно, ко не тражи off road. Данас сам га тестирао. Ајме, мајко какве машинчине. Као да је за мене прављен, удобан, велики, стабилан, брз, много брз... Преко рупа као лађа... Велики коњ. Гдје ми је мој крузер бубреге одбијао, овај само, шта знам, ваљда прескочи преко рупе, шта ли? У шестој брзини 40 кмх лагано... Обртни момената на ниским обртајима је огроман. Леђа усправно.Није много лијеп, посебно у поређењу са крузером, али је пет пута мотоцикл... По мјери човјека... Високог... Укратко, потписао сам папире и у сриједу га купим.