Evo čitam vesti da su krenuli u neku rekonstrukciju i to će da kosta 550 miliona EVRA i kao to je sve da bi putnicima poboljsali boravak i vreme na Aerodromu. Budale! Evo šta sam im poslao na „customer service” (hahahahaha kao ovo postoji kod njih) - MAIL...:

550 miliona evra? Gospodo draga i hostaplerska:

1. Promenite semafor iz 1987 koji je instaliran za snimanje filma Hajde da se volimo treci deo. Semafor je zaista prava katastrofa. Mehanicka konstrukcija, tuga za gledati.
2. PUSTITE MUZIKU! Proputovao sam sveta i sveta, SAMO u Beogradu tiha jeza dok cekas. Muk, nigde ništa se ne cuje, sve u sivilu.
3. Promenite gumene podove koji su kao kaldrma iz 18 veka.
4. Sve i jedan radnik bezobrazno, neljubazno i neuko. Ne znaju da beknu Engleski a kamoli neki drugi jezik. Naucite ih i da ustanu ponekad kad im dodje musterija.
5. Promenite table na Terminalu broj #2 koje kad se izadje iz aviona govore gde da se podigne prtljag ako ste doleteli Jugoslovenskim aerotransportom.
6. Ocistite djubre sa livada oko pisti, izgleda kao da se slece u Bejrut od pre 30 godina iz aviona. Sramota i bruka gledati ono. Tone i tone smeca gori i smrdi, deponije gde god se okrenes.
7. Smanjite cene kafe BRE! Alo ljudi, 400 dinara turska kafa? Pa samo zato što neko leti avionom, ne znači da im pare vire iz usiju. Mnogo ljudi jedva sklepa za tu kartu a u vecini slučajeva i rodbina dodje tu, dosta njih i taksijem i busom da isprate nekoga - sram vas bre bilo, 400 dinara turska kafa a ukus da te mili Bog sacuva.
8. Posecite travuljinu koja izbija po celom parkingu koji lici na Cernobil od vrzine i pukotina po asfaltu.
9. Rasterajte bagru od taksista koji kradu putnike. U Aprilu stojim ispred vrata na donjem nivou i cekam kuma da stigne i njih 20 me maltretiralo da me voze negde, pojedini samo sto me nisu hvatali za rukav da vuku. Na moje oci izlazi žena loše govori srpski, navata je taksista, ona kaže neću ne treba, on joj covek UZE TORBU I STAVI U GEPEK I KAžE AJDE - ona zbunjena udje. Da bog sacuva. Ko u Africi.
10. Raskrinkajte mafiju sto radi sa kolicima. Svaki put kad sletim, ne stignem dole do kofera a već me obe torbe cekaju na kolicima i pored njih sumnjiv tip u plavom radnom kombinezonu. Onda on progura stvari kroz zelenu zonu u dogovoru sa carinikom da jedan drugog ne diraju, onda ti trazi 200-300 dinara kad izadjes na vrata i posle to deli sa carinikom. Svaki put se ovo desava!

Eto - ovih 10 stvari uradite, neće vas puno kostati, ni blizu 550 miliona, ma uradite samo jednu - pa će stvari krenuti na bolje. Ali cisto sumnjam. Neradnici ste svi tamo, svi ste u semu da kradete, svima je lepo na državnim jaslama. Krade se sakom i kapom. Carinik mi u Aprilu po polasku iz BGD pretura po stvarima i zovu me preko razglasa. Odem ja tamo - kaže mi debeljko neobrijan raspasan - imaš kaže mnogo hrane ovde (ja poneo slatkisa deci). Kaže daj ovu flasu pa da pustimo. Tražio mi 2 litra domaće rakije sto je bilo u torbi. Reko evo ti...I šta posle covek da misli i radi. Rasulo, javasluk, raspad svakog sistema svih moralnih i etickih normi. Ko i cela zemlja.