Januar prije jedno trideset godina, kanjon Vrbasa, snijeg lagano pada, nekoliko cm. Pusta česta. Izadjoh iz okuke sa oko 50 km/h, pedesetak metara ispred auto parkiran u mojoj traci. Dotakoh kocnicu...ništa. Tristac krenu da se klize. Lagano volanom popravih ga i nekako prebacih u lijevu traku. Prodjoh nekako parkirani auto, kad ispred dvojica iz tog guraju drugi auto preko česte. Auto ukosen u mojoj lijevoj traci, a njihove noge u desnoj. Na prednjim sjedistima žena i dijete, u glavi već vidim kako sam se zakucao u njih. Nigdje proći a kociti ne vrijedi. U borbi da vratim auto u desnu traku nisam imao ni vremena da svirnem. Ali izgleda da je njima bilo jasno, odskocise od auta i otvorise mi prolaz. Prozujah ne tako brzo, ali ne vise od centimetar dva od drugog auta.

Desetak sekundi, ali čini se da bi u njih zivot stao. Produzih bez zaustavljanja. Minut poslije krenu da mi drhti lijeva noga. Od straha i uzbudjenja. Rekoh matorom, i on prvi put progovori: Ne znam kako si ovo izbjegao, ali dobro je da nisam ja vozio.

Eto nadjose vacuum i Pjer nešto zajednicko.

Evo o kupusu:

Svake jeseni se ponavljao isti ritual. Prvi korak je kupovina kupusa na „velikoj” pijaci. Red TAMica i gomile kupusa i krompira. Najbolji je bio semberski kupus, ali 'ajde znaj koji je semberski. Pljosnate glavice su bile na vecoj cijeni od okruglih. Biće da je kupus bio manje gorak ili je lisce bilo vece. Kupus je morao da odstoji koji dan, mislim da je oca mrzilo da ga stavlja istog dana. ;)
Ranije su bile drvene kace dok jedne godine nije sva voda iscurila, neki crvi su isbusili drvo. Kasnije plastika, PCB, DDT, PET ili koja već hemikalija nije bila u toj plastici nije mogao ništa kupusu.
Meni najdrazi dio je kad otac iskruci korjen. Koja je to bila poslastica za grickanje. Stavis kupus u kacu posolis svaku glavicu i stavis neko drvo odozgo i kamen da pritisne.
A kamen je opet nova prica, kao i šta ko radi da dobije dobar kupus.

U BL smo imali prelijep kamen. Oblutak, ali od 5-6 kg. Tada mi je bio ništa posebno, kamen kao kamen. Ali danas, kad još nemam normalan kamen u Kanadi...ljepota tog starog kamena je svakim danom veca. ;)

Vezeni most

Kad jednom dodjes u grad od lisca
da budes najdrazi gost,
vidjeces kako obale travne
na ruci drže most.

Most vezan zicom, svilenom, tankom,
u sedam boja tkan;
ogledalo mu zelena rijeka,
a ukras suncan dan.

Vjetar ga njise kao voda camce
svezane u plicaku,
rojevi svitaca nad njim se pale,
pa blista i u mraku.

A pod njim cudni orkestar ljeta,
s dva cvrcka u duetu,
oglasava se svake noći
ljepsi od svih na svijetu.

Kada nam dodjes u grad od lisca
da budes najdrazi gost,
preci ćeš i ti korakom lakim
vezeni, vitki most.