Два натписа из православне цркве Св. Великомученика Лазара, поред Љубиња, који говоре о њеном ктитору:

„ † Асе лежи кнез Влаћ Биелић у свои цркви у Светом Лазару. Чловече тако да ниеси проклет нетикаи у ме.”

и његовом (сви истраживачи се слажу) сину:

„ † Асе лежи Вукосав воевода Влаћевић смом друговах дружином и загибох на размирној краине ко (са) мога господина и донесоше ме дружина на своју племениту баштину и да е проклет тко ће ме такнути.”

испред цркве је још један, лошије очуван натпис, на коме (Бешлагићево објашњење) пише:

„ † Асе лежи Вукац Вучхинић ... види се зламение ... чтиоче помени ... а вас Бог благословио ... сјече и писа Прибисав.”

у најмању руку је занимљиво како се избјегавају ови натписи када је ријеч о овој тематици.
Ако ништа друго, с обзиром на укупан број сачуваних натписа, занимљивост је имати у кругу од 20 м три натписа, поготово у и око до данас сачуване православне цркве - маузолеја.

Ево још један натпис који је такође изузетно занимњив, а такође се ријетко помиње . Натпис се налази на стећку у Попову пољу, и занимљиво је да је натпис посвећен жени, монахињи (до данас је очуван православни манастир у близини) и да садржи генеалогију породице Чихорић (успут да кажем да још постоји у том крају):

„† в име о [т]ца и с[и]на и с[ве]т[а]го д[у]ха. се лежи раба б[о]жиа Полихранија а зовом’ мир’ским’ госпоја Радача, Жоупана Нен’ца Чихорића кућница, а невјеста жупана Врат’ка и слуге Дабижива и теп’чије Стипка, а кћ’и жупана Мил’тјена Драживојевика а Казн’цу с’н’ку (Санку) сестра. а постави с’ биљег не с[и]н’ Дабижив’ с Б[о]жиом’ помошћију сам’ своим’ људми а в’ дн[и] г[осподи]на краља Твр’ка. ”
(Бешлагић, 1966, стр. 82).

Настављам са занимљивим и ријетко помињаним натписима, ево га један са локалитета Видоштак, код Стоца

„ M(jeсe)ца марта 11 престави се раба Б(о)жиа М(а)рија зов(о)м Д(и)виц(а) попа Дабиж(и)ва Подружие ва љет(о) 6739 ”

Овдје се ради о Дивици, жени православног попа Дабижива. Након мужевљеве смрти, Дивица се покалуђерила и добила име Марија. У овом натпису је уклесана такозвана словна (шифрована) година 6739, по рачунању православне цркве тј. од створења свијета, која по данашњем рачунању значи 1231, што чини натпис вреднијим и занимљивијим, с обзиром да је то веома ријетка појава.

(литература: Ћ. Трухелка 1892, 113-114; 1914, 232; М. Вего 1962, 200-202; Ш. Бешлагић 2004, 131)

На локалитету Ђурђева црква у селу Домашеву, у православном гробљу налази се крстача са натписом:

„ А се лежи кнез Зот син кнеза Петра леже в лето 7080 ”

У овом натпису је, као и у претходном примјеру (са локалитета Видоштак) уклесана словна (шифрована) година 7080, која по данашњем рачунању значи 1572.

Кнез Зот се наводи као родоначелник породице Зотовић. Крајем XVI вијека чешће се спомињу кнезови Зотовићи, нарочито кнез Томаш Зотовић. Из натписа се види да су и отац Петар и син Зот носили титулу кнеза. Из породице Зотовић је владика Нектарије који се спомиње 1705 г. и капетан Јован Зотовић, учесник у Херцеговачком устанку 1875 г.
И данас има Зотовића.

(литература: М. Вего 1962, 233-234; 1964 бр. 114 ; Ш.Бешлагић 1971, 395)

„ † сие лежи добри Радоје син воеводе Стипана на свои баштини на Батногах си билиг постави на ме брат мој воевода Петар ”

Ово је натпис са стећка на локалитету Радимља, који се често користи као визуелни идентитет стећака уопше. У питању је вискои сандук на постољу, украшен стојећом мушком фигуром са уздигнутом руком, луком и штитом са мачем. Из садржаја натписа се види да су Радоје и војвода Петар синови војводе Стипана, чија се судачка столица налази поред православне цркве Св. Петра у оближњем селу Ошанићима. Овај стећак са натписом је датиран оквирно у другу половину XV вијека.

Натписи са локалитета Радимља уклесани су на четири сљемењака и на једном сандуку:

„ † сие лежи добри Радоје син воеводе Стипана на свои баштини на Батногах си билиг постави на ме брат мој воевода Петар ”

„ † Аз раб б(о)жи Радоје Вуковић синовац воев(о)де Петра. Б(олашин) Б(огачић) ”

„ † Асе ками на Вукцу Напет(о)вићу. А се писа Болашин Богачић ”

„ ...А Влаћ Влахов(и)ћ (а сјече к)ами Ратко Бративоић ”

„ А се лежи Стипан а чинио ка(ми) Миогост Ковач ”

Војвода Петар и војвода Стипан су чланови угледне породице Милорадовића - Храбрена из оближњих Ошанића, гдје се налази њихова задужбинска православна црква Св. Петра и Павла, а у њеној близини и двије судачке столице са натписом „ † Асе сто воеводе Стипана Милорадовића а понови га воевода Петар син му ”

(литература: С Косановић 1871, 186; Ћ. Трухелка 1892, 26-27, 1895, 443; Стојановић 1965, 15; Бенац 1950, 39; Б. Храбак 1953, 326-327; Ш. Бешлагић 2004, 55)

Razlog vise
Panciceva_omorika
07. februar 2011. u 16.06
Do sada sam bio za jacanje Republike Srpske, do konacnog otcjepljenja, iz razloga kao sto su: nacionalni, kuluroloski, istorijski ...

... danas imam razlog vise ... EKONOMSKI!!!

evidentno je da ja novaca nedovoljno, ne samo kod nas nego i u svijetu. Sada, kada pomislim da nas neko sprca zajedno, kako „Sarajevo” to želi, pa krenu price: Oni vise ukrali ... nisu ovi nego oni ..., mi bismo se klali tupim nozevima jer se nema para da se isti naostre.

...pu, pu, pu daleko bilo ... Boze me ubrani budalastine kao sto je zivot zajedno!!!!!!!

Dok se parazita ne otrese s grbace nema sreće...zato je ekonomija No1
pa posle ekonomije ide sve ostalo.Ne možeš s parazitiam na grbaci ništa
imati ni kulturu ni zdrastvo nit ...ništa.