sanak
21. фебруар 2017. у 16.18
„...I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paraš se, bas kao što i ove reći ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra. ”
(Mika Antic)
Pesnik koji nas prati od detinjstva do starosti...odan stihom svakom nasem trenutku...
lisabutterflay
22. фебруар 2017. у 23.04
Sanak,zalim se bre,,,mrzim ljude kada ispravljaju greške gramer...ja sam nikakva u tome...smetaju mi neki znakovi...why tacka,zares,veliko slovo...toga nema kod svabg...e...kome smetaju moje greške,nek me zaobidje..ja nisan na casu pismenog...kod mene v.zona...ponoc,slučajno navrnuh ovde.
sanak
23. фебруар 2017. у 02.59
P.s. (jer zavrsih ovu temu)
Ovde si, koliko vidim, ti zapocela sa gramatikom.
Meni jesu bitni znaci interpunkcije, gramatika(ako ni zbog čega, ono, da citalac lakse procita I shvati), a svako, naravno, neka piše, govori...kako želi.
