Stalno neka trka-frka, nikad dovoljno vremena za sitinice koje zivot znace. Kakav stav imate o internet vezama I koliko su ovakve veze uspeshne? Za mene internet može da poveze dve osobe ako su u istom gradu, znači da ostvare brze prvi kontakt, a onda da pocnu izlaziti I upoznavati drugu osobu, sve ostalo mi izgleda tako nemoguće I naporno. Ako su osobe udaljene, znaci ne žive u istom gradu ili okolini, kako oni mogu da se zblize I upoznaju. Razumem da se može komunicirati preko intereneta, ali koliko treba poverenja I vremena da poverujemo samo u pisane reci, a toliko drugih stvari u zivotu ima kada se dvoje ljudi upoznaju. Ako je osoba usamljena I trazi vezu na internetu, hvata se za svaku pisanu reč kao davljenik za slamku, jer to je jedino cime raspolaze. Ne znamo kakav zivot ova osoba vodi, kakve ima prijatelje, kako se ponasa u drustvu, kako se ponasa u dvoje, koliko je emotivno, materijalno I monetarno stabilan, kako resava zivotne probleme, sve su to sitnice koje zivot znace, a mogu biti veoma lako skrivene iza ekrana I pisane reci. Ako se osobe ne sretnu ubrzo posle prvog upoznavanja, znaci posle nekih mesec dana, nasa masta može da pocne projektovati najlepse osobine naše 'internet ljubavi', jer nemamo realnu sliku osobe kako se ponasa u stvarnom zivotu. Npr. kod prvog susreta I dodira bitno mi je kako se neko ljubi, ako mi se ne svidja taj detalj, sve ostalo pada u vodu, ovo je samo mali primer iz zivota, a koliko još detalja ima koje ne možemo videti iza ekrana.
Ja imam primere iz zivota ljudi oko mene o internet ljubavi, ali nazalost neuspele, da li nisu bile uspeshne jer osobe nisu bile jedna za drugu, da li zato što nisu bili dovoljno iskreni jedno prema drugom, da li je daljina učinila svoje, ne znam.

Poz