MB..Why..chemu suze NOKI...?
;)

Pozdrav for Zoru;)

Plač je emocionalna reakcija svojstvena samo ljudima. Naša sposobnost za komplikovane misli i osećaje znači da možemo plakati kada god nas preplavi neki osećaj – sreća, očaj ili strah – no ne plaču svi na isti način i zbog istih razloga. Neki ljudi se rasplaču i pri najmanjem povodu, drugi ostaju hladna lica čak i onda kada su suočeni sa velikom tragedijom i boli. Razumeti impuls za plač nije uvek lako, no razumeti psihološke i evolucijske razloge za to je čak još i teže.

Tužni ili povređeni, jednaka je reakcija
Sve se suze sastoje uglavnom od vode. Zapravo postoje tri vrste suza: one koje štite i vlaže oči, one koje ispiru strane objekte iz očiju i emocionalne suze. Telo prve dve vrste automatski stvara, no emocionalne suze se stvaraju samo kada smo u procesu kojeg zovemo plakanje.

Plakanje – otpusni ventil
Iako mehanizam plača nije u potrpunosti razumljiv, prisutnost hormona pokazuje na to da emocionalnim suzama naše telo vraća ravnotežu. Kad god prolazimo kroz neki jak osećaj – ljutnju, bol, tugu – hormoni jurisaju našim tijelom. Jednom kada se nakupe, telo treba način da ih otpusti, a plač može biti jedan od tih načina.

Zašto neki ljudi plaču, a neki nikada ne puste suzu...? U trenutku kada uđemo u adolescentske godine, žene plaču prosečno 64 puta na godinu, a muškarci samo 17 puta. To može biti rezultat hormona, pogotovo prolaktina koji direktno uteče na pubertet, dojenje i rođenje deteta. Žene ga imaju 60 posto više od muškaraca, te neki naucnici tvrde kako on sa enodkrinim sastavom čini žene podložnijima plaču od muškaraca.

Do trenutka kada deca krenu u školu, devojcice i decaci plaču gotovo jednako. Nakon toga dečaci počinju plakati puno manje od devojcica. Naucnici još moraju utvrditi radi li se o društvenom pritisku ili o hormonima. Međutim, interesantno je to da u starosti, kada muškarci i žene imaju ujednačene hormone, žene počinju plakati manje, a muškarci više.

Evolucija
Može li se raditi o tome da su žene jednostavno 'programirane' da plaču češće...?

Plač je prvi oblik komunikacije u ljudi. Tokom prvih meseci života, deca ne proizvode emocionalne suze; njihov plač je jednostavno signal kojim naglašavaju svoju ranjivost. Sa perspektive evolucije, plač možda ima isti mehanizam kod odraslih. Istraživanje sa teksaškog fakulteta u Arlingtomu je otkrilo da ako žene plaču za vrieme rasprava sa muškarcima, verovatno će pronaći rešenje za nastali konflikt. U slučajevima kada žena nije plakala, konflikt je bio u porastu, što vodi zaključku da žene koriste plakanje kao taktiku koja ostalima daje do znanja da treba pažnju i podršku.

Ljudi koji plaču više od normlanog su možda naučili s vremenom da je to jednostavna i uspesna metoda da dobiju ono što žele. No, plakanje glasnije i duže nije i nužno najbolja strategija za dobivanje pažnje. Mnogi biolozi veruju da plakanje nema rezultata kada nije istinito. Prečesto plakanje rezultira jednako kao i u onoj priči kada dečak viče 'Vuk!' onda kada ga nije bilo – neće pokrenuti ispravnu reakciju drugih. Kada je neko sklon suzama, drugi možda neće te suze shvatiti toliko ozbiljno kao one osobe koja obično ne plače.

Nauka iza plača je neprecizna i pomalo neuverljiva i iako postoje mnoge obećavajuće teorije o tome zašto, kada i kako plačemo – mnoga pitanja i dalje ostaju neodgovorena. Kada se radi o plakanju, samo je jedna stvar jasna – ako se zbog toga osećate bolje, dobro se isplačite...;)

..xexe.Zoki zorule.Ovo je prelepo od Vas..kao i uvek.

Nisam ti suza u oku a to ti meni jesi. Ja sam ti ... Šta mi vredi da te gledam ja bih da te nikom ne dam al me tvoje SRCE neće šta mi vredi nemam sreće:) - Teško je ...

pozdravche.