Здраво Вуки, стари знанче,
Нисмо се „срели” од прошле године, од оне маске за лице -од краставаца :о)
Шта се овдје дешава, заљубљује ли се ко, одљубљује, жени, удаје, има ли подмлатка,...?
А ракијица,...инспирише многе, овако или онако, како коме устреба :о))))
„Deset ljutih rakija, da ne bude zima,
jednu sam eksirao, sad ih devet ima.

Devet ljutih rakija, ja već ne znam ko sam,
jednu popih da se setim, ostade ih osam.

Osam ljutih rakija, sad sve mutno gledam,
daj jednu da progledam, sad ih ima sedam.

Sedam ljutih rakija, polako gubim svest,
još jednu da se razbudim, sad ih ima šest.

Šest ljutih rakija, spreman sam za let,
ja ih vidim deset, jer ih ima pet.

Pet ljutih rakija, na pola sam posla,
sad ih ima četiri, a ja vidim osam.

Četiri ljute rakije, sedim kao kip,
devet čaša vidim, u stvari ih je tri.

Tri ljute rakije, spreman sam na sve,
gde nestade jedna?! Ostale su dve.

Dve ljute rakije, loza izvanredna,
dok sam na to mislio, nestade još jedna.

Popih i tu zadnju, pa pritisnuh reset,
uzeh flašu ponovo, pa ih opet deset... ”

Драга poetMB,

Стихове пронађох на нету,
гдје момци уз ракију,
пјесму оплету,
и језиком заплету
(ваљда у ракијском лету).
И тако дође у строфи до грешке-тешке.
Мени то не мож` да се деси,
јер бјежим од ракијски гријеси.
Кад пјесму пишем ,пијуцкам сок,
и моја пјесма има савршен ток :о))))))

Лаку ноћ свима... бзззззззззз

Реф. једне стааааре пјесме
„У пролазу, у пролазу
једном ногом ту
другом према излазу”

http://www.youtube.com/watch?v=JgoobZj-clQ

Добро јутро, гдје сте ви,
Да пијемо кафу, заједно сви?

Poet MB,
Пољубац трећи,
Неће утећи,
А кад ће бити, не могу ти рећи.
Фазони и форе,
Не стварају боре,
Поздрав од Зоре :о)))))

Драга Енигмо,
Искрено ми је драго да те поново видим.
То увијек бива некако с прољећа ?!
О разумијевању и споразумијевању шта да ти кажем? Да ли сам и сама те дефиниције погубила на неком од прашњавих путева на којима сам се нашла? Можда?!
Знам само да ...

„Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima...”

Разумјећеш :о)))))

С обзиром да припадам неком „старом и изумрлом” времену, остављам ...

http://www.youtube.com/watch?v=Gqi8ldkSQZA

Прољетно-љетно јутарње махање ...:о)

Једна шољица?
Шмрц :о(

Од превише експреса, притисак скочи,
Па мрак на очи.
Ко кафу умјерено пије,
Много се више смије.
Смијех је лијек,
Заувијек.
Цигаре батали,
Организам здраво кали.
Послушај Зору стару,
Која проведе живот у кафе-бару ;о=)))))))

http://imageshack.us/photo/my-images/520/nedeljnakafaky5.jpg/

Живот је школа,
Од среће и бола.
Платно од суза и среће,
И све се окреће.
Или је коцка,
Што боцка,
Па се с нама игра,
Као чигра?
Узме и врати,
Ко како схвати.

Кад осмијех претвориш трајно у лед,
Знај да си у животу покусао( ла) сав мед.
Ако се изгуби осмијех у нама,
Остаје тама.
То и није нека фора,
Мада понекад тако мора,
Да би сванула нека нова зора.

Да би кафа била пријатнија ( са или без кофеина, експресо или ...)

Узми један ратлук розе,
Наравно све то без лозе.
Може само чаша бозе.

:о))

Хвала на ратлуку розе,
без лозе и вина,
баш си цура фина.
Ујутро те зовем,
кафа да се пије,
да се који стих свије,
и у шољу да се гледа,
поздравља те Зора сиједа :о))))))

П.С Чек, чек,... нећеш бозу?
Да нећеш уз кафу „ свјетско а наше”
из чаше ?
:о))))

Опет једна пјесма из младости пусте ... :о))))

http://www.youtube.com/watch?v=QImvBvnlo4w

Добро јутро поетМБиће,

Пјесма коју си ми „дала”,
Сјети ме на вријеме,
Кад сам била „мала”.
Када сам била у Новом Саду,
И пила врућу чоколаду.
Са мном био један Лала,
И могу ти рећи,
љубав није била шала.
И дан данас кад се моје биће њега сјети,
Срце скочи и полети.
Ех, мој Лала и један салаш,
А свира и пјева Ђока Балаш.
Бјеше то вријеме,
У љубави и срећи,
И није се чекао пољубац трећи.
Већ их било, два, три, четри, пет,
И био читав наш свијет.
Ал' како све пролази,
И то прође,
И старост дође.
Само да знаш,
И он је свирао гитару,
За Зору „стару”.
Тад сам имала оловку,
Што срцем пише,
А сад?
Старост! Нема тога више.
И ето...,
Пијем кафу и теби се „јадам”,
Сјећам се љубави,
И прошлих времена.

Него,
Стиже ти кафа и лимунада,
Па причај сада.
Дал'се у сну деси љубав нека,
Или и ту мора да се чека?
Кафа ваљда није горка?
Поздравља те Зорка :о))))))

http://www.youtube.com/watch?v=4iOOPyJ_91Q

Тај пољубац из сна,
Биће,
Зора зна.
Иду дани бољи,
Видим у шољи.

:о))))))))