neko ima velika srca, da sastavi dva kontingenta u njemu

Bojim se da se ljubav „degradirala” i u Srbiji ili na Balkanu,a boga mi i u svijetu.

*****

Ne boj se. Reč je o prividu. Samo što mnogi pojedinci, društvene grupe, zajednice itd... veruju da istorija svega, pa i ljubavi, počinje od njihovog rođenja.

Univerzalne vrednosti ne mogu biti degradirane niti derogirane. Univerzalnost je iznad pojedinačnog, grupnog i opšteg. Pojedinac, grupa ili većina mogu poreći univerzalnu vrednost, to je nepobitno, ali je u istoj meri nepobitno da univerzalna vrednost time prestaje da postoji.

Za one kod kojih je ona inkorporirana, univerzalna vrednost ako zatreba pokazaće i onu dimenziju moći koja i bukvalno očuvava glavu individue na njenom ramenu. Za one koji su se odrodili od univerzalne vrednosti ta moć se takođe pokazuje ali u drugom obliku: osakaćeni za upravo tu vrednost, tumaraju kroz sebe i nevešto upravljaju svojim potencijalima, vremenom, itd, sve u svemu, životom, i sve vreme im nedostaje upravo ono što su odbacili - univerzalna vrednost.

Ljubav je tek jedna od vrednosti te provenijencije. Navešću primera radi još i patriotizam. Bez onog prvog nema ličnog ispunjenja, bez onog drugog nema stajne tačke sa koje posmatraš svet tako da bi samoga sebe uspeo upoznati - sagledavši i dobre i loše strane svoje „kolevke” jer sedes materiae „kolevke” opredeljuje isto to u jedinki.

A bez sjedinjenja sa „kolevkom” koja i nina i žulja, gde god da si bićeš inferioran u odnosu na one u kojima se nalazi i ta univerzalna vrednost i, tako okrnjen, i na polju ljubavi ćeš hramati jer će ti biti nedostupno - baš ono što je u „kolevci” vekovima baštinjeno upravo u toj oblasti.

Kod Srba, o njima je tema, ova druga univerzalna vrednost baštini sledeće kad je reč o prvopomenutoj univerzalnoj vrednosti: poštovanje žene - poznate ili nepoznate, u ma kom statusu; sleđenje muškarca kad je o ženama reč - zna se kojih, kako i na koji način, što je baza za formiranje generalnog odnosa prema muškom polu; zdrav odnos prema potomstvu što omogućavaju upravo vrednosti nasleđivane iz oblasti muško-ženskih relacija; tolerancija konstruktivne provenijencije; bezrezervna odlučnost u odbrani univerzalnih vrednosti, s tim da se zna koji je oblik zaštite muški, a koji je prirođen ženama; potpora svemu je povezanost i sa precima (potomke pomenuh) kroz krsnu slavu koja je istovemeno i povezanost sa „kolevkom”.

Otuda je „solunska epopeja” bila ne moguća, već opcija bez alternative. Zna se kome je dopalo da se bosnog bori sa surovošću albanskih smetova po gudurama, a zna se kome je dopalo da preuzme svu odgovornost za ono što je ostalo kod kuće.

To što se ljudi grupišu tako kako se grupišu blage veze nema sa objektivnim stanjem stvari. Uzmimo, na teorijskom nivou razmatranja, da su svi redovni forumaši na svim livadama SC ljudi koji u RL nisu ispunili neke delove sebe (da nije tako, ovde bi bilo bar tri miliona forumaša). To svakako ne znači da su oni koji nisu forumaši lišeni ispunjeni u svemu te ih zato nema, bilo bi neinteligetno tako rezonovati. Ali su našli way of life ispunjeniji nego li svi mi ovde. Ako ništa zdravije žive jer se ne zrače pred monitorom i ne slušaju šumove koje proizvodi kućište. Jao si ga onome ko ponese laptop iz kuće pa se negde locira i prikopča na net ne da bi radio neki svoj posao već da bi - visio na netu.

Otuda, zbilja ne razumem potrebu malobrojnih da glumataju s one strane monitora da se javljaju direkt iz raja, uta - ta onima koji su nesrećnici, paćenici, poremećenici i šta sve ti malobrojni već umeju da izmudruju verujući da je ikoga od nas majka na veslo dojila.

Još manje razumem takođe sporadično kjurčenje ičim ovozemaljskim - jer ko šuške ima za bacanje, tome dupe u kući ne čami. Osim, ako je odlučio da se iz ma kog razloga zatvori u svoj dom, a takvima skidam kapu. Oni znaju šta hoće, zašto žive, naravno i šta nije na prodaju. Eto, napisala sam zašto volim Volvo, kao i koju vrstu džipa, ali šifrarnik pojedinih forumaša očas posla je uzvratio, naravno ne direktno jer se nema mooda, da onaj ko je motorizovan ne koristi gradski saobraćaj. Jes, baš je tako i nikako drugačije.

Zašto navodim primer ako već govorim načelno? Zato što eto jedne, banalne i lako razrešive misterije, koja bi, kad bi se razgrnula, donela mnogo kvalietniju komunikaciju na SC i povećala broj posetilaca jer, kako sam nedavno pročitala na ŽK, nekada je ovde bilo mnoštvo ljudi, vidim i nostalgiju za tim vremenom. Sada imam osećaj da se max dvadesetak ljudi vrti po nekim našim livadama, kako rekoše pamtioci SC vremena, upravo zato što su pauci nebo premrežili.

Pa, pauci u filozofskom smislu svakako da nisu pauci iz forumaškog šifrarnika. Ako se nema moć nad nečim što jesu globalni procesi, onda se barem može ono što nam je bliže razmisterioziti i to u interesu obeju strana.

Neko je gore, posle malo duže diskusije, pomenuo da postoje i trofeji Novaka Đokovića. Sve što jeste ima razne dimenzije. I košarkaški i ostali trofeji. Ako se zadržimo na sportu (a ne na klincu iz Srbije koji je prvi u nacionalnoj istoriji postao svetski prvak u oblasti fizike!), a kako je ovo RK, pride tema muško ženski trofeji, onda sam se odlučila za ono što lično najviše volim: balet na ledu. Ne slučajno.

http://youtu.be/m_Pc_a-WBSs

A, evo i zašto.

Dvoje Kanađana postali su olimpijski prvaci. Dobili trofej. Ona vrsta radosti moguća je samo kao posledica enormnog rada. U tom sportu, uskladiti samog sebe je majstorija, a tek sa još nekim - ravno je podvigu. Zbog različitosti priroda, predispozicija i iz mnogih drugih razloga. Preduslov je - bavljenje sobom.

Vizuelizovana priča i o trofejima svih vrsta i o ljubavi svih vrsta. Lako razumljivo.