To mi iz inostranstva mislimo da svi treba da padnu na kolena kada mi dolazimo i da otkazu sve planove makar se mi najavili samo 24 h unapred. U stvarnosti, ma koliko da se porodica voli, zivot tece i svako ide svojim putem.

Secam se kako sam se pre par godina nasmejala nečemu...pricala sam sa prijateljima (kojima su roditelji ovde) o nečemu sto planiram da uradim i jedan od njih me je pitao:'Šta su tvoji rekli na to?'. Ja sam bukvalno zastala i pogledala ga zbunjeno, trebalo mi je par sec da uopste shvatim šta me pita a onda sam se bas nasmejala:). Šta će mi roditelji reci :-)) hehehe..

Da se vratim na temu... razlika je ogromna kada ti sa porodicom zivot tece isprepleteno ili kada je daljina ogromna. U drugom slučaju, uz svu ljubav, sa svakom godinom koja prođe mi ipak postajemo na neki način gosti. Nema tu neke tuge ili tezine, to je neminovnost zivota.

Tako je to sa nekoma koji se na brzinu pretope pa izguce osecaj za gostoprinstvo...ehhh...a ja bih čini mi se ugostio i crnog ciganina samo ako je covek...)))

pozzz

axaxxaax Luni nije pricao o kipreosima:)))))

Luni, ne mora da znači da neko nije gostoljubiv. Ja ni kod koga ne želim da idem nenajavljena ili najavljena za nešto tipa 5 minuta. Ma koliko da smo bliski, možda je u tom trenutku zauzet, možda jednostavno neće drustvo sto nema specijalne veze sa nama ili je nešto drugo planirao kao u temi.

Pa čak i porodica... kada su clanovi odvojeni mnogo godina svi imaju svoje zivote i planove i zašto bih ja ocekivala da neko padne na kolena zato što je meni dunulo da skoknem do njih? Ja recimo znam da bi to moji uradili makar se javila danas za danas, ali bas zato ih neću nikada staviti pred svrsen cin. Ko sam to ja da cimam nekoga i ocekujem da mora da se odrice svog plana zato što sam ja cekala zadnji cas da se udostojim da ih obavestim o svom prisustvu? Nije fer, po meni.