neke sisaju palac a neke 30-tu:))) da ne bi ovog„ex yu”tema bi bila idealna ...ovako bezlicna i bezivotna..

-------------------

ja sam to primetila iskljucivo kod tih žena

jeste ima biloski sat,pametno zboris:)..ali generalno pljucka ne voli žene..a zna se generalizacija je majka mara svih zabluda:)

-----------------------

volim al ne seljancice koje kroz svet hodaju sa knjigom recepata za torte i kolace koje znaju da skidaju svaku flekicu sa garderobe ili tepiha a kad zinu ------> zagade okolinu

te nikako ne mogu da svarim

Muskarac kada oseti iskrenu ljubav prema ženi on želi da krunise tu ljubav sa bebom. To je tipicni muski instinkt!!!
Što se tiče žena ne znam?

-----------------

katastrofa

fuj idem da izbrisem nick

!

-Sa psiholoske strane posmatrano,jedinka sa napunjenih 30 god.,je već toliko formirana licnost,koja je teško sklona promenama i uklapanju u suzivot sa partnerom.
-Sa bioloske strane,organizam ulazi u veoma rizicnu grupu,mogućnost i verovatnoca za porodjaj je jedanput.

-ITD...ITD...

--------------------------

procitala sam dosta manitova al ti si među njima ekstra

između ostaloga vi mene odje udaviste

ja vas više ne mogu citati

juče sam kupila dosta cveca idem se posvetiti terasi

ajde pa tjao

Bojim se da sam ovaj put na strani pljuc pljuc :p

Ako sam na nešto alergican, to je ono naše balkansko „kad ćeš se ozeniti/udati, vrijeme ti je” brrrr

Mada su ljudi možda i u pravu, što se tiče razmnozavanja rase (navuceno), šta nekog libo racku kad ću se ja zeniti i djecu imati.

-------------------------------------

konacno barem neko sto zna da predje ulicu i kad semafor crkne

ich bin stolz auf dich

a upravu nisu jer je danas svaki brak na razvod osuđen kad tad!

ovamo nema braka a da nije pukao svaki mjesec neke nove selidbe sa djecom i kucnim ljubimcima

a i dole kako čujem nije ništa bolje slabije se razvode ali se jače kecaju sa strane ako srbija ekonomski ojaca tek će da vidite belaja i belajova

Godine 2007. u Srbiji je 41.083 zaključenih brakova. Podaci obuhvataju brakove koji su zaključeni prema važećim zakonskim propisima a koji su upisani u matičnu knjigu venčanih.

Statistika razvedenih brakova obuhvata 8.722 braka pravosnažno razvedena, poništena i proglašena za nevažeće„, kaže Suzana Stanojević iz odeljenja za vitalnu statistiku Republičkog zavoda za statistiku Srbije i dodaje da brak prosečno traje oko 12,4 godine i da je u 45,36 odsto slučajeva bilo potrebno decu dodeliti nekome.

Advokatske kancelarije u Srbiji su retko kada usko specijalizovane za porodično pravo, a posebno za brakorazvodne parnice.

-----------------------

a?”

Bračne krize kod nas i dalje spadaju u domen tabua. Usko su povezane s problemima alkoholizma i nasilja, i njima se po pravilu ili ne bavi niko, ili društvo odreaguje tek kadaje prekasno, kada ceo događaj eskalira do stepena zlostavljanja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu se svaki četvrti sklopljeni brak razvede, dok mu je vek trajanja u proseku 12,8 godina. Povećanje broja razvoda započelo je pre tačno 20 godina. Od 1984. godine, kada je na 1.000 sklopljenih brakova dolazio 151 razvod, već 1989. broj razvedenih parova porastao je na 175. Početkom političke i ekonomske krize u zemlji broj razvoda je naglo opao, dok je za vreme bombardovanja bio skoro zanemarljiv. Posleratni događaji i promene ponovo uticali su da broj razvedenih poraste, a današnja crna statistika, po rečima zaposlenih iz socijalnih institucija, verovatno je i posledica nedovoljnog obraćanja pažnje na mogućnost rešavanja kriza na vreme.

Suočavanje s problemima i donošenje važnih odluka u ovim situacijama često zahteva i dodatnu pomoć, tako da i stabilne osobe i jake ličnosti zatraže savet stručnjaka. Nažalost, mnogima je i dalje nepoznat podatak da kod nas postoje specijalizovane institucije za rešavanje ovakvih problema. To su Savetovalište za brak i porodicu, Centar za socijalni rad i različite vrste psihoterapijske pomoći: od grupne socioterapije i psihoterapije bračnih partnera, porodične psihoterapije bračnih partnera, sistemske porodične psihoterapije, do individualnog rada sa supružnicima.

Pri Savetovalištu za brak i porodicu prošle godine otvoren je i Centar za medijaciju. To je mesto gde se upućuju klijenti koji su u brakorazvodnom postupku i žele sporazumni razvod, gde im se pruža poslednja šansa da prevaziđu ili makar ublaže krizu. Od vrste problema, novčanih mogućnosti i ličnih afiniteta zavisi i odabir prave metode.

Način rešavanja bračnih kriza je različit, a cilj je jedan: da se partneri osećaju bolje i reše svoj problem. Kada se potroše sve mogućnosti ponovnog zbližavanja, zaposleni u ovim centrima trude se da pomognu bivšim partnerima da što bezbolnije i civilizovanije izađu iz potrošene veze.

„Postoji mnoštvo različitih načina da se pomogne sebi i svom partneru u ovakvim situacijama”, kaže Vesna Petrović, psihoterapeut sistemske porodične orijentacije s višegodišnjem iskustvom u ovoj oblasti. „Glavni razlog koji parovi navode za dolazak na savetovanje jesu deca. Promene ponašanja kod dece, agresivni ispadi, bes ili povlačenje u sebe obično kriju dublje probleme u bračnim odnosima. Princip po kojem se savetovanje ili terapija partnerskih odnosa odvija jeste prvo uočavanje disfunkcija načina na koji supružnici (ne) komuniciraju i sučeljavanje njihovih različitih viđenja veze”, kaže Vesna. Ona smatra da je prvi korak uvek uočavanje vrste problema, gde je jedna od metoda zadavanje terapijskih zadataka, kao što su 20–minutna priča o zajedničkim aktivnostima, pokušaji zajedničkih dogovora tipa šta će se kuvati sutra za ručak, gde se odlično otkriva kakva je dinamika odnosa i gde zapravo škripi. Lociranje tipa problema, spremnost da se na njima radi i istrajnost u tome, jedini su preduslovi za moguće poboljšanje.

Ponekad su upravo problemi ti koji održavaju vezu i brak. Porodični terapeuti u svojim studijama iznose mnoštvo primera u praksi koji ukazuju na to da poboljšanjem stanja jednog od partnera (kao što je npr. izlečenje od alkoholizma) ili naglim, pa čak i pozitivnim promenama u životu, može doći do raspada zajednice. Ma koliko bili nepoželjni upravo ti problemi, u nekim vezama predstavljaju „lepak” i okosnicu odnosa.

Bračna kriza može ukazivati na neke druge vrste promena u ličnosti i može predstavljati okidač za pojavu različitih strahova, nesigurnosti, preplavljujućih misli. Zbog toga je veoma korisno potražiti sagovornike u onima koji se upravo time bave, jer uz kafu s našim najbližim prijateljicama nećemo dobiti uvek ono što treba, već pre svega ono što želimo da čujemo. Ne zaboravite da su naši prijatelji nepopravljivo subjektivni.

U Americi je već odavno sasvim uobičajeno da svako ima svog ličnog psihijatra, a trenutno je veoma popularan TV šou (koji i mi možemo pratiti na kanalu Reality) u kojem se savetnik za bračne krize useljava u porodicu koja ga pozove, ostaje tu izvesno vreme i na licu mesta pruže neophodnu pomoć.

Da smo zaista opterećeni ovim problemom pokazuju i mnogobrojni forumi i sobe za četovanje na internetu, gde i u virtuelnom svetu možete razmeniti mišljenje o bračnim razmiricama. Dele se saveti, pišu skoro zaboravljene parole (ne baš uvek politički korektne i pomalo seksističke), prave liste prioriteta i ponavljaju već dobro znani stereotipi. Ne znam ko je prvi lansirao priču o neminovnoj bračnoj krizi u sedmoj godini, o čemu je i Bil Vajlder snimio čuveni film s Merilin Monro, ali ta teorija još opstaje. Uplašeni bračni saputnici koji se približavaju toj opakoj granici traže na forumima pomoć u preživljavanju te legendarne krize koja će nesumnjivo doći. Zaboravljaju da stvari možemo izazvati upravo sami, strahom da se to zaista ne dogodi.

Prilično nekonvencionalni način ublažavanja tuge i bola prilikom raskida smislilo je bivši ljubavni par umetnika iz Zagreba otvorivši prvi „Muzej raskinutih veza”. Ovaj projekat funkcioniše kao izložba i kolekcija ostataka uspomena na okončane ljubavi, koje im možete pokloniti, i tako na simbolični način „krenuti dalje”.

Veliki problem, po mišljenju mnogih psihoterapeuta, jesu nerealna očekivanja u braku i u vezi. Ovakva očekivanja pothranjuju često i porodica, društvo i stereotipi koji se plasiraju u filmovima i knjigama. Neretko se kod parova, naročito mladih, javlja predrasuda da će nas partner u svemu podržati i da će nam, naravno, čitati misli, bez ideje da je za dobru vezu potrebna pre svega komunikacija.

Jedan od originalnih teoretičara i terapeuta u sferi emocionalnih odnosa R. Dž. Sternberg zastupnik je teze o ključnoj ulozi „ljubavne priče” u koju verujemo. On smatra da priče partnera mogu biti žanrovski potpuno različite, što će samim tim usloviti i različito ponašanje od onoga kakvo se očekuje. Najviše uspeha u vezi imaće onaj par čije se priče dosta poklapaju, a uloge su komplementarne, kaže doktor Sternberg. Recimo, ako dve osobe veruju da je ljubav stalna borba, u kojoj su krv suze i znoj normalna stvar, i pored konstantnih svađa ove osobe pre će ostati zajedno, nego dvoje koje se ne svađaju, ali čije se viđenje ljubavi ne poklapa. Parovi se često prepiru oko toga čije je viđenje (priča) istinitija, ali činjenice govore sledeće – nema jedne istine, već postoji zajednička priča koju dvoje mogu krojiti, ali moraju bar da je vide na sličan način.

Naše bake i deke su imali običaj da kažu da u njihovo vreme toga (bračnih kriza) nije bilo. Ili se bar nisu tako zvale. Istorija civilizacije nam kroz svoje izvore govori drugačije. Ako se pitate kada su ti problemi počeli da se javljaju, pravi odgovor bi bio je: od samog početka.

Prvu partnersku krizu u istoriji čovečanstva, prema Bibliji, imali su još Adam i Eva. Pali su već na prvom iskušenju, okrivljujući se međusobno. Izgleda da nisu bili spremni da se postave kao tim, pa ih je Bog prosto izbacio napolje. Bračne krize su postojale oduvek, ali im se ranije pridavala manje važnost. Brak je više bio stvar ekonomske pogodbe nego emotivnih potreba. Dvadeseti vek donosi velike promene po ovom pitanju, humanistički pristup životu, otvaranje problema ženskih prava, vanbračne veze, pojavu psihoanalize, kontracepciju...

Postoji važna stvar koju ne treba smetnuti s uma – moć prevencije. Ne možemo uticati na splet događaja, koji ponekad odvedu život u drugom smeru, ali ukoliko umemo da čitamo signale, možemo biti mnogo spremniji za promene. U SAD postoje Seminari za organizaciju bračnog života kojima se bračna kriza predupređuje. Ne morate ići toliko daleko u svom pragmatizmu, ali jedno malo preispitivanje s vremena na vreme nije na odmet .

Nasuprot uvreženom mišljenju da su razvodi češći u urbanim sredinama nego u seoskim, statistika pokazuje da su naselja na periferiji počela da prednjače po broju razvoda! Beogradska prigradska naselja Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac i Grocka po broju razvedenih parova nalaze se su u samom vrhu. U bračnom savetovalištu kažu da su do pre desetak godina glavni razlozi za razvod braka bili alkoholizam i problemi emocionalne prirode, dok su poslednjih godina sve češći ekonomski razlozi.

-Postoje razne novine i publikacije :)))

http://www.brakiporodica.org/tekstovi.php?grupa=6&podgrupa=18
----------------------

teorija koja nema veze sa praksom
ili

to je sajt za manjinu

pljuc pljuc, slazem se ja s tim da su balkanski stavovi i dan danas previse zatucani, i mene nerviraju najcesceé.Ali kad srcem malo pogledas stvari, jeste ljepse kad covjek ranije nadje i pravu ljubav, ženu, muza kucu, macu...

Ali kako se razvijao kapitalizam, od zapada pa nadalje, morali su i od ljudi da stvaraju efikasniju masineriju, da se izrazim tako hladnije jer je to surova istina.

Na zapadu odavno se vaspitava tako omladina, daj im slobodu da može da se provodi i da gleda egoisticno na sebe, svoje interese, da jede, pije, partija, pusi, seksa se samo iz svog zadovoljstva...« Ljubav » traje krace i raspadne se sve na kraju jer je sve gradjeno bazirano na nizim vrijednostima. A po dani, vecina njih (nas) da bi mogli da se dignu na noge mora da se skoluju ili rade po tri posla da bi mogli da žive.

Zbog tog desavaju se razvodi i prevare u vecem broju.
Jeste i ono da se moras udati i radjati djecu ranije zatucano razmišljanje, ali kad srcem sagledas stvari, bolje je kad nadje covjek pravu ljubav ranije, kad je brak solidan, traje i prelazi razne trnovite prepreke koje im donese zivot i kad imaju svoju djecu koju izvedu na pravi put.

Ja sam srećom generacija koja je provela sretno djetinjstvo u igranju sa djecom svaki dan većinom NAPOLJU. Sportovi, gume, ganje, zmurke, barbika na balkonu, plasticne posudice i od blata pravili rucak...Srećno djetinjstvo. I srećna generacija sam sto moji imaju skladan brak, tako da materijalne vrijednosti nisu jedine koje sam u zivotu osjetila. Pravilnije receno, te materijalne se vrijednosti ne mogu osjecati već one duhovne iz duse , kad rastes u porodici gdje ljubav roditelja traje godinama, a sa strane poželiš i ti da svoju izgradis tako.

-------------------------

dole je još gore nego na zapadu

daleko gore

a možemo se lagati i kroz rozali naocare da gledamo i da kažemo --> naše drustvo je zdravo a ja tju pomisliti --> jes u goozici ali ne i zdravo

meni pljuc pljuc bas nikako ne lici na neku koja je nezadovoljna, možda tako djeluje po postovima u ovom virtuelnom svijetu, ali koliko zraci inteligencijom, nema sanse da je nesrecna.

>>>>>>>>>>

mogu ti kažem da si sama sa takvim mišljenjem, ne secam se da je jednom pozitivno delovla na netu...e sad ako je znaš lično to je druga stvar, sto bi samo znacilo da se ovde pretvara.

---------------------

ti si trebao nauciti da jedino u svoje ime govoriti možeš

kapiraš?

a tebe sjecanje sluzi taman onoliko dok se izvjetri alkohol iz tebe kad se to desi ti nemas pojma gde si bio šta si reko šta si čuo itd.

Dado, zašto ja imam osjecaj da se ti meni nabacujes? :))))

:ppppppp

kako sam skroman, to je cudo :))))

------------------------

mislis? ja mislim da bi ona rado sa mnom i sa swankom al joj neda lažno moralisanje da odapne i da produva mozag

:))