Kad sam bio mali, ja sam mislio da u ratu nema suncanih dana, stalno je tmurno i kisa pada.

A onda... a onda

Pozdrav,ja bio na putovanju..uhuh,lutalica!

Leon...hoćemo STOJANKU,nema izmotavanja...ok?

ja volim kad je kisa i kad je tmurno..bas je romanticno:)

eve me my friend Leon...secas li se serije„porodica Adams”?

ne kasnim..sat kasni..gledam „pad crnog jastreba” :)

ah no1 kakva romantika!!
ah mislis da ću živeti toliko dugo da te zaboravim???

Ma jok nisu još ja slučajno onako...u prolazu

Pozz i tebi Leon-e!!

Uh uh...pcelice! Pa možda i nema romantike ali strasti mmmmmm...bas kad je tako dooobar plus, pa se oznojis;)

-Tebi te vruce,a šta ja da kažem sas ovu moju prirodnu bundu :)))

-Capru ne dajem :))) a rogove pozamljujem :)))

-Vuk dlaku menja :))))

-Mama ti je rekla: Ne daj prve noćimože do pojasa :))))

-A te druge noćiko zna dal ću moći :)))))

„Zašto kad nema romantike osvne dan bez sunca? ”

Kako ono kažu - „stvari dobiju onu boju koju im da nasa dusa.” :)

Suncan dan uvek negde i nekome osvane i da neko iznad sebe nema crni oblak koji ga koci neko drugi u tom momentu ne bi mogao da srećom „puca” kroz bistro nebo. :)

Mislim da je ovaj citat dobra skica jednog takvog trenutka:

„..Tamo gde je bila svetlost, nastao je mrak.

To sto nećemo da mislimo o nečemu ne znaci, naravno, da vise nemamo u sebi predstavu o tome. Samo nestane sjaj i ona postane siva i bleda.

Prvo je sunce sijalo kroz obojeno staklo uokvireno metalom.
Onda se naoblacilo.
Tamo gde je sve sijalo u bojama, vide se sada samo debeli spojevi po
metalnoj liniji i golubiji izmet na oknima...”