Учитељица нас је питала да ли знамо шта је то 1. мај - и сви су ћутали, само сам се ја јавио: „То је дан када би тата требало да прими плату, али је не прими! Није ни 1. априла, ни 1. марта, ни фебруара, јануара... У децембру је позајмио за прасенце од тече, али му још није вратио, и кад год зове, ми морамо да кажемо да тата није ту, иако се крије у ве-цеу као да теча може да види кроз слушалицу.”
Лупила ми је чвргу и рекла да седнем...
Објаснила нам је да је реч о празнику рада и рекла да свако од нас, када га прозове, устане и каже чиме му се родитељи баве и шта би волели да будемо кад порастемо?
Када је дошао ред на мене рекао сам:
- Мој тата привремено ради на железници, лежи на шинама... Свако јутро се обуче као да иде на посао у стару фирму, коју је сад купио чика Миле који је некада био портир, и оде с колегама да мало леже на прузи, а мама залупи врата и каже: „Дабогда вам налетео теретни из Лапова кад нисте хтели са Милетом у странку...”
Мама је завршила неки тешки факултет, али у туби за диплому сад држи флашицу ракије за коју тата не зна, па отпије неколико „семестара” чим он изађе из стана... После се свађа са комшиницом чији муж често пијан пишки у лифту... и ради у неком министарству као експерт за нешто?
Иначе, мама је некада радила у банци, али јој је шефица дала отказ зато што се испоставило да има превише школе да би остала на радном месту које се свиђало шефициној козметичарки, и премало груди да би је пребацили на шалтер...
Хтела је да прода татиног „југа” и дедин Орден рада са златним венцем и скупи паре за јаку „четворку” - рекли су јој да за те паре не може да среди ни курје очи, а камоли да набаци транзиционе груди...
На срећу, она комшиница није злопамтило, па понекад позове маму да јој за 500 динара очисти стан... и ориба лифт кад се комшија експерт врати с посла.
Није комшиници тешко да то и сама уради, али нема времена од када се заинатила да заврши средњу школу...
Каже да успешног мужа мора да прати и амбициозна жена, а и не може другачије да је убаци код себе у министарство као саветника...
Што се оног дела „шта бих волео да будем кад порастем” тиче, ту сам баш био у недоумици!
Мислим, двоумим се да ли да постанем тајкун, као Ђурин тата, у чијој фирми разредна по подне ради као секретарица, па јој се и у школи понекад омакне да Ђури каже „шефе”, или да постанем политичар?
Када смо били мали , Ђурин тата је често ишао у Забелу, ваљда су тамо имали викендицу, али мама никада није хтела да води и Ђуру када би викендима ишла у посету чика Јоци.
Колико сам схватио, он се тамо активно бавио пољопривредом и изгледа да му је баш супер ишло чим је после неколико година купио неколико фирми, па за њега данас раде чак и чика полицајци који су некада долазили по њега да га воде у викендицу, а он им лупа заушке, тера их да раде склекове и не даје им плату.
Стварно не знам да ли то или да идем у посланике?
Тата је више за ово друго, нарочито откад су јавили да је нека полугола тета покушала да уђе у Скупштину, а он дрекнуо на телевизор:
„Оставите је на миру - чула жена да је политика курва, па дошла код својих! Ето, сад имате кворум!”
- Добро је, сине, изгледа да ј.. у још неког осим нас у мозак - окренуо се према мени и помиловао ме по глави, додавши: „У посланике ће тебе тата, у посланике, али да зовеш и тату у посланички клуб кад вам дођу овакве делегације у узвратне посете”...
Мој узор је чика Веља, он се бије и псује за плату и нико га не тера у ћошак као мене...
Иначе, изгледа да се ситуација код тате на послу поправља, откад им је био у посети неки фин чика, Расим, ћале се више не враћа онолико укочен кући - добили су неке анатомске улошке за дуготрајно лежање на шинама, па сад каже да могу тако и до пензије!
Мама и даље навија за онај теретни из Лапова, хватајући се за „диплому” све чешће, а ја за ту пензију коју тата помиње - каже то је сигурна лова на коју могу да рачунам уколико се оствари мамина жеља?
Ето, признајем да ми ни после свега није ништа јасније зашто је тај 1. мај толико важан датум кад од целе породице ради само бака, уместо да се код куће одмара и гледа шпанске серије?
Мада, није јој лоше - по цео дан седи испред неког ве-цеа и даје људима тоалет папир у замену за неку сићу... Каже да често сретне и неке од својих бивших студената, они јој дају више пара него што треба - и не траже кусур.
Отпевао сам мами и тати песму коју нас је учитељица научила - „Да нам живи, живи рад” - добио сам шамар од тате, а мама ме је гађала дипломом...
Тек сад ништа не разумем - зашто славимо нешто што нас све нервира?
Изем ти празник кад су сви љути на њега!!!