eskimko
(radoznalka)
12. јул 2010. у 08.15
A Georgije Bizetić samo ubiva imaginarnu aždahu u časovima dokolice, idealističkom poezijom uz romantičnu kompoziciju što sve skupa ne bi vredelo ni dve lule duvana, iz ugla onoga što jeste život, da nema lepote u glasu onoga ko peva tu ariju.
