Da li da ga bijemo?
Surovo zvuči ova rečenica u događanjima koji nas ovih dana okružuju.Kako god, čini mi se da je izlaza iz situacije malo i da to malo moramo da pokušamo da iskoristimo.Ovo je moj način.
Moram priznati da mi je trebalo dosta vremena da se smirim, pa da sednem i o tome pišem, a ne da se latim neke druge extremne metode, koje se usput budi rečeno vrlo lako otmu kontroli kada je u pitanju dete.Sa druge strane znam da ne bih imala šanse u borbi sa njim, jer on je muško, starije muško i jači od mene.I direktor je.Direktor u školi moga deteta.Direktor učiteljice moga deteta, koja je sa mojim detetom i ostalom decom iz razreda bila od prvog dana, prvog razreda.Direktor je škole u koju idu deca te iste učiteljice.Danas, prvog dana oktobra ta učiteljica više nije učiteljica mome detetu i više nije zaposlena u školi.Dobila je otkaz bez najave, bez otkaznog perioda, bez pripreme, a decu je jutros u školi dočekala neka nova, druga, nepoznata, mlađa, lepša?, učiteljica koja je u drugoj školi proglašena tehničkim viškom sa ugovorom na neodređeno vreme.Otišla su jutros deca u školu, a dan su, kako nam pričaju, provela plakajući.Kada smo mi, roditelji popodne došli po njih, druga učiteljica, koja je na zameni učiteljice, koja je otišla na porodiljsko odsustvo, saopštila nam je tu činjenicu.
Ovde moram malo da se zastanem i pojasnim ovu zamršenu situaciju.Naime naša deca idu u celodnevnu školsku nastavu što podrazumeva vreme u uškoli od 7.30h izjutra do 16h popodne, doručak, ručak, užinu, vanškolske aktivnosti, odmor, igru i dve učiteljice.Od njih dve svaka ima svoje predmete.Tako su ih u prvom razredu dočekale dve učiteljice, od kojih je jedna u međuvremenu ostala trudna.Periodično je u to vreme odlazila na bolovanje, a nju su menjale učiteljice „zamene”.Ona druga je stalno bila sa njima.Nije nam se tad situacija mnogo sviđala,nama roditeljima, ali se danom odlaska učiteljice na porodiljsko to ustalilo i učiteljica „zamena” je ostala.Danas, šokantno i neshvatljivo odlazi ona druga koja je sa njima bila od starta.
Šokirana i u neverici, sa suzama u očima, posmatrajući dečiju reakciju na „nemile” događaje, prisećam se svojih pedagoških dana u školi krajem devedesetih.Išarana radna knjižica, bez bilo kakvog ugovora 2 godine radnog staža za 3 školske godine, pa onda konačno ugovor na neodređeno 2000-e.Mislila sam da je to vreme šaranja/varanja direktora po radnim knjižicama prošlost.Danas vidim da su likovi ili frikovi iz tog vremena i dalje prisutni i da tuku i udaraju tamo gde je najlakše, a gde najviše boli.Po deci zarad ličnih interesa.Jednu je poslao na biro, drugu zaposlio za stalno.Zbog čega?Reorganizacija, šuška se.Niko od učitelja i nastavnika ne sme da protivreči, niko ne sme da kaže.Direktor ima neku jaku političku pozadinu, kažu.Ok, neka ima, ne branimo to, ali onda neka koristi tu svoju političku pozadinu da osavremeni školu, betonira rupama prepuno dvorište, plati obezbeđenje, klime po učionicama, krečenje, da ne plaćamo mi, kako već jesmo.Neka se snabde preko svojih partijskih kolega za deterđžent, sapun, toalet papir i toplu vodu u slavinama.To je njegov posao.Da bude direktor / menađžer firme koju vodi, da sve funkcioniše, uslovi rada i vreme koje deca provedu u školi na nivou.I da pročita zakon o radu!Ako nije u stanju, nek traži pravnu pomoć.
A šta on radi?Direktuje, a našu decu dovodi u situaciju koju ne mogu da razumeju, po principu danas jeste, sutra nije - pa se vi snađite.Sve radi ali ne radi po zakonu, zakon je za njega ostao u 90-im.
I šta nama roditeljima ostaje sad?Da ćutimo i trpimo i decu tešimo, ili da im kažemo ovo je deco Srbija i to je tako normalno?Ma nije, i neću..U redu je da neko prekontroliše ove glave, koje su na vrhu ustanova u kojima su naša deca i hoću da sve raspoložive inspekcije u gradu, od inspekcije rada do komunalnih iskontrolišu rad ovih ljudi, zarad dobrobiti naše dece.
Nećemo da ga bijemo, iako bi to možda najlakše bilo.Zajedno, i svako na svoj način, borićemo se da se ovakvim postupcima stane na put.I ljudima koji ih sprovode.Verujem da nas ima dovoljno da ga bez trunke grubosti ipak prebijemo.

Škola o kojoj pišem i u kojoj se odigrao događaj je osnovna škola „Nikola Tesla”Novi Sad.

P.S. Svaka sličnost sa drugim školama nije slučajna.
Sve ličnosti su stvarne.