Sporo

usporavam,
ništa me ne zanima

usporavam
nikuda ne idem, samo hodam

sat vremena gledam
u šolju i tražim odgovor

letnjim ulicama mladosti,
kao pas lutalica

proveo sat
posmatrajući istrošene djonove

naručio kafu
i puštao sve ljude da je uzmu pre mene

nisam se nervirao
svest o konačnosti života beše potpuna

i opet sam hodao sporo,
vukao sam noge kao starac kakav ću možda postati

stalno sam zastajkivao,
ponovo sam bio dete koje se igra u blatu

zastajkivanje je važno
u procesu odbacivanja svrhe i cilja

a ulične mačke, one su i dalje bile tu
kao da decenije nisu prošle

neki novi klinci
gledahu me u čudu i rekoše mi „zdravo”

u vrelini letenjeg dana,
ja sam opazio da je sve opet u redu

da se harmonija svemira vratila
ili je uvek bila tu, skrivena ispod nekog kamena

pokretao sam se sporo,
znao sam da samo treba potražiti, pa će se naći

znao sam nekako,
ne pitajte me kako

možda su mi stari zidovi došapnuli odgovor
ili umorne laste

ostao sam dugo u tom starom dvorištu,
u vrelo popodne

ostao sam dugo tamo
dok vreme nije polako sasvim stalo

na trenutak ili sekund ili dva
toliko sam ga držao, samo

MC

Zoo

Svi smo sada tu,
sve
zveri
na jednom mestu.

Režimo
i grebemo.
očajno
tresemo svoje
kaveze,
zavijamo u noći.

Urlamo i kreštimo,
ponovo i ponovo
udaramo u žice,
mi zaboravljena
deca
šume.

Svi smo sada tu,
čitav kosmos,
milion
malih
izolovanih svetova
otrgnutih od tajni
divljine.

Uzalud
krov i
hrana.
Uzalud lažna samilost
u glasu
mehaničkih čuvara.

MC

Angela

Angela
skoro kupila
kuću
i sad je samo
kreditni rob.

Posao
novac,
kola i banka.
Nad rajem
stoji surovi bog.

Angela
leži pored
svog muža.
Oboje ko mrtvi,
hvata ih san.

Osmesi lažni
strah, stres
i bolest.
Takav je
sada
svaki njen dan.

Angela,
nekad još misli
na ljubav,
slatka vremena
od pre kredita.

Možda bi htela
dodir i strast.
Možda bi htela,
ali ne sme
da pita.

MC