RAZLIKA
Obično se ljudi zasite svega...
Vremenom sve pocinje da blijedi, zub vremena nagriza sve, pa i ljubav.Tako su bar meni stariji govorili.
Da li sam ja to drugaciji od svih?
Ili stariji nisu bili u pravu?
Ili jednostavno za ljubav ne postoje pravila?
Sto vrijeme dalje odmice, ja tebe sve vise volim, postajem sve ljubomorniji, sve posesivniji, ali i sve tolerantniji i i popustljiviji, ali sve mi te vise nedostaje.
Nekad sam mogao, kad te ispratim na spavanje, mirno prespavati noć,cekajuci jutro da ti opet čujem glas.
Sad to vise nije tako.
Čim odes već mi nedostajes.Noc skoro nikako ne prespavam u jednom komadu.U snu mislim na tebe, budim se nocu, gledam koliko je sati, racunam kad ćeš se probuditi, programiram sebe da se u isto vrijeme probudim i u tome uspijevam.
Sad jednostavno hoću da svaki minut budem uz tebe, sve ostalo mi izgleda kao uzaludno gubljenje vremena.
Najradije bih te odveo na jedno sasvim malo zivopisno ostrvo, tako malo da mi uvjek budes u vidokrugu , na kome bih samo za nas dvoje i kucicu sagradio...
Da li postoji jedno tako malo, zivopisno, a pusto ostrvo na kome bi se mogli voleti slobodno, bez ogranicenja moralnih i vremenskih ?
Volio bih da postoji…
Ne volim samocu…Ona me ubija, a osjecam se uzasno usamljen kad tebe nema, zato se i plasim svakog tvo godisnjeg odmora, koji ćeš i ove godine provesti bez mene..Možda ćeš naći čak i neko malo ostrvo, bas onakvo kakvo ja voli i znam da ćeš misliti na mene, da ćeš mi se javljati i sve ćeš učiniti da ne budem usamljen, ali velika je razlika između mene nekad i sad. Mene već sad groznica trese pri samoj pomisli da neću svako jutro cuti ono tvoje poznato :
« Dobro jutro Rakicu ! Da li si me sanjao »
16.06.2008.