Rasplesana Vesnica

Jednom je jedna Vesnica
bila teška bolesnica
bolest što je bolovala
za krevet je prikovala

Tu provodi svoje dane
ne može ni da ustane
a ona bi još da pleše
pa je ukućani teše

Bila je mala Vesnica
od rođenja sirotica
još od samoga početka
brinula se o njoj tetka

Mnogo ju je zavolela
a otkad se razbolela
da pomognu u sred tuge
došle su i tetke druge

Baš je tada jedna vila
kraj prozora prolazila
vide jade Vesne male
i tetkice što je žale

A uplakane tetkice
izvezle su čarapice
da ne bude još i zima
njenim malim stopalima

Kad to spazi dobra vila
neke čini je bacila
dah magične prašinice
pao je na čarapice

I to su veče tetkice
obule joj čarapice
a već tokom zore rane
zaplesaše noge same

Ozarenog srećnog lica
uzviknula je Vesnica:
„Pogledajte moje dame
igraju mi noge same”

Kad uđoše tetkice
a ono u sred sobice
pleše mala vesnica
uzdignutih pesnica

Igraju male nogice
i na njima čarapice
toliko je srećna bila
da je odmah ozdravila

Dobre vile su baš retke
za njih nisu znale tetke
pa se čude šta se zbilo
dete im je ozdravilo

Bez i jednog izuzetka
presrećna je svaka tetka
dok posmatraju Vesnicu
kako igra uz pesmicu:

„Opa, opa, opala
igraju mi stopala
i radost me spopala
što mi plešu stopala”