Moj deda

Moj deda nije imao sreće,
Bio je naivan kao dete
U ljudima je video samo dobrotu
Pa su ga zato u Beograd Savom poslali
Bas na Bozic cetrdeset treće.

Pola veka kasnije
Ista naivnost se citala sa moga lica
Kažu da sam na dedu ''povukao''
I zato sam Bogu zahvalan, sto me spasao
Jer sam za dlaku izmakao
Unucima njegovih ubica.

Goli zivot mi je samo ostao,
Postadoh lutalica svetskih bespuca
Stalno me muci nostalgija
Godinama proganja depresija
Aksioznost mi neda da spavam
Samo bih se negdje vracao
Al' nemam gde,
Jer mi je u plamenu nestala rodna kuca.

Postao sam veciti beskucnik,
Siban surovom snagom zapadnog vetra
Tumaram stalno bez cilja
I cekam poslednju prozivku Svetoga Petra.

12. april 2021.