Дискусије : Књижевност

 Коментар
Човјеку новог доба
borisaR
(gutac plamena)
30. новембар 2020. у 20.20
Човјеку новог доба

На сцену ступа меланхолија
кад очи почну губити сјај,
полако нестаје чаролија,
на прагу смо децембра, далеко је мај.

И старе пјесме улазе у уши заразно
као да нас вријеме није мимоишло,
данас и сутра све је више празно
гужва је само оном што је прошло.

Сјећања су кристално чиста
као да ту уопште није било мрља,
рима без оловке,слика без киста,
нема ни зависти да нас жуља.

Више нисмо сигурни ни у своје постојање
па се сјећамо себе као бивших људи,
звали смо то лет а било је посртање
враћање срца у дрхтаве груди.

Чини се да нови нараштаји немају идоле
и права је срећа да их немају,
Пустимо их да својим срцем воле
кистом сликају,својим ријечима пјевају.

Све је у ствари обрада старог
али доживљена на нов начин
она постаје веза,дијалог
између свјетова примопредаје чин.

Очи ће наравно изгубити сјај,
ми већ убрзано корачамо ка томе
али није то и коначни крај,
о старе ће хриди нова копља да се ломе.

Бориша Рашевић
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Tassel Necklaces?
.