Ako sam gresna, a jesam,
sto nisi raspukao bezdan
pod mojim bosim stopalima,
da zemljina utroba proguta
moje gresno telo.

Ako sam gresna, a jesam,
sto mi nisi zabeleo zenice,
da ne razaznam svetlo od tame
i jagodicama prstiju da opipavam
svoje drage.

Da živim kao davljenik,
koga priziva recno dno,
da hodam, a posrcem,
da govorim, a nema sam.

Ako sam gresna, a jesam.

A Ti si mladost, sto cveta i peni,
posiveo i okamenio dah.

I kada Te jednom sretnem,
pitacu,
kriknucu,
sto si gugutki miloj,
nevinoj i cistoj,
slomio krila i
otrgao pesmu.

Zašto?