Drhti utroba natopljena bolom Pece kao zarac,
Kako ću bez nje, pitam Gospoda i svece, slučajne prolaznike i drhtave zvezde,
a vasiona, stari mudrac, cuti.
Zaustavite vozove, iskrcajte putnike, prefarbajte nebo, jer nje nema vise i zivot besciljno pluta.
Molim je da mi dodje u snove, da ushushkam njene rane scrcolikim dlanovima.
Ostaju slike,uspomene,isechci iz zivota i ja je stvaram iznova, praveci kaleidoskop secanja.