San o sreći
Blokov
(Aforisticar)
08. јун 2018. у 07.46
САН О СРЕЋИ
Једном када дође онај кога слутиш
из магле из снова одсањаних кришом
све вајане ријечи пробај да одћутиш
као древна сфинга стопљена са кишом.
Јер тишина крије надивније звуке
и спознају ватре што пулсира тијелом
ћути јер си прошла Танталове муке
и тајила срце прободено стријелом.
Јер само ће знати тишину да слуша
онај што је кренуо да се с тобом нађе
она само теби отпослана душа
под чијим додиром топи се безнађе...
Он ће знати све те одћутане ријечи
јер их је већ чуо у свом сну о срећи
и никад у трену неће више млијечи
из трослојне магле у бистрину прећи.
А у тој бистрини што се шири сводом
видјећеш вас двоје у два огледала
док постају једно освештано водом
над којом још шуми твоје: Боже, хвала!
М. Б. Р.