E super.. tu si.. aj se malo palamoodimo..

nok nok..

Nema šta da izgubis..

Šta ti zapravo treba?

Kao da mora nešto da se dobije.. ili izgubi.. može samo da se bude.. dok brod plovi sa kolerom..

Dobro.. prizvala si Bogove.. sad je vreme da žrtvuješ nešto..

Još bolje.. skini se da ispravimo nepravdu..

izvinjavam se sto upadam, ali zar nije bilo rijeci o bogovima, kako sad duhovi?
samo da mogu da nastavim da pratim dijalog, hvala..

Anakonda pravi od mene i duhove i bogove.. Uostalom to ne mora da bude kontradiktorno..

Drago mi je da imamo publiku.. Imali smo je oduvek..

Na kraju se samo pesme racunaju..

Kako mi samo delis konjplimente...

Ja sam tvoja slika u ogledalu... tacnije ono sto od mene napravis..

A ti pazi šta pravis.. vidis da nas poet gleda..

Poet.. ukljuci se malo.. slobodno.. ne daj da te Ana zastrasi.. dodji da se igramo.

cuj, ne daj.. vidi šta mi radi! uhvati me za rep pa me podigne I kaže, leti, moja poet, leti.. I onda me zavrti I lansira?!!!
ali to samo kad ti nisi tu...molim te ne ostavljaj je vise samu, ja ne znam do kad mogu ovako :D

Kad ti ne znaš šta si uradila.. kako bi onda znala šta bi ti uradio...

U tvom svetu živih puno je neozbiljnosti..

Jel se to pripremas?

Mogao bi malo ljupko da ti tepam.. kad bi ispruzila jedan korak..

Pa nismo se nikad drzali za ruke..

Ne mogu da zamislim Anu u štiklama.

Od kad?

:D
izvini, ali bas je smijesno..

pa, kako ti se čini.. hoćeš li se moći naviknuti.

šta konj kaže na to?
meni ne smeta : ))) sve dok si ti zadovoljna..

nije tu

ništa. mislim da su ti umazane naocale.
hoćeš li caj?

zar si već naucila I da pletes?
ne, mislila sam, ja da pletem, a ti da sjedis I radis svoj posao I da mi odgovaras na pitanja kad te nešto upitam...

nemam spisak.. meni pitanja tako dodju sama I samo kad pletem.

eh...
ne volim spremljena pitanja...ni odgovore..
evo caj, tu su dvije kocke secera, ali to ostavi konju..
ja moram da vjezbam hodanje..

Ciao

Pusti ženu/devojku nek vežba trebaće joj.. kamo te kocke šečera..

Da stvarno.. poet.. na skali od jedan do devet.. koliko si udata?

pipaj.. a jel netje da boli?

Ej znaš li ti koliko ja nespremljenih pitanja imam za Antshy.. čitav spisak..

A ti odgovori ako smes..

ne smem, anchy će da me lupi knjigom po glavi kad cuje

mnogo je stroga

naravno da će da boli, ali samo malo..
evo, ... boli li?

Šta misliš o ovoj poet?

konju, ne pravi se lud, ana mi je sve priznala..

Moje ime je Aleksandar drago mi je.

Anči pa nisi luda valjda da nam kažeš još i ime.. bolje je ovako

dobro.. onda.. kupim svoje pletivo, a vas dvoje se igrajte kao I prije nego sto sam dosla...

ciao!

Moje ime nema slova samo rečenice.. Moje ime ima prnica.. Da je Antoan Sent De Egziperi na ovoj planeti imao dovoljnu koherentnost rečenica on bi je uvrstio u svog „Malog princa”... Ovako.. Mali princ je upravo otisao sa ove čudne planete na kojoj su se krunile rečenice u reči a reči u slova i ostavio poet da se i dalje održava na vrhovima rečenica dok se tlo pod njom iznova rušilo. Poet je zabavljala ta igra u kojoj je sve ličilo na skakutanje sa jedne peščane dine na drugu. Na kraju krajeva poet nije poput malog princa i mogla je da ostane duže. Ona je umela da vizualizije rečenice i na taj način da im produži život. Na taj način obezbeđivala im je neophodnu čvrstinu sasvim dovoljnu da se i dalje cupka sa mesta na mesto. Na kraju krajeva ona nije želela da i ovo mesto bude prolazno..

Anakonda je na svakih sat vremena morala da izgovori tačno 365 rečenica. Toliko je materijala trebalo da bi ova planeta održavala svoj tok. Na ovoj planeti ribe su stajale u vodi dok je potok proticao. Anakonda je već odavno razvila sistem u kojem bi dok je pričala jedno zapravo bila na drugom dalekom mestu. Ta njena poodvojenost akcentovala je njen sneni izgled ali da se slučajno ko ne prevari... Anakonda je bila jako budna i svesna svih stvari oko sebe. Čak i lakoće s kojom bi se poet igrala na jednom ovakovom mestu. Biće da je zbog konja. Pomislila je Anakonda..

Na ovoj inače polugluvoj planeti začula je lagana i tiha muzika. Anakonda i poet okrenuše glavu u pravcu odakle je ta muzika dolazila kao po komandi i ugledaše odrpanoguličara na belom princu kako vrti vergl i peva neke tihe reči na nekom čudnom jeziku. Na planeti od ove muzike počeše da niču pangrami i rebusi. Anakonda i poet se nasmešiše i uputiše se u pravcu neobičnog muzičara.

Književnost je nemoćno posmatrala stvari u svojoj kristalnoj kugli. Ona je bila daleko ali uz pomoć magije mogla je da vidi sve ali i da uradi jako malo.

Ni ja.. muzika svirana vjetrom kroz iglene usi? Ma daj.. kome to još treba...

Sad, šta da radim sa ovim džemperom?
Pretjerala sam sa rukavima dok sam čitala... čini mi se..
idem da ga probam...

Ako ima tri nogavice daj ga meni...

: ))))

il zbog šaptanja..

poceo je konj I da mi cita pjesme iz glave, I to od juče, prekjuce..

Ana, ja mislim da je on neki carobnjak : ))

Ja mislim da nisam ja kriva, nego snijeg koji se topi?
ko sam ja, tek mala pletilja koja ne zna da hoda na stiklama..hajde, šta pricas...

Ko sam ja? Mala zmijica koja neprestano skakuce sa lista na list lokvanja ili opaka zaba koja je vreba onako sklupcana na obali reke.Ili možda vilin konjic,koji će pojesti zabu i tako spasiti zivot zmiji koja ionako živi samo 24h!

Lupi ti to na vreme.. ako nećeš ti ja ću..

Volite se deco... ode čika konj na spavanje..

laku noć,konju, volimo se, ne brini! je l' tako Ana? : ))

Da... i ja sebe ponekad

meni ponekad dodje da vas ne volim..

poet.. tebi je vreme da napišeš pesmu da se upoznamo...

Onda da se rimuvnem ja iz jedbnacine..?

Ne dam ja Anakondu.. predugo i previše sam se borio za nju..