nacuh...možda
u zemlji dodjiji
da ti se diram
prozdiram
upijam
savijam
od onda se smejem
kao da dodjoh
u putnickoj kesi ostvarljivih dahova
koraka odhodanih u lakim sandalama
tebi
stalnim
nesavitljivih ramena
gde me nosis
setas
tamo, ti nasmejan
svetlom usana
prosipas
zlatne reci htenja
voljenja
smenja
upamtih te
shodno svim urezbarem motivima
tvojih vecitih pokreta
kroz vazduh
kroz mene
i vreme
vreme je pobrkalo sate
da te vrate
meni odprate