Дискусије : Књижевност

Коментар
Nasa Kafana
damijan
(primenjeni matematicar)
15. октобар 2017. у 03.51
Kafana pusta.
U uglu, klavir se prodaje
Iz dzuboksa se samo pusta
Sve iznova... Vrisak promaje.
damijan
(primenjeni matematicar)
15. октобар 2017. у 04.02
Pusta Kafana.
Na jednoj casi trag karmina
Još se dimi iz opuska...
Prolivena casa vina.
damijan
(primenjeni matematicar)
15. октобар 2017. у 04.13
Kafana pusta.
A kad se udje u te odaje
Orilo se iz sto usta...
Mada niko nikog ne poznaje.
damijan
(primenjeni matematicar)
15. октобар 2017. у 04.32
Pusta Kafana. Na pod!
Casicu sto rane leci.
Ne, ne nestane odmah narod..
Prvo odu Smeh...Pa... Reci.
MC_
(Bihilist)
16. октобар 2017. у 04.23
odlično, tuzno, dobar opis
umiranja kafane
dobar opsi umiranja publike
dobar opis
mrtvih pisaca
u dusama

ubio nas je zivot
ubio nas je kapital u nama

-
[posivam sve da pišu

-

Damajane, gde je izlaz?
damijan
(primenjeni matematicar)
16. октобар 2017. у 14.35
Slazem se s Tobom MC. Isuvise smo okrenuti materijalnom.
Ali bez toga se u izvesnoj meri ne može;
Naročito ako je covek formirao porodicu... Mada opet i to je neki mikrosvet koji može ozbiljno da poljulja celičnu piramidu kapitalizma. Ako je pravo i cisto...

Mi umiremo kao Nacija. Pucaju na nas sa svih strana,spolja i iznutra, iz svih oruzja. Bitku smo izgubili. Ali nestacemo tek onda ako umremo i kao ljudi...Kao u Sneznoj Kraljici kad nestane topline u nama. A ja ipak pored svega još verujem u Bajke...
damijan
(primenjeni matematicar)
16. октобар 2017. у 16.32
Indijanci

Na trgu Indijanci...
Posmatra ih grada pola
Svud celicni vise lanci
Oni, obuceni u perje sokola.

Nemaju zemlje svoje
A bili do pola juzna
Ostalo ih samo dvoje
I pesma što se peva tuzna.

Kao da je cirkus stig'o
Stigli klovni cudnih boja
Ne razume pesmu niko...
'Bila jednom zemlja moja'
'Bila jednom zemlja moja '...
MC_
(Bihilist)
17. октобар 2017. у 04.04
ne znam kako možemo da sacuvamo sebe,
ne znam
damijan
(primenjeni matematicar)
17. октобар 2017. у 06.31
Možda... Cuvajuci nekog drugog...
damijan
(primenjeni matematicar)
17. октобар 2017. у 22.14
Ne treba biti sebican i samodovoljan.
Za početak.
Ali ni to nije lako.
Kao kad se pustis niz vodopad.
Pa, kako bude.

Sred pustara...
Da li da te ceka Reka
Ili bara
Bez početka?

damijan
(primenjeni matematicar)
17. октобар 2017. у 22.19
Mada mislim, prateci te sve ove godine (da ne kažem bas decenije)
Da ti za to ne treba da brines.
Qubic
18. октобар 2017. у 11.03
Kod mene skroz druga prica {slika}... I'm in love with my Heimat {Sr & Bgd } again :( , a nije nostal džija. I can't even speak our language anymore nešto mi se steže u grlu.
damijan
(primenjeni matematicar)
19. октобар 2017. у 17.19
Šta vise reci?
Možda je pametnije cutati ?
geriatrikus
(zvakac karamela)
20. октобар 2017. у 13.44
Џепни сат и лептир машна
Такав је био мој ђед Коста
Рече: „Сине, свака ми златна
Што ми иза зуба оста”
varljivo_sunce
26. октобар 2017. у 15.47
Provirila sam ovde tek da vidim piše li primenjeni. Čitam i uzivam i radujem se, kao i pre
damijan
(primenjeni matematicar)
26. октобар 2017. у 17.42
Pa gde si ti Sansajn... Bas mi je drago sto te vidim!
damijan
(primenjeni matematicar)
28. октобар 2017. у 21.26
Mada, nije vise ovde Sunasce ko sto je bilo...
Ne znam zašto!? Svi su se povukli u rovove.
Samo još poneki zanesenjak proseta vatrenom linijom.
varljivo_sunce
30. октобар 2017. у 18.19
zubato sunce, zivot u rovovima, takva su neka vremena dosla...i meni je drago da tebe vidim primenjeni. hitam da zvirnem šta si nam novo darovao :)
damijan
(primenjeni matematicar)
30. октобар 2017. у 18.58
Ne razumem Sansajn zašto je to tako?
Rovovi vode samo u lavirint.

Hvala ti... Ali nešto mi to moje stihoklepije bas i ne vuce na lepotu.
varljivo_sunce
30. октобар 2017. у 19.19
ko je još u sthovima tražio lepotu?

možda grc, damar, treptaj, osmeh, suzu, rolerkoster...lavirint?:) ali lepotu?!

cenim teoretisanje samo u matematici, u literaturu se ne razumem, umem samo da čitam i da dozivim, ili ne.

zaspalo sunce
damijan
(primenjeni matematicar)
30. октобар 2017. у 19.38
Dobro.
Videcu te onda kad nebo pocrveni...
Kolko sutra.
varljivo_sunce
30. октобар 2017. у 19.44
sunce ima nesanicu

meni je ipak (subjektivno) tvoje stihoklepije lepo, sto (objektivno) ne znaci ništa.

mada pamtim kad je bilo još lepse (kad je i sunce bilo lepse:) uopste mislim da u bilo kojoj vrsti umetnosti ne može biti objektivnosti
damijan
(primenjeni matematicar)
30. октобар 2017. у 19.52
A Lepota?

Ima je pogle' i ukleti rudar
Iz zamlje kad izidje lica vrana...
Zanesenjak kad 'popije' sa zidom sudar ;
Možda čak i na licu Sirana.
damijan
(primenjeni matematicar)
30. октобар 2017. у 20.24
Znaš ja kao egzaktni naocarnik verujem u teoriju da Sunce dolazi po zasluzi...
Nekad ga nije ni bilo;
Sad traje, traje, traje...
Sutra ga možda opet neće biti.

Zamisli žive Kovaci Sunca!
Cudljivi kuju taj novcic sred mraka ;
Na nakovnju tvrdom kad znoj zasvetluca...
Pojavi se iza crnih oblaka.
damijan
(primenjeni matematicar)
30. октобар 2017. у 20.51
Zato ako cujes lupanje srca
Nemoj odma' da krivis oluju;
Možda se to neki komadi Sunca
U besanim noćimau tebi kuju.
varljivo_sunce
31. октобар 2017. у 14.43
:)
lepo..
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.