Grobnica za Borisa

U zapuštenom uglu
groblja,
gde spavaju psi,
ispod
suvih
čempresovih grana,
otkrio sam
stara
zardjala vrata.

Razvaljene
daske,
izbledele kosti,
skriva
sloj prašine.

Bože mi oprosti.

Prešao sam rukom
nečitljiva slova,
tu li leži Boris u
škrinji od olova?

Jedna čudna mladost,
sahranjena živa,
zgažena budućnost,
deca behu kriva.

Cela jedna zemlja
Deca, žene, starci...
raspuknute glave,
i malja udarci.

Iz tog mraka
otpada
i smeca
porodice smrtme
u mene su
zurile nabacane
lobanje,
sve te tužne žrtve.

MC