Ivan

Osedlaj konja Ivane,
vragovi
su odneli
milost
kasnog leta,
topot konja
njihovih crnih
podiže oblake stepom
i zaklanja sunce.

Podigni glavu,
tamo,
na zapadu,
naša
sela
već
gore,
u daljini.
Ostavi ženu,
ostavi sina
koji se nevin
kraj kolevke igra.

Oni su došli,
kao i mnogo puta
što su dolazli.

Njihove reči,
slatke
i njihovi
gradovi
uredni i čisti,
ali iza zastora
od čipke
zveckaju lanci
i zaudara
jedna
ista njihova
prokleta
glad.

Vetar srebri lišće
topola,
šume breza
ućutale su
pred okršaj,
zima će
doći kao jedini prijatelj,
a oni će
opet bežati
pred tobom i
starim bogovima.

Osedlaj konja Ivane.

MC