Šta li sam ovo uradila, uglavnom, izmešano, ovo je original, volela bih da Moderator obriše, ako ne prvu, onda celu, pa ću je ponovo postirati, dakle:

ZAŠTO SE TOLIKO TRUDIMO?

Zajednicko nam je nebo ispod kojeg milimo k'o mravi
i sunce kad sija i kad se zbog oblaka ne pojavi...
Zajednika su nam proleca, leta, jeseni i zime...
I zajednicko nam je da svi nemamo isto ime...
I svake ptice lepte krila i njenog glasa poj
i mesec sto svake noćiljubomorno cuva zvezdani roj
zajednicko nam je svakog prolaznosti vremena trag
i zajednicko da svako od nas želi da bude drag...
I zajednicka nam je ljubav koju bar jednom smo znali
ponekad vise uzeli vise odneli nego dali
i kad je vera i kad je nevera,kad je tuzna i srećna
i kad je prolazna onda kad mislimo da je vecna...

I zajednicki nam je svakog cveta miris i boja
i latica dodir nezeni,i sum vrednog pcelinjeg roja...
I zajednicka nam je suza kad je srećna i kad je tuzna
jer je slana,jer je lepa i kad mislimo da je ruzna.
Zajednicka nam je svake pesme melodija i rima
i onda kad jednu slusamo dok nam dusa drugu sniva
o onda kad je ne volimo jer trag naše tuge nosi-
kad se osecanja razlicitih ko zvezde,note se prospu ko kosi...
Zajednicko nam sto strah imamo od svega neznanog
i kad mislimo da je od onog samo nama znanog
i onda kad nas snadje bas kad nam potreban nije
i kad nas koci, kad nam srce k'o u zeca bije...

Zajednicko nam je svakog drveta hlad i njegov plod
i zajednicko nam je sto smo ponekad stranci a rod
i sto smo ponekad rod iako mislimo da smo stranci
kad nas i spajaju i razdvajaju zivota lanci...
Zajednicko nam je da svi ljudska oblicja imamo
i kad nam je boja koza nije ista. jer znamo
da nam je iste boje krv sto venama tece
i isti je bol koji ranjava, razdire i pece...
I jer nam je ista nada ma kako drugacija bila
i zbog razlicitih stvari u srcu nam se svila
I beznadje nam je isto kad nas obuzme nekad
kad mislimo da se nećemo moći izvuci nikad...

Zajednicka nam je svaka kap vode sto zedj nam gasi
i toplota vatre i hladnoca kad se iznenada ugasi
i dan svaki sto dvadeset četiri sata ima,
i nezivesnost u radjanju i kraju isti je svima
i svaka nam je oseka ista i ista nam svaka plima...
Zašto se onda iz sve snage upinjemio i trudimo
da samo svoje nepremostive razlicitosti nudimo?

(Biljana)