Dole

Dole,
kroz crnu
plazmu
raspadnutih
oblaka,
gubi se,
tone,
nestaje
moja Holandija.
U ponor leti
i rasipa
se u masu
odsjaja,
zelenih polja
i odsjaja
iz
milion kanala.

Protekle godine,
više nemaju zvuk,
nemaju miris,
samo mučnina u stomaku,
uporno svrdla
i nemoć,
da,
sopstvena nemoć,
otovrena usta,
širom razrogačene oči
gledaju u
ponor
dok moja
Holandija
pada
dole
i sa njom
sva
sećanja
na jedan život,
sve te godine
pod senkom
sivog,
razmazanog neba.

MC