* * *
sanak
10. март 2016. у 21.21
Nisu to bile velike nade...
Nudio si ih
iskrunjene
dovoljne tek
da ostane nasukana
u prividu između tvojih NE
kojima si uoblicavao
njeno samovanje,
tegobno
ukorenjeno,
na nalicju stvarnosti..
U NEvreme
NEvoljena
NEpotrebna,
svugde a nigde...
...
Druge ruke
pruzene - svetkovina zivota...
Izgovara DA
i uziva u ukusu izgovorenog
ostavljajuci sva NE
daleko iza...
(O.M. 11.03.2016.)
niger
11. март 2016. у 03.30
JAi tražim slike opsesivno, a ti si misaona...Otuda moram da čitam polako...Sviđa mi se inzimizacijski ton, bez njega nema poezije.Bez LICNOG nema ništa. Tebi dobro ide intimizacija.
I dalje mislim da je DA neophodnije kod ljudi.
Ali, ja sam samo nasukani i napusteni brod, kome je jedna kapetna(ica) obecala vise nego sto je dala. Zato nisam od pomoći..
Pisi dalje lično. I cuvaj se „dobrih ljudi”.
sanak
11. март 2016. у 04.56
JAi tražim slike opsesivno, a ti si misaona...Otuda moram da čitam polako...Sviđa mi se inzimizacijski ton, bez njega nema poezije.Bez LICNOG nema ništa. Tebi dobro ide intimizacija. I dalje mislim da je DA neophodnije kod ljudi. Ali, ja sam samo nasukani i napusteni brod, kome je jedna kapetna(ica) obecala vise nego sto je dala. Zato nisam od pomoći.. Pisi dalje lično. I cuvaj se „dobrih ljudi”.
-------------------------
Hvala.
Slika je tu negde, ususkana, u Marininom konopcu (figurativno)...
Ne znam pricu (I ne treba da znam), ali, jesi li siguran da si dobro razumeo koliko ti je obecano?
Nisi od pomoći? Sebi?
Pišem dalje. ..
Ovo napisano je hvala nekome ko je naisao da ponudi STVARNO (nicim uslovljeno) prijateljstvo kada je trebalo...
Ne znam na koga mislis, ali, pustam da se „dobri ljudi” cuvaju sebe.
