Evo MC nešto blisko tvom stilu.))

Dnevnik 2

Ugledni predsednik jednog od brojnih saveza a inače direktor poznatog preduzeća u Beogradu 90 godine prošlog veka, pred redovan sastanak ‘udruženja istomišljenika’ nervozno upita:
-Kog đavola još čekamo drugovi? Daj da ne dužimo, moram stići da gledam drugi Dnevnik!
Drugi deo rečenice reče tiše, kao za sebe ali reči ipak ‘skliznuše’ i do ‘naćuljenih’ ušiju nekolicine pažljivih slušalaca.
-Šta da gleda?
Prikriveno se došaptavaju mlađih ‘članova upravnog odbora’. Skrivenog osmeha jedan drugog bockaju laktovima, neverujući koja je ‘ovca’ ovaj njihov predsednik kad žuri na informativni program. Nijedan derbi nije na rasporedu, niti poznati film na programu a ni pesma Evrovizije. Dobro zezam se za pesmu. Elem, posle par minuta ukapiraju oni da je on stvarno ozbiljan da ne zakasni na te ‘važne vesti’. Da su ga bliski saborici razumeli. Oni su po funkciji tik do njega i znaju kako diše i šta je važno. Shvatili su savet kako treba i jednodušno podržali inicijativu pa se i mlađi na kraju uozbiljiše. Tako to ide, znate i sami. Mislim od ‘glave’ ili od predsednika pa preko potpredsednika i sekretara na ostale članove koji obično služe da popune broj, prave gužvu i izigravaju kvorum. A da, i da podignu ruku ponekad i izglasaju već donešenu odluku na nekom skrovitom, samo njima znanom mestu. Na sastanku se leti u susret informativnoj emisiji od tačke do tačke, bilo odlaganjem rešenja, bilo donošenjem privremenih mera.
-Šta će biti večeras u dnevniku?
Šapću, jedan drugome na uvo neiskusni ‘pitomci’volonteri, očekujući nešto poput afera prisluškivanja ‘Špegelj’ 2’ i ostaju bez pravog odgovora. Nestrpljiv je i presedavajući. Znoji se, lupa šakom u sto, pucketa prstima i zeva dok pričaju odabrani govornici iako oni kao poslušni saradnici ekspresno skraćuju govore. Onako bled u licu, direktor pre podne a predsednik predveče iz minuta u minut dobija na dodatnom strahopoštovanju slušalaca. Tamo negde pred kraj skraćenog sastanka pod tačkom ‘razno’ mladi članovi udruženja dobijaju odgovor od starijeg gospodina na pitanje koje se već i zaboravilo: -Ko još gleda dosadni drugi Dnevnik i šta ima važno tamo da se čuje osim sportske rublike, i vremenske prognoze?
-Sve!
Tiho, kao za sebe reče najstariji od prisutnih, gledajući bezizražajno negde po sali.
-Sve smernice će dobiti u Dnevniku.
Pokupi ‘deda’ papire ispred sebe pa ustade jer se sastanak upravo završavao. Izgledao je kao da mu je muka. Ovaj put nije prozivao direktora za tamo neke procente donacije koji su se zagubili na predsednikovom putu. Nema više snage ni volju za sukobom a nema ni podrške ni od koga. A predsednik? E on je otrčao saplićući se. Preskačući prva dva stepenika mislio je da će treće lečenje sina narkomana sad dati sigurno rezultate. Pa platio je najboljem stručnjaku iz Rusije i to sve unapred. Na zadnjem stepeniku koji ga zamalo nije stajao teškog pada ukaza mu se lik njegove žene koju nije video od prošlog vikenda. Sutra će saznati gde je. -Ma kod svojih…gde bi inače. Malo je ljuta, javiće se kad je prođe.
Odagnava crne sumnje i žurno pušta produženi korak do sportskog mercedesa. Hvata sva žuta svetla po raskrsnicama i stiže na vreme u svoj raskošan dom. Ne propušta da sasluša najsvežije vladine vesti, izveštaje skupštine, proklamacije najvažnijih ljudi u zemlji. Umešno tumači njihova zakukuljena saopštenja između redova. Odmara se od dnevnih obaveza uz viski sa ledom i oseća trend političkih odluka. Mora da bude spreman ujutro i da zna kako da nastupi sutra kad ode u svoju firmu na posao. Takva su vremena i stavovi se menjaju iz dana u dan kao i kursna lista. Da ne pogreši ne daj Bože i skrene sa reformske staze. Da sačuva svoj teško stečeni položaj i privilegije . Da bude besprekorano poslušan vojnik sistema i na dnevno političkoj liniji vodeće partije u državi. Armije poltrona.