Karneval
damijan
(primenjeni matematicar)
31. децембар 2015. у 20.53
Cujes kroz noc kapljice dzeza;
Namesto kisa jednako sipe
Sve do zemlje se izvila breza,
Behar udara iz nedra lipe...
Ko crno-beli leptir talasaju dirke
trosnog piana.
Jeste,jeste na licu su krinke
Ali su tele zbijena,pjana...
Zagriz'o pisak ceznjive oboe
Ispucalu usnu limene trube.
Vatrometom zvezde Nebo oboje
Jedna kad drugu na TREN poljube...
Pa...Svaka nekud ode...
Znam.Cujes kroz noc kapljice dzeza;
Namesto kisa jednako sipe.
Sve do zemlje se izvila breza...
Behar udara iz nedra lipe.
Biljana
24. јануар 2016. у 09.34
Damijan piše stilom koji je meni „težak” (kao što je i matematika uvek bila) ali, kad pročitam više puta, zadivi me...
Ja bih izabrala ovu „rečenicu”...„Pa...Svaka nekud ode... ”
Upravo tako, svaka ima svoj put-biran ili nevoljno izabran ili jednostavno jedino moguć jer nisu svi putevi za sve, ko ume i može a izabere-srećnik je:) Pozdravče:)
