Ajde bre šta ste stali? Pesma nas je održala, njojzi hvala)).

‘La Bamba’

‘Uuuulična sveeeetiljka baca svetlost u krug.’
Peva gitarista i lokalni ulični pevač ‘Riki’ i izaziva divljenje svog društva. Umešno prepliće dugačkim prstima po žicama akustične gitare. I naše svetlo je sa bandere i to nas spaja sa pesmom. Oživelo je tek izgrađeno Beogradsko naselje a velika sijalica obasjava taman onoliko koliko treba to sparno leto sedamdeset i neke. Kakav glas, diván glas! Iako je već napukao od duvana i pića lepljiv je kao melem i prijanja za dušu! Diže se zatim visoko u nebo i putuje kao slučajno ispušten crveni balón iz ruke deteta. Leti preko ulice i ‘kaldrmastog’ košarkaškog terena pa između uredeno poređanih solitera, pravac ka obližnjoj usnuloj šumi. Grupica od pet- šest momaka i devojaka narasta kao testo na dvocifren broj a i on se stalno povećava. Pridodali su im se mladi parovi u predahu između dva poljupca i zastaju u ljubavnoj šetnji. Pesme upravo govore ono što bi oni hteli. Prate ih i nekoliko pari žudnih očiju prerano udatih mladih domaćica po okolnim zamračenim prozorima. Otpevano je i odsvirano ‘Crni leptiru’ i ‘Seti se seti’ i ko zana šta još naručeno, po želji pozvano, spontano nadošlo ali kad su se grupi približili prolazeći lokalni boemi, krenuli su snažni bas taktovi popularne ‘La bambe’. Začuo se divlji vrisak nekoliko devojaka. Na brzinu ali uigrano svi hvataju položaj za epizodnu ulogu u orkestru razbuktale mladosti. Joca ‘Kreza’ je izvadio pozamašni svežanj ključeva i veselo zveči sa njima podignutih ruku a nekolicina njegovih pajtosa mu kao po komandi pridodaje svoje. Da pojačaju interesantan metalni zvuk. Neko umešno ‘bubnjari’ po drvenoj klupi i ne haje koliko je tvrda. Svi imaju svoju rolu dok traje instrumentalni deo. –Ja riva da riva,
Prekida Rista raznorazne solo tačke, podvriskivanja, lupanja,’lajanja na zvezde’ i plesa. Žmuri i ne vidi ali oseća da su svi na nogama. Da ‘upareni’ igraju. Zna da se refren kod improvizovanog hora ponovio nekoliko puta, da većina tapše u ritmu ali i da svi zajedno čeznu za nastavkom pesme. Čuje složni odjek dlanove pridošlih ortaka, Žiće, ‘Okarija’, ‘Dume’…svog starijeg brata ‘Kamile’… Oni su u prolazu ili u ‘poluvremenu’ svog pohoda ka dobrom večernjem provodu. Menjaju obližne kafane u nadi da je svaka naredna ona prava što donosi beskrajnu i obećanu od Boga radost života. Da najzad uhvate trenutak svoje sreće. Par devojaka drže upaljene šibice dok neopeku prste... Pa onda vrisnu sa razlogom! Neko je nešto rekao, ili slučajno dodirnuo tuđu devojku ili je pogledao nekoga pogrešno. Trenutak nepažnje. Uglavnom zamahnulo se, zaletelo ali i odmah u povoju nasilje zaustavilo i momci rastavili. Svirka nije prestajala a ‘zaraćeni’ su se već izmirili. Pale se svetla po obližnim zgradama jer nastaje galama, vriska i nekakav ‘cirkus’ na ulici. Pesma se završava efektno uz aplauz svih prisutnih a stariji, ‘veseli momci’ nastavljaju svoj uobičajni pohod u noć. Pobedila je pesma. Ostaju mlađi koji i nemaju kud jer su im džepovi uskih farmerica ‘bušni’. Ostaće tu dok ih nervozni glasovi radnika i trudbenika sa okolnih prozora ne podsete da se sutra radi i da moraju na spavanje. I kad im se zapreti narodnom milicijom. I kad neko zavrljači kesu punu vode da tresne blizu njih! Započetu pesmu ‘Zelena si rjeka bila’ nastaviće u školskom dvorištu ili sutra uveče ili…nekom drugom prilikom. Do tada, oni koji su još uvek sami prebrojavaće poglede i osmehe dobijene to veče od drage osobe. Praviti hrabre planove za sutra i za konačan ‘start’ i prilaz simpatičnoj devojci. Zaljubljeni parovi će pevušiti u duetu i u sebi završne akorde omiljene numere a kad se svetlo u ulazu ugasi i kad odu svi, poljubiće se dugo, dugo. Sve dok imaju vazduha.