Izvolite…hvala…molim

Prilazi vratima samousluge. Za korak dva je bliži osobi iza njega. Senka na staklenim vratima mu diskretno odaje tajnu i sad je siguran da je to nepoznata mlađa žena. Ne osvrće se ali po odjeku štikle i prijatnom mirisu koji nailazi oseća damu. Voli te situacije kad ima ‘jokera’ u rukavu i zna šta mu je činiti. Napraviće ‘kratki film’ za svoju dušu. Levom rukom otvara vrata sebi kao da ona ne postoji i da je on sam na ovom svetu ali se u momentu okreće njoj.
-Izvolite.
Nije mogao znati da je baš toliko lepa. Bingo, pomisli! Iznaneđenje u njenim očima, zadovoljstvo u njegovim. Osmesi im se vezuju na pola puta između njih i tu ostaju. Ona ulazi uz produženi pogled ka njemu. Uh, kako voli taj pogled.
-Hvala….
-Molim.