Autobus

Nije mu jasno zašto često sanja autobús? I stalno je tu kao neka frka, panika. Ili je pogrešan pa luta ili prenatrpan i raštimovan GSP ali najčešće iznenada ulazi kontrola a on traži po džepovima kartu koje nema. E tu je problema i trebalo je bar pravovremeno izaći iz vozila ako ne kupiti tu kartu. Seća se kada je bio školarac da se redovno ‘švercovao’ da bi imao pogačicu više za užinu. To je tad bilo tako normalno ali samo za decu. Dok zeleni ‘Bus’ škripi i staje na stanicu on već pogledom proveravam ljude koji čekaju i ko bi od njih eventualno mogao da bude *Ridža u civilu. Tako su zvali uniformisane ljude koji pregledaju karte, zbog njihovog tamno žutog širita na obavezno masnoj šapci. Uvek je stajao blizu vrata, osmatrao i strepeo. Kako se kontrolorska služba usavršavala tako je i on napredovao pa je ‘kucao’ jednu kartu više puta i po svim površinama da zvukom zadovolji vozača konduktera. Najpre na poleđini pa iznad , čuvajući označen prostor samo za ‘ne daj Bože’. Iako klinac, pojavom autómata postao je već iskusan švercer. Bilo je u međuvremenu i nekakvih legitimacija, markica ali retko kad je kod njega sve bilo kompletno. Gužve je voleo jer kako da ne kupi kartu ako ima samo nekolikcina ljudi u autobusu a kondukter ne spava? Jednom se samo šćućurio u ćošak zadnje platforme dok se kontrolor probijao kroz prepunjeno vozilo i kontrolisao karte a najbliži putnici ga sakrili svojim telima i kaputima. Prošla fora iz ‘žmurki’ u 6 sati sabajle. Radni narod ode na posao a on trk u školu srećan jer mu je ostalo 6 žutih banki (dve pogačice) i što na vreme stiže na časove. Kasnije se izveštio pa se bezobrazno poigravao sa njima. Dok ‘Ridža’ poništava kartu gospođi koja sedi, on mu skoro zalepim svoja leđa za njegova i prati mu pokrete. Kako se službenik GSPa okrene ka ‘neproverenim putnicima’ tako se i on okrenem suprotno i čovek uvek vidi sve osim njega. Doduše u tom položaju ne vidi ni on kontrolora ali ga oseća laganim dodirivanjem i gurkanjem koje je uobičajno u gužvi. Za taj manevar potrebno je da ima dovoljno putnika koji stojeći nenamerno pomažu njemu a smetaju ‘Ridži’ da ima dobar pregled. Ceo autobús kapira i smegulji se da bi on onda na kraju predstave samo iskoračio u pavcu dela autobusa koja je već preledana i stvar u redu. Drugi put mu traže kartu dok je neoprezno pričao sa drugaricom na zadnjem sedištu a on ustajući pokaže ka komšiji vatrogascu kod srednjih vrata i još nasumice tiho zovne:
- Tataaa!
-Kod tate je.
Namigne brkatom kontroloru. A stvarno ti brkovi su im bili skoro pod obavezno i redovno ih odavali ako su bez uniforme. Kao da im je to bilo u opisu radne strogoće. Srećom autobús se baš tad zaustavljao pa on spretno siđe. Rasterećen, gleda ih sa stanice kako se raspravljaju i čak im mahnem u odlasku. Posle je dobri komšija inače kolega njegovog ćaleta sa posla, ushićeno prepričavao slučaj kod njih uz kafu i rakijicu dok se kućom orio smeh. A autobusu… e u autobusu je bila vrlo ‘zategnuta’ situacija. Stvarno nije mu jasno zašto sad sanja autobuse?
N.S