U ovoj zgradi

U ovoj zgradi
žive ljudi bez dece,
bogati
sjajni.
Iza tamnog stakla
protiču
životi njihovi,
bajni.

I žene,
uvek spontane,
nasmejane,
srećne,
kvarcovane.
I glatko,
glatko
obrijane.

do poslednje
nesavršene slike,
poslednje,
nesavršene dlake.

Oni spontano viču,
srećni
i nevini kao
deca.
Pozdravljaju osmehom svet
iz onih velikih
srebrnih automobila.

I odlaze u suton,
kao u san,
grad je njihov,
za zabavu njhiovu
stvoren.
Odlaze laki
kao da bez težine
ledbe u svetu snova
i modernog kroja.

Lišeni straha,
lišeni znoja,
lišeni boja.

MC