Ogrej se plamenom vatre koju palis!
lisabutterflay
29. мај 2015. у 22.27
Na galopu Vetra, sto sumom on huci...
Stizu mi secanja i drhtaj blag...
Prostruji kroza me Toplina daleka...
I osecaj nepoznat, al' ipak drag.
O cemu se radi!? Šta bi to bilo!?
Ne razmišljam mnogo, jer čujem glas...
Dolazi iznutra i nikad me ne laže...
U Istini nalazim ja svoj spas.
Spasi me, spremnu da Istinu nađem..
Tražim je u sebi, al' ti mi falis...
Spasi od bola...Dusu sto voli...
OGREJ SE PLAMENOM VATRE KOJU PALIS!
lisabutterflay
31. мај 2015. у 00.21
KNJIGA KOJU VISE NIKO NE CITA
U klonucima - svak pun svoga bola,
Okrenut ka sebi ( svak uz svoju brigu );
Kao da čitamo sa zemaljskog stola
Još nedovrsenu o zivotu knjigu.
Iz njenih redova rastu drac i trnje.
I ostre igle njezina su slova.
Svaki red pocinje crnim, zatim crnje
Govori kisa cinka i olova.
Na sledećoj strani borba naglo susta.
Pa, potom, poce jačim plamom.
Na kraju svega, ko na rubu samom,
Ni kriknut ne smemo. Zatvaramo usta.
Svako na svom listu piše oporuke.
I trazi u njima tajnu sto je skrita.
Godine, zatim, zatvore nas naglo
Ko knjigu koju niko ne docita...
A duboko negde sve tajne su pale,
I one bi mogle nešto reci sutra.
One nas zazare, osvetle i tavne,
One su nas sasvim sazegle iznutra.
Autor : Dragomir Brajkovic
lisabutterflay
31. мај 2015. у 18.28
..boja moja nade
Bole me žuljevi
na oku od gledanja
bole me
na srcu od nadanja.
Zamisli da si; Boja
i to nebesko plava,
da letiš tamo gde sanjaš,
da umireš tamo gdje si se rodio.
To je moj san.
To je ono što ne znam šta je,
to je ono što volim
to sam ja.
Zamisli da si
prostor- da si
svemir
da si slobodannnnn.
