Дискусије - Форуми

+3 / -0 +3

Predrasuda

crncuga

15. мај 2015. у 09.20

„Kad smo sučelice ne vidi se lice
Daleko se bolje vidi s odstojanja”
(Jesenjin)

PREDRASUDA

Као

SMRT je dlakava

od anusa do ključne kosti

jezerо puno utopljene dece

isušeni eksterijer bez horizonta

Као

LJUBAV je Sotona na raspeću

zmija udavljena sopstvenim svlakom

fetus zaglavljen u pola porođaja

kotrljanje samoglasnika u bezubim ustima

Као

MILOSRĐE je najdrazi alibi tiranina

Dvoglavo nedonošče na jednoj sisi

Surogat suze u igracki na baterije

Humanitarac zagledan u svoju harizmu

Kao

MRŽNJA je toplija od smrti u snegu

najlepši leš u masovnoj grobnici

fotografisana uspomena iz budućnosti

evnuh što snuje sopstveni porod

Kao

LAŽ je pacov deblji od ega

krezava nada u rukavu invalida

detinjstvo iskorišteno za parolu

šlogirani osmeh dragog monstruma

Kao

STRAH je okus mrtvog znoja

popularni pedofil bez kontrole

vojna truba usred nemog filma

broj sa previše nula na novčanici

Kao

PESNIK je najerektivniji monah

ljubazni podlac bez krvne grupe

pola muzjak a pola zenka

cinkaroš sa ordenima svojih zrtava
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
(Crna zbirka)

+1 / -0 +1

crncuga

15. мај 2015. у 11.57

Premalo od tebe Sanak. Mislio sam da će ovo vredeti price. Doduse navratio sam posle duuugo vremna, pa je možda doslo do nekih pretumbacija. Dakle, Predrasuda.

+1 / -0 +1

sanak

15. мај 2015. у 19.59

Da li je premalo? Od mene ništa nije premalo. :) Ok, salim se. Pomalo.

Plus je bio moja reakcija na to kako si napisao svoje delo (od tematskog odabira, stilskog izraza...)...

Predrasuda/e. Osim sto je vise za neke druge diskusije, to bas i nije „moj teren”.Mislim da nemam bas izrazen taj/takav stav koji bi proizveo sklonost da mislim/ponasam se na određen, predvidiv način.

Da, nije te bilo neko vreme, mada, ni ja ne navracam precesto. Međutim, ne znam na kakve pretumbacije mislis.

+0 / -0 0

sanak

17. мај 2015. у 16.53

Crncuga,

jesi li ti to odustao od dijaloga I napustio sopstvenu temu?

+0 / -0 0

crncuga

19. мај 2015. у 03.20

Sanak, moj posao je takav da..ima me ili me nema...a jednom me neće biti...Znaci, izvini za zastoj, jer je poznato da crna krv voli umetnicke (i druge) razgovore sa zanimljivim belcima/belkinjama.

Neki ne žele da razgovaraju pa eskiviraju crnju iz raznim razloga, gubeci adrenalinske razmene misaonih udaraca.. Ali neka čitaju iz mraka, ako je tako lakse.

Perdrasuda je napisana kao plod jedne prijasnje rasprave o „Oprostajnom pesmi”. Ta (dobra) pesma bese namenjena nekome, ali je kao i obično udarila na „gluve usi”...

Ipak, , to ne umanjuje čar slike, bez čijeg prisustva ja poeziju ne čitam! Zanimljive su teme koje se nabace tokom razgovora. Iskoristive za poeziju kao kakva stilska vežba.

Jedno pitanje: da li još stojis iza svog stiha: „raskošno sama”.Da li ga branis samo pesnički ili i u životu? To je takođe dobra tema.

Crnački grubi pozdrav

+0 / -0 0

sanak

19. мај 2015. у 18.35

Ok je i za „ima te” i za „nema te”...
Jednom, ne samo tebe, neće biti nikoga od nas.
Nema veze za zastoj.
Pa, sasvim je u redu da ne odgovara svako svakome, otuda, valjda, i „eskiviranje”.
Mislim da mi nije poznata „Oprostajna pesma”, pa, samim tim, ni rasprava o istoj. Koliko se secam.
Možda je trebalo jasnije naglasiti za koga je.

Uvek stojim iza onoga šta sam, šta radim, kažem...
Zivot (privatni, na koji mislis u svom pitanju)se odvija negde drugde, van SC-a.

Dakle, predrasude ?!

Pozdrav.

+0 / -0 0

crncuga

20. мај 2015. у 03.56

„Oprostajna pesma” je pri dnu ove stranice. I sama si uzela ucesce u komentarima posle..Pošto se kod tebe sigurno ne radi o godinama, verovatno si zaboravila :)..

Što se tiče posvete, ona je promasila cilj, ali pesma nije kriva. Kriva je pogresna procena drugog.

Nas dvoje (ja i ti) raspravljali smo o neka, čini mi se, dva stiha. Inspirativno.

Kao i svakom matorom početniku meni je proza draža i laksa, ali eto nekako guram stihove. Podsvest? Uostalom i taj odnos stiha i proze može da bude predrasuda.

Predrasuda, kao i komopleks, može da unisti zivot. Uzmi roman „Čitač”. Osim što se radi o sjajnom nemačkom stilu (ekpresivna jednostavnost), prica kaže da zbog jednog tajnog problema ljudi mogu da sebi uniste zivote. Da li je i to predrasuda?

Nisam imao nameru (a možda i jesam!)da kroz pitanje o „raskošno sama” zavirujem u neciju intimu. Ali, stih je odličan. Ima u njemu poze, ali ima i smisla.

i, da ne zaboravim, niti pišem, niti vise čitam „misaonu poeziju”. Samo slike.

+0 / -0 0

sanak

20. мај 2015. у 19.22

Aha, sada se podsetih. Izvini, nije neka (losa, ili kakva već)namera, nego ne mogu (pa i ne želim - gde bi se sve to „pohranilo”?!)sve da pamtim.
Posveta, cilj, pogresna procena drugog...pa, ti si učinio sto je bilo do tebe, zar ne?
Pesme nikada nisu krive.
Da, raspravljali smo. Tacnije, diskutovali. Inspirativno? Možda.
Poezija ili proza, svejedno je, ukoliko se valjano (na)piše. Odabir prema afinitetu.
Ne znam da li si ili ne imao nameru da zavirujes ovde-onde. Namera je licni izbor.
Citirani stih jeste dobar. Nema u njemu poze...
Čitam sve,pišem kako kad šta.

Ovi tekstovi su već bili postavljeni, ali, evo, hajde da čujem tvoj komentar/e :

NOKTURNO 11
----------------

Februar.

Sa mukom svice

ali ne svane.

Dan kratak

zivot još kraci.

Kao oblak meka

malena noga

(na dlanu tek tren)

iz koje se

koraci istacu

u bezkoracaj...

Krenu crna suza...

(o.m.)

PISMO
----------

Tek sto je noc uzmakla danu. Još su nejasni obrisi stvari.Nestrpljivo dobujuci prstima po stolu, pomislih na Rodena: Mislilac, Poljubac, Vrata Pakla... da li su tim redosledom nastajali? Pakao posle Poljupca ?
Nameran da joj pišem, pokrecem ruku, pa je, neodlucan, trgnem nazad. Podizem je, oslanjam celo na dlan, a prste zarivam u kosu, na strani gde je zacesljana... Zatvaram oci...Plase me nemiri...
Piše mi. Svakoga dana. Ja njoj redje. Nekad me nasmeje, nekad raznezi, rastuzi...ali reci, reci su joj uvek nekako...odane...Ne nudi ništa, a kao da sve daje...ja nespreman da ista uzmem...
Čujem svoje ime, odazivam se nestrpljivo...vreme nemilosrdno protice...
Otvaram oci, pa lagano, kao da merim reci, pišem...

Pozdrav.

+0 / -0 0

crncuga

21. мај 2015. у 04.14

Pišeš razuđeno. Kao kada upališ bateriju u /nesigurnom/ mraku da ti osvetli , ali samo najnužnije, delove puta pred tobom.. Ostalo je na „čekanju”. Bilježiš misao u stih (ja hvatam slike)...

Opis februara /kroz lični emotivni filter/ izgleda telegramski tačno. Ako razumeš šta hoću da ti kažem...Pišeš drugačije od mene... Što ne znači nužno da smo potpuno različiti. EKPRESIVNA si, kao i ja, recimo...

Odlomak o pismu je kao iz nekog romantičarskog romana s kraja 19. veka ( to je, ako će ti biti lakše, najbolje doba romana).. Daj više proze da pročitam, ovo je tek delić. Teško mi je reći nešto na osnovu desetak račenica.

Depresik? Jesi. Mođda u začecima, ali jesi..Crnac je doktorirao tu temu. Glavu gore!

+0 / -0 0

crncuga

21. мај 2015. у 04.20

Kada nešto napišeš, to je uvek lično. Jer, ne postoji „objektivno”. Čovek nikada ne vidi „objektivno”. „Objektivno” je - društvena laž, kao i vrijeme. To je naprosto usaglašavanje nekih pricipa na osnovu koga svi navijamo svoje moralne ili biološke satove. Ali, postoji samo ono što lično doživljavamo.

Stih „raskošno sama” budi interes jednostavnim prkosom i ličnom samoironijom. Najbolji stihovi su oni koji sadrže različite stilske primese...

Logično je da tim stihom aludiras na svoju intimu pa onda i dobiješ crnačku zapitanost :)

Kako god, piši i pričaj...Ako te ne uguši moje shvatanje sveta... Tvoja „baterija” u mom mraku. Svetli? Samo piši i čitaj. To je kao reprodukcija, kao lanac duhovne ishrane.

+0 / -0 0

sanak

23. мај 2015. у 21.43

Bilježiš misao
kao i vrijeme.
---------------
???? Nije bitno, ali mi se čini da si do sada pisao ekavicom.

Ne znam da li (bas)pišem razudjeno. Ali, ok, ti tako vidis.
Da, mislim da pišem drugacije od tebe.
„Pismo”, da, pripada necem romanticarskom. Onome ko zna o cemu se tu radi...
Bilo je još proze, ovde, na diskusijama Knjizevnost, samo nisi obratio paznju. Biće, možda, još...kad bude...

„Depresik”???? Ne, ne,apsolutno ne...Moja glava je gore, taman onoliko koliko treba.

Naravno, slazem se da je ono što se napise lično.

Ako je sve što se napise lično, onda sve što se napise „aludira na svoju intimu”, onda sve može biti nečija zapitanost...itd., itd. ...

Da, naravno, pisaću, pricacu...
Ne, ne gusi me icije shvatanje sveta, pa ni tvoje...Pametan covek iz svega (po)nešto nauci...

+0 / -0 0

crncuga

24. мај 2015. у 05.14

Moji stari crnci (oba) su iz tog govornog podrucja. Ja sam „poliglota”

:)

Pisi, naravno, to je uvek govor o sebi. Do osobe je da li to može da iskaze na zanimljiv način...Intresantno je da se kod tebe stil pisanja pesama poklapa sa stilom običnog pisanja. Kratko i ekonomicno...

Sad, raskosno sama ili samo - sama... „Samost”. Eto teme za pesmu?

Дискусије : Књижевност

Teslio

Друштво

Информације

Забава

Остало