Svečani ručak

usta drhte,
zubi se tresu,
oči namiguju
u ritmu glasa

simboli cure
na na svaku stranu,
kao pesak kroz šaku
oni cure kroz zube.

Mišići se grče
vibrira grlo
praznina teče,
a parvih reči tu nema.

Kao nepoznat jezik,
ili pesma delfina,
to je govor bez zvuka
to je razgovor nemih.

Dok se ponavljaju stare,
svima poznate fraze,
pljuvačka svima curi
na tanjire
koje drže pred sobom.

MC

Još jedno proleće

Još jedno proleće,
šugavo,
nikakvo,
anemično,
usamljeno.

A ipak
ja se radujem cveću,
malom pupoljku stabla,
i deci koja veselo trče
bez svesti da je ovo:

proleće samo još jedno,
opet kamen u nizu
i što ih više imaš
bliži si hladnom grobu.

MC