Дискусије : Књижевност

Коментар
crncugaПорука негативно оцењена. Покажи

Ramiz i ramiza
crncuga
09. фебруар 2015. у 07.25
Uvek govori istinu, pa ako treba nek glava leti!...
Tako nešto mogu da kažu samo oni koji nemaju ništa u glavi!
(noćnа prepirkа suseda)

RAMIZ I RAMIZA

Jednom kad je pisac bio mali i naivan, u zemlji koja je izgledala nerealno dobro, Ramiz je prodavao novine i cigarete na trafici u centru grada. Za mene je uvek biо sacuvan primerak Politikinog „Zabavnika”. „Novi Dikan, jesi li citao hebote!” - vikao je trafikant. Plavokos, vitak momak (ostao je takav uvek) sa vecitim osmehom, basterkitonovskim, pa su mnogi mislili da ima facijalni grč. „Ma nema veze, smejem se jer mi je lepo” - objasnio mi je jednom.

Flaš Gordon, Paja Patak, cura mu i sestrići...Uživanje!... I kadа je odrastao pisac je umesto drugih novina citao „Zabavnik”. Ramizov.

UMRO DA BI ŽIVEO

Zle vestice iz okolnih radnji namerno su klopale jutarnje marende uz trafiku da bi mogle da začikavaju i da se nabacuju Ramizu. Bilo je i pokušaja „ručnog rada” .. Mada mali, već tada sam znao o cemu se radi...otprilike. To je podneblje u kome se brzo stari. Ramizоva mater tražila je da joj ispuni tri zelje, pa onda može da se ženi: da ode u vojsku, da se zaposli i da nauci da plese...Čuj?! Šta će joj to?.. „Ma igrala nekad u kulturno-umetnickom drustvu pa joj stari zabranio kad se udala”..

Sad, bilo bi najlakse reći da su bas zle vestice umesale svoje prste pa Ramiz ništa od navedenog nije ispunio...Ali, stvar je još luđa… Ramiz je uskoro „umro” i „vaskrsao” kao Ramiza!

Prvo se šaputalo…. U to doba u zemlji koja je izgledala nerealno dobro stvari poput ove nisu ni pominjane javno. A onda je puklo! Kao, Ramiz vidjen sa izvesnim tipom, pa sa drugim, pa ljubi se u kolima (jel on derpe otprave ili...Pedercina - jadna mu majka)...

Prestao da radi na trafici, iz vojske ga vratilo zbog „nesposobnosti” (Prica da ga je neki oficir premlatio, a drugi mu se nabacivao). Posle ga sa casova plesa izbacili kad je dosao sa momkom...„Moj Dejo je frajer .ička im materina, a brane nam da plešemo”!

BATINE I DRUGE PRICE

Iza sto tunela (i nešto manje planina) bilo je more u zemlji koja je izgledala nerealno dobro da bi postajala. Ramiza u Podgori na česmi briše lice, krvavo, izubijano...Dajem mu komad košulje umesto maramice...Sedeli smo u basti, slusali muziku...Ja i moja zenska sa neviđenim sisama i Ramiz(a) sa Dejom. Usli momci, reč po reč, jedan se nabacivao Deji, Ramiz(a) skocio...Udarilo ga štosom, rasklimalo donju vilicu, izbilo gornju dvojku i trojku ...

Pljucka krv...Ramiza pretucen(a), a Dejo zbrisao...„Ma nije on za tuče, ja sam kriv” - uverava me… Pitam ga (a dugo se to spremam) kako to izgleda kad mu se ne sviđaju žene ... „Vidis one tri cure? Vidis onu crnku sto je u sredini? Jel ti se svidja? Normalno. Lepo se smeje, lomna u struku, zanimljiva.E tako se i meni svidjaju frajeri. Šta ja mogu...”

Ovaj, a jel trzaš i na mene - pitam nelagodno se cerekajuci, a smrtno ozbiljan… „Pa mi smo frendovi heboga ti! A i onako više volim starije” - smiruje me sa zajedljivim smeskom...Jednom ga pitam dal se seca kad su ga izmarisali? „Naravno. Pa znaš da se secam samo lepih stvari”.

DELIKATNI GLUMAC

U zemlji koja je izgledala nerealno dobro da bi postojala, bivao je lep običaj da se popriča u bašti slastičarne, uz kolače, bozu, sokove. Sedim tako sa Ramizom.

Isfrustriran svađom sa tadašnjom devojkom ne obraćam pažnju šta kibiceri dobacuju. Ona, naime, ne želi da se družim sa Ramizom...„Brukas i sebe i mene” – šmrca i otpuhuje. …Ramiz(a) mi sapuce: „Hebote, nismo trebali doći ovde. Zbog tebe. Meni je sve ravno” (a znam da nije)...Ukratko, zaljubio se u (poznatog) glumca. Eto, i novine pisale. Nisu pominjale ime glumca, ali Ramizu su svi odmah prepoznali..Bese to u zemlji u kojoj se ništa nije zvalo pravim imenom, ako u novinama tako ne napisu.

Stara izbacila Ramiza(u) iz kuće...„Zaklela me mlekom da se ozenim”...Pa ozeni se… „Neću da unistim nečiji zivot. Mogo bi da odem u Sandzak i da tamo živim, gde me ne znaju..Tamo mi je tetka, ali zaljubio sam se ovde” - prica sa basterkitonovskim osmehom. …A taj tvoj glumac? ...Eh! Vodio Ramizu u vikendicu, kupio mu cvece i šaputao razne (delikatne) stvari...„Sve ono sto dzentlmen radi, znaš. Ali neće javno”...

Jednom glumac sakrio Ramizu u gepek, ako naiđe saobracajna policija! ..„Boji se covek skandala. Ugledna je on osoba” - kaže mi zaljubljeni bivši trafikant….Za...i ga, vidis da te koristi - kažem mu nadrndan, jer mi poznanici već dobacuju: „Jesi to i ti posto davoguzan ?!” …Mrš tamo! Pitaj svoju staru kakav sam!!

„Šta ću..Volim ga” – kuka Ramiz(a). Suze mu teku...A ja sam /tada/ bio slab na suze. Ipak, to beše nova situacija za mene. Ramiz(a) šapuce u poverenju: „Zamisli, hoće da mi plati!? On misli da ja tražim pare.Kaže mi da se tako bolje oseca”! …. Ne znam šta da kažem trafikantu...

Kasnije sretnem Ramizu(a) - pun „šljiva” po licu. Bije glumac, mislim u sebi. „Ma nije, vezba ulogu pa je malo nervozan” – cita mi misli Ramiz(a). Ugrizi ga za onu stvar - vidis da je kreten - kažem mu sasvim ozbiljno… Ramiz(a) je ljut, ode bez pozdrava... Čujem kasnije zavrsio na ortopediji, udarila ga „nepoznata kola”...Nije hteo da kaže koja...Ne seca se...

ANDRICEVO POPODNE

Nisite citali opis iz Andriceve „Gospodjice” kad prokulja fukara i izlije se na ulice grada pred krvave dogadjaje? Nacinili ste fatalnu grešku….U zemlji koja je izgledala neralano dobro da bi postojala gradovi su imali obicaj da svoje glavne ulice imenuju po vođi. Tu su se desavale najvaznije stvari... Recimo, linč!

Tog predvečerja čekam sa drustvom pred bioskopom. ..Bilo je to vreme kada su ljudi već saputali u grupama, a rafali najavljivali i odjavljivali dan.Iznenada, komesanje, vriska, smeh. Zloban, težak, nakazan.Vidim Ramiz(a) ide ulicom.. Prolazi pored kafica kao sto je prolazio godinama...

Sto si se utego! Ooces hurca!? ... Dobacivanja pljuste kao kiša. Neko ustaje i pipa Ramizu, ovaj se otima. Za jednim stolom sedi nekoliko ljudi. Ustaju, izlaze iz letnje baste.Šamari, pljuvanje „Popusi mi, ooooo Ramizeeeeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!”...Trese se ulica od smeha.Tramvaj prolazi, a oni sto cekaju ne ulaze, neće da propuste zabavu dana...

Na uglu kod kafica koji drzi poznati biznismen Ćosa traje prepirka...Već poderane bluze, isamaran, Ramiz(a) se prepire sa gazdom.Ovaj ga mlati šakom. Udri ga štosom! Oćes „zlatni tuš”!!! …Tuš, tuš, tuš!!!!!! Plješće ekipa iz kafica...Ćosa vadi onu stvar i piša se po Ramizi, dok mu neki veseljaci okrecu lice prema Ćosinom mlazu..

Slušam svoju žensku: „Ako se mrdnes, idi u pizdu meterinu! Šta će ti to?! Ko ti je on? Oćeš da te zgaze? Idiote, kretenu, šta mi bismo da izađemo večeras?!”….Ali, nije u njoj problem...Nije ni gomila problem… Već to zadovoljstvo, ta sreća koja se ogleda na licima ljudi...Napokon neko da mu se nahebem majke - slutim misao u naglo probuđenom interesovanju svetine...Ko sme da uđe i uzme plen vukovima?

Zališe Ramizu(a) mokracom, vodom, pljuvackom. Odvedose iza kafica.Trese se ulica od komentara.Valja se od smeha i bioskopska blagajnica Mira.Zakocenula se.Posle, gledamo film u pobožnoj tišini… Ljubitelji umetnosti.

NAJSLAĐA CIGARETA

Naveče se svađam sa ženskom... Šta je bilo, pitam. „Hebo si me”!- urla. Pa zato smo i dosli! „Nisam to htela tako. Ispalo je kao da me bijes!” . Ne mogu da spavam. Nije mi lice isto u ogledalu. Ne mogu ni ni zube da operem. Počupao bi ih... Izlazim... Odem do Mravojeda….

Dvometras, kavgadzija i cuveni džeparos. Zajedno smo odrasli…Kažem mu šta hoću...Kaže: toliko i toliko. Ne pita zašto to tražim. Povećava sumu kad čuje šta sve tražim. „Ali ne sad. Meni je svejedno, ali će odmah znati ko mi je platio” - upozorava me... Ma hoću sad - vučem ga.. Kasnije, čekamo da Ćosa izađe. Nije krupan, ali (ponekad) ima ekipu sa sobom. Ipak, te veceri sam zatvara kafić.

Mrvojed prilazi, nogom udara Ćosu. Mlatne ga u cevanice. Povalimo ga na zemlju. Onda ga oderemo od batina. Cipeliramo ga kako i dolikuje. Povraca alkohol, pljuvacku i psovke.. Dajem mu na kraju „zlatni tuš” .Otresem pišu do zadnje kapi.. Mravojed mu krisom uzima novčanik. Baš me briga... Odlazeći, palim najslađu cigaretu u životu.

(Tačno godinu dana kasnije, kad je uveliko pucalo, Ćosa je imao jedan od bezbroj privatnih (uradi sam) logora za batinanje i istresanje dzepova. Setio se mene. Potražio me. Dobio sam pravi „zlatni tuš”. .. „Evo ti Ramizov orden” - reče moj veseli domaćin, izvadi pišu i zali me… )

GDE JE BIO FLAŠ GORDON?

I kada više nije bilo zemlje koja je izgledala neralno dobro da bi postojala, kao što kažu Trnoruzica i par penzionisanih istoricara, ljudi su (zacudo) umirali. Ramiza je, tako, umro negde u ratu. Izbegao u Novi Pazar. Navodno pluca... Mater sam mu sreo iza rata. „Dođi na kafu”...Sedimo. Ramizina slika na zidu...Iz perioda Politikinog „Zabavnika”, razume se. …„Od pluca je umro moj Ramiz” - kaže ona...A onda kuka: „A ja sve mislim prepukla mu dusa”. Place, rida.

Razmišljam o tome kako da zavrsim priču?

Prva verzija: Ustajem, pozdravljam se. Hvala za kolače. Odlazim. Dajem joj pre toga nešto para, jer živi kao bednica...Postujem volju moje matere koja je radila sa njom..

Druga verzija: N rakija za pokoj duše neće niz grlo… Listam jedan od starih „Zabavnika” i pitam se: Šta bi Flaš Gordon uradio onog popodneva kod Ćosinog kafića?

Onda vidim Ramiz(a)u. Osvrće se nesigurno u svom krombi kaputu, sa basterkitonovskim osmehom, da ga neko ne bi čuo. Naginje se prema meni i šapuće: „Ne bi ništa hebote miš! Obojica ganjate sisate crnke. Ajmo na kolače i bozu!”

/Iz zbirke: „Pornografske priče”/
SnezanaStojanov
09. фебруар 2015. у 09.10
Tri oka bi mu izvadila ko mi dira Boga.
Tanjuska-c
(na)
09. фебруар 2015. у 14.45
Bolje živeti jedan dan kao lav nego stotinu kao crv
crncugaПорука негативно оцењена. Покажи

crncuga
10. фебруар 2015. у 04.01

Kiklop ima jednu oko, a tri samo crnci...

Što se tiče miseva, pun ih je svet. „Jeo” sam ih, priznajem, onda kada nisam imao izbora...
MalaLinaПорука негативно оцењена. Покажи

MalaLina
10. фебруар 2015. у 16.07
Druga verzija.
crncugaПорука негативно оцењена. Покажи

crncuga
11. фебруар 2015. у 03.31
Druga verzija za ljubitelje „Zabavnika”.

Najbolje /bele/ novine svih vremena.
MalaLinaПорука негативно оцењена. Покажи

MalaLina
11. фебруар 2015. у 16.25
Je li i Ramiz crnac?
Tanjuska-c
(na)
11. фебруар 2015. у 16.42
Ja sam i za jednu i za drugu verziju, povezane su i deo su price !
crncuga
12. фебруар 2015. у 02.56

Da li je crnac? Apsolutno...Na svoj način.

Uzivam u dobrom prijemu price. Ova je do sada najuspelija. Umetnost uvek mora da izazove reakciju.

Prava prica za za(s)vrsetak.
crncuga
12. фебруар 2015. у 03.59

Tačno. Obe verzije jesu celina.

Kao sto su to i dva tela.

Hm..nije lako citati crnca među tolikim anonimnim kriticarima...
MalaLina
12. фебруар 2015. у 08.53
Crnac s blue eyes.
Tanjuska-c
(na)
12. фебруар 2015. у 12.09
Meni je prica zaista dobra, ne vidim razlog za ovoliko minusa. Steta pa nema vise komentara.
MalaLina
12. фебруар 2015. у 12.50
Šta fali minusima? S ovim cunamijem inteligencije Zenskog kutka, minusi nekako dodju kao kompliment.
crncuga
12. фебруар 2015. у 13.12

Tačno. Reakcija je važna. Ona oznacava da je nešto uradjeno kako treba ili ne.

Ova prica je dusi dala za zatvaranje opusa ovde, bela publiko.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 03.28
Nekada, u vremenima koja su izgledala nerealno dobro - tad su umjetnici voljeli da sokiraju, zgrazavaju i izazivaju bilo kakvu reakciju.
U principu, najgora je ravnodusnost.
crncuga
13. фебруар 2015. у 04.44

Ispravno razmišljanje Mala Lina. Nije valjda da smo generacija?!
/Možda se nismo mesali zbog „boje koze”?/

Jednu stvar sam upamtio za celi zivot: Covek kome je to bio posao rekao mi je da NIKADA ne pricam da nešto volim, ako to ne volim.

Odnosno da uvek treba izraziti jasan stav, negativan ili pozitivan.
„Idiotsko milovanje glava”, kao sto pesnik rece, nigde neće dovesti nikoga.

Ljudi i kada pišu o drugima - govore o sebi. „JA” je uvek tema. Laže ko god kaže drugacije.

Koliko sam ja kao crnjo to mogao da skontam: umetnost je samo viseglasje monologa.

MalaLina
13. фебруар 2015. у 07.25
Znaci ne vjerujes u Remboovo o kreativnom procesu - „Ja” je neko drugI. Ne mislim ja, ono me misli.

crncuga
13. фебруар 2015. у 08.44

Svaki covek je Janus. Ima dva lica. A svako lice ima svoje JA. Dakle, „pluralizam u jedinstvu”.

Uzgred, s obzirom na ovaj dijalog, ne izgleda mi da si baš „mala”.Naprotiv.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 08.55
Ja sam od onih što se radjaju stari. Ali, zarad drugarstva pristajem da ti budem generacija. Koja si brojka?
crncuga
13. фебруар 2015. у 09.36

Pa Crncuga! Znaci, iskusna koža na kojoj blede udarci biča i bleskaju sede po slepočnicama. Kako bi ženske rekle - milf na prelazu u „mature”.Pristala ne pristala - isto ti se piše.
:-)

Spadas među one koji traže slike u svemu?
MalaLina
13. фебруар 2015. у 09.59
Ne mogu ti odgovoriti na to pitanje.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 10.04
Trebao bi znati da oni koji se radjaju stari, na svako pitanje da se definisu razbiju se kao arkopal.
crncuga
13. фебруар 2015. у 10.28

Ne tražim definiciju već STAV. I „mali” mogu da imaju stav. I trebaju. Razocaram se uvek kada toga nema...

Ovde je toga malo, zato me /za/intersuju oni za koje pomislim da su licnosti...Doduse, razocarenja su česta...OK, nije uvek lako javno iznositi svoja ubeđenja..Ali, ja sam u dusi voajer pa mi to ne pada posebno teško...

Znaci, pusti malu da poraste u veliku.

MalaLina
13. фебруар 2015. у 10.35
I stav je definicija. To ti je kao s elektronom - dovoljno je da ga pogledas, i već si ga primorao da bude ono sto nije.
Ako trazis stav vezano za Ramiza - pa valjda bi ti trebalo dosad biti jasno da sam od onih koji u „Ramizu” vide autenticnija osjecanja od onih u „Vasi Ladackom” ili „Protinoj kceri”.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 10.37
Ali tebi nikako nije jasno da biti na vrhu, znaci biti usamljen. To je cijena.
Oni koji pišu sladje i jestivije, oni su prihvaceniji i cjenjeniji od vecine.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 10.45
Znaci, već sam ti podavno eksplicitno stavila do znanja šta mislim o tvom pisanju - ali slab si ti voajer, buduci da oni po „definiciji” imaju odličnu moc zapazanja. He he.
crncuga
13. фебруар 2015. у 12.25

Dakle, stav. To cenim.I poprilično dobro zapazam, tako da nisam prevideo ništa..Vidim sa ides ravno u sutinu. To je moc selekcije.

Jednostavno, covek, a pogotovo crnac, polako meri jer su greške skupe.
Ja sam nedavno nacinio jednu. Poverovao sam u belog coveka bez zadrske...

Znaci, odlucila si da odrastes naglo?

crncuga
13. фебруар 2015. у 12.27

Uzgred, crnje su „najposecenije” kada su sami?

Prekodrinka? Prekosavka?
MalaLina
13. фебруар 2015. у 12.50
Čini mi se da nisi bas sve zapazio, ali nije možda ni važno.
Sa Sumatre sam, ako znaš na šta mislim.
Cekam i dalje brojku generacije, da znam šta upisati u rodni list.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 12.57
Sa Sumatre, iz rumenog potoka, ili sa snjeznih vrhova Urala; iz daljine - zar je važno? Kosmopolita, recimo. S nostalgijom za buducnoscu.
crncuga
13. фебруар 2015. у 13.04

Sumatra i vrhovi Urala, kad smo „bezbrizni, laki, nezni..”

Ma ok, ali sto je geografija problem?...Citaoci ne treba da budu sasvim anonimni..Nije fer prema piscima :-)

Kad si crn svako ko hoće da procita - velik je kao Ural..
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.09
Pa nije problem, nego ti govorim istinu. Mnogim mjestima sam pripadala i ne pripadam vise nigdje.
Dakle, brojka? Sto je brojka problem?
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.12
Nije fer prema onima koje nazivas generacijom.
crncuga
13. фебруар 2015. у 13.20

Crnjo je, može se reci skoro, poluvekovni, krupnousni i okati rob adrenalina. Ako mislis na to. Nema crnjo problema s tim.

Genracijski, ja sam „donji” svakako. Bilo da je u pitanju „Kama sutra” (nije roman izvesnog tankog pisca Draskovica) bilo da je u pitanju bolje sutra.

MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.24
Mislim bas na brojku, ali ako nećeš da kažeš - pa i to je ok. Nije ni važno, kao ni geografija.
crncuga
13. фебруар 2015. у 13.33
Kao i svi crnci imam vise datuma navodnog rođenja: po jednoj racunici pola veka, po dugoj dve i po vise, po trecoj nisam ni rođen(nema me na spisku u mestu u kome sam rođen)..Ovo su veoma tačni podaci.

Predubjeđenja citalaca da su pisci normalna bica, ipak su pogresna.Citaoci su mnogo stidljiviji. U tom i jeste motiv dobrog pisca.

Ali šta bi crni pisac imao da krije, a da je od značaja? Ja živim samo na adrenalin. Ako ljudi znaju da upale. (Ponekad bas pregorim od upotrebe - kao sto mi se nedavno desilo sa jednim nesavesnim vozacem za kog sam verovao da će znati da perfektno voz).

MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.36
Pa dobro, evo krpica za krpicu, dakle između zagrada: Imam na lijevoj srcanoj podlaktici nekoliko sicusnih madeza u konstelaciji Oriona. Kao neka nebeska tetovaza. Možda bih mogla reći da sam otud? Tako sam bar tvrdila drugarima u skoli.
Ni oni koji čitaju nisu bas najnormalniji, kao sto vidis.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.39
Ps. Po maticnom izvodi iz grada gdje si nestao, rekla bih da si bar deceniju stariji. Nema veze, solidarisacu se. Idem smjesta izbijeliti zulufe (kratkokosa sam).
crncuga
13. фебруар 2015. у 13.43

A gde da jedan crncuga nauci bilo šta o astrologiji?!

Od mene ljudi uzmu i ne vrate. Doduse, i ja volim da uzimam. Zakon zivota.

Ali, adrenalin je kljuc. Ako ga nemam ravno u srce - ko da me i nema. Takvu litareaturu i volim. I takve bele dame.
crncuga
13. фебруар 2015. у 13.48

Nemoguće. Niti ima tog grada vise, niti mene ima tamo. A decnija vise koju dajes je stvarno pretrana čak i za bele citaoce. Mada, ponekad pomislim da je - bilo dosta. Ako se razumemo. Možda i jeste.

Uostalom, ostalo je čak i ovom i ovakvom forumu par tekstova koji će lako da me naslede. Prijatno citanje...

Izgleda da jesmo koliko-toliko generacija...
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.51
Kakav si ti lovac kad ne znaš za Orion. Izadji u noc i potrazi naljepsu sliku.
crncugaПорука негативно оцењена. Покажи

crncuga
13. фебруар 2015. у 13.55

Voma tajnoviti citalac. Šta bih napisao za posvetu na korice?

Reci ako smes...

Crnjo je ovih dana ponovo izgubio. Ali votka sve resi.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.55
Hvala na preporukama - ali da si shvatio šta treba shvatiti, shvatio bi da ništa nisi shvatio ;)
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.56
Ostavi mi neko krace vrijeme da smislim posvetu. Ali bih to radije prepustila tebi.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 13.58
Greškom ode minus. Tztz.
crncuga
13. фебруар 2015. у 14.00

Gdje ćeš da je napises? Odnosno da je predlozis?

Crnjo nema mnogo vremena. Ili ima?

Bele žene su uvek tajnovite, ali zadnja sa kojom sam delio hleb - pojela je sve.
crncuga
13. фебруар 2015. у 14.01

A ti stavljas ove znakove?! Žene...

Ajde hrabrije...
MalaLina
13. фебруар 2015. у 14.10
Taktilqn ekran, pa gdje taknem reaguje sve. Mea culpa. Inače, valjda je posveta na piscu? Ne?
crncuga
13. фебруар 2015. у 14.15
(Ne)poznatom(oj) citateljki
da ga (je) učini gorom ako je bolja i boljom ako je gora i da
mu (joj) ne dozvoli predah.

Ako li hoće sabrana dela, odnosno vise od Crncuge, neka se obrati crnjinom belom izdavacu (koji je opet sam crnja, glavom i bradom!)

MalaLina
13. фебруар 2015. у 14.28
Može! Samo da te upozorim da ne mogu gora biti!
crncuga
13. фебруар 2015. у 14.34

Pa, to ćemo tek videti.

Ja obično uticem tako da pospesujem sve osobine kod citateljstva.

Ukoliko ne nameravas da promenis pisca ili lokaciju, naravno.

(A primam i pretplate...Lovu sam izgustirao)
MalaLina
13. фебруар 2015. у 14.43
Pazi se - kad gledaš u prazninu dugo, ona pocne zuriti u tebe. Da ja tebe ne „pokvarim”?
crncuga
13. фебруар 2015. у 15.00

Ha ha ha...Crnac se od srca nasmejao (imam ga još) posle duuugo vremena.. Ko uspe i to - svaka cast. Bas ću da posmatram kako to nameravas...Ja sam, inače, privatno mnogo crnji. Skoro kao afrikaner.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 15.02
Prvi korak ka ovisnosti je kad mislis da imaš sve pod kontrolom.
crncuga
13. фебруар 2015. у 15.08

Znao sam jednu prekosavku. Pisali smo sjajne stvari. Muza. Dugo se ne javlja kako bi trebala da se javlja. Bio sam crn sasvim.

Probaj.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 15.28
Razmisli. Nekad to sa sobom nosi kreativnu kastraciju.
crncuga
13. фебруар 2015. у 15.36
Adrenalin ili vecni san. Nema tu kastracije to je kreacija. Crncuga je sluga blazenog nagona. Rukopisi ne gore, kako se god okrene.

Kamijev Stranac u zavrsnoj fazi na kraju romana. To je crnjo.
MalaLina
13. фебруар 2015. у 17.55
Aaa, već osvojena tvrdjava, znaci. Tz!
MalaLina
13. фебруар 2015. у 18.01
Hihi, neko besposlen nas upravo misli pišuci Utopljene duse. Rimejk.
crncuga
14. фебруар 2015. у 04.47

Utopljene duse - Dis!Hm...ljubitelj Disa. Mocan pesnik.Melanholik.

Sve osobe sa stavom koje znam vole Disa.Doduse, malo ih je, ali su oho ho!

Svaka cast..:-) Imamo sličan ukus.
MalaLina
14. фебруар 2015. у 07.56
Šta je razlika između onog projektila sto je utopio Disa i ovih ovdje sto potapaju? Zato ne treba da vas ljuti. Naprotiv - ima u tome neke otmjenosti kao i u svakoj izopacenosti ;)
crncuga
14. фебруар 2015. у 08.34

Mene stav nikada ne ljuti. Mene ljuti anonimnost ljudi koji biraju to stanje čak i kad ne moraju, čak i kad nose maske nikova!

Dis nije uopste primeren za poredjenje sa njima.Usotalom, na početku price „Ramiz i Ramiza” mogao je da stoji moto iz Disove poezije (brilijantni stihovi):

„Nocas su me pohodili mrtvi
nova groblja i vekovi stari
prilazili meni kao žrtvi
kao BOJI PROLAZNOSTI STVARI”.
MalaLina
14. фебруар 2015. у 09.09
Nije Dis poredjenje s njima, nego oni sto su ga torpedirali.
Pa jeste, prolog s Disom bi bio dobar, A i epilog price o Ramizu : „možda spava s ocima izvan svakog zla”.
crncuga
14. фебруар 2015. у 09.21

Zaboravio sam pesmu jednu ja

pesmu sto sam svu noc slusao

da je jutros probam uzalud sam kusao

kao da je pesma bila sreća smoja sva

zaboravio sam jutros pesmu jednu ja...

Dobro?
MalaLina
14. фебруар 2015. у 09.42
Opa bato ;)
Vidric je mogao satima da recituje poeziju, a ti?
MalaLina
14. фебруар 2015. у 09.46
Mada tebe vise vidim kao ovo:
Podjimo, Ciganko moja, crna ljubavi moja;
potamnjela je put tvoja i oci su tvoje crne;
noge su ti isarane i masna je kosa tvoja;
sva si crna, sva si divlja, o crna ljubavi moja.
Ljubim krik iz ociju tvojih i ljubim krik iz grudiju tvojih;
u njemu je ljubav nasa i u boli se ljubi žena i bol radja djecu,
o gola ljubavi moja.
Velika si u slobodi i veca je ljubav nasa,
naša je ljubav tamna ko suma i krvava ko bozanstvo;
žena je moja prva od žena: crna ko noć,tajanstvena ko oblak,
divlja ko cjelov moj i prevratna ko stihovi moji.
Itd. Itd.
Nije loše za nešto starije od 100 godina, zar ne?
crncuga
14. фебруар 2015. у 10.54
Vredna jednog veka...

Ne kaže se da bez starca nema udarca..

Valjda je Disova i ona:

Ne marim da pijem al sam pijan često...
MalaLina
14. фебруар 2015. у 11.28
Ne, nije to gore Dis, nego Kamov. Nevjerovatan lik - na prelazu iz moderne u avangardu, po periodu kad je pisao. Ne znam jesi li ga citao - ali skroz je cudan lik - u momentima (mislim na prozu) zalici na Kafku, a u poeziji se ne bi postidio bogami ni Bodlera. Umro je sa 20-ak godina, tim nevjerovatnije.
crncuga
14. фебруар 2015. у 11.48

Ništa u niko ne liči na Kafku!

A ni ja nisam za baciti (na lokalnom nivou)!!!

Mada, moj omiljeni pesnici su (da priznam) dva potpuno razlicita tipa: Popa i Miljkovic...Sad, popa je volio da calabrcne od drugih...Ali, talenat na sve strane...

Kako stojis sa Popom...Kladim se da ste u ljubavi...

:-)

Nema (bele)žene da ga ne voli..
MalaLina
14. фебруар 2015. у 12.06
Procitaj, pa sudi - naravno da nije isti kao Kafka - nego vise osjecaj apsurdnog. S tim sto Kamov naginje dekadentnom mnogo vise. I erosu. Mada ima još jednu dodirnu tacku s Kafkom - otac.
MalaLina
14. фебруар 2015. у 12.10
Pa ti si me malo s hrabroscu prema sebi i u tom erosu sto nice iz crnog podsjetio na njega. Zato mi je pao na pamet.
crncuga
14. фебруар 2015. у 12.45

Hm, a Popa?

Veliki intelekt, ali...

Eros? Iz glave ide sve...Bas kao kod Vaska.

MalaLina
14. фебруар 2015. у 12.51
Pa kud ćeš veci polni organ od mozga?
MalaLina
14. фебруар 2015. у 12.53
Popa, naravno!
crncuga
14. фебруар 2015. у 13.24
Mozak je cudo!

Slazem se - najkrupniji polni organ...

Komandni centar...

Bogami, mnogo čitaš..Prava encikplopedija! Pitacu šta god ne budem znao. Valjda stignem da procitam još ponesto.

MalaLina
14. фебруар 2015. у 13.45
Ih, pa imaš još pola vijeka za stizanke. Ako je moja racunica tacna ;)
crncuga
14. фебруар 2015. у 16.19

Lako ću da stignem - oci su mi prоkrupnjale (i ne samo оci)

Sav sam crn. Bome.

Ali, moja je mladost nepovrediva.
MalaLina
14. фебруар 2015. у 16.46
Može li brzonogi Ahil ikad stici sporu kornjacu?
crncuga
15. фебруар 2015. у 05.21

Brzonogi Ahil ima valjda problem sa petom?

Zato i jeste stradao...Pa je sepao...hramao ili kako se to već kaže..

Nije Ahil bio sportski tip do kraja! Mada se uvek trudio.
MalaLina
15. фебруар 2015. у 06.54
Šta mu je s petom? Da mu nije srce sislo u nju?
MalaLina
15. фебруар 2015. у 06.57
On trci, a ono sve tika-taka tika-taka; kao nagazna bomba.
crncuga
15. фебруар 2015. у 09.56

Ahila je probolo koplje. Navodno.

Ali, on je, kao i svaki crni Blakanac, pricao da su u pitanju žene ili neki „princip”. A (H)omer ionako ništa nije video. Rekla - kazala.
MalaLina
15. фебруар 2015. у 12.52
Ma nije, Zenon je potvrdio čitavu pricu.
crncuga
16. фебруар 2015. у 02.00
Ma Grci su slepci!

Pa pogledaj ih danas.

Crna rasa koja je pobelila...

Odosmo daleko od teme...Neobično.
MalaLina
16. фебруар 2015. у 03.22
Čini ti se - moja je cukun baba bila slijepa guslarka. E sto je ta izmišljala za strunom.. sva sam na nju. Kako zinem - tako slazem.
crncuga
16. фебруар 2015. у 05.33

Ih bas slepa guslarka!

Pre bih rekao „Cucuk Stana”

:-)

MalaLina
16. фебруар 2015. у 08.54
Ozbiljno. Pricaju da je, kad su joj izlijecili oci, prestala pjevati.
crncuga
16. фебруар 2015. у 09.18
Bolest i kreacija se uvek smenjuju. I dopunjuju na neki necin.

Sad, kod crnje to teze, jer je - crnjo. Nedosvrseno - dovrsen. Samo
izuzetno diskretna ruka, koja zna šta i kako, može da ga vrati u ravnotezu. Vredi cekati.Sto i radim.
MalaLina
16. фебруар 2015. у 11.51
Ne znam, možda joj je pocelo smetati sto vidi banalan svijet oko sebe.
crncuga
16. фебруар 2015. у 14.56

Ruka je nesrpljiva po prirodi.

Važno je njom upravlja. Pisac ili bokser - nije isto, zar ne?!

:-)
Konj_na_belom_princu
(Miriomorfoskopticar)
17. фебруар 2015. у 05.08
Možda crnac kad progleda shvati da je beo?
crncuga
17. фебруар 2015. у 05.17

Crno nikada ne postaje belo. Crno je jača boja. Te dve boje na kraju ostaju jedine.
Konj_na_belom_princu
(Miriomorfoskopticar)
17. фебруар 2015. у 05.56
Da nisi tako iskljuciv znao bi da crna i bela nisu boje uopste.
MalaLina
17. фебруар 2015. у 11.05
Ne znam, ne znam.. ta moja cukun baba, vele da je imala ruke kao rudar, ali kad krene bugariti na struni.. kažu ljudi pffff.
crncuga
17. фебруар 2015. у 11.08

„Brkata baba” bogami!

Takve su oterale Turke...Mada, moguće i da nisu. Svaka cast... na babi...

RAmiz i Ramiza - kao crno i belo.
MalaLina
17. фебруар 2015. у 11.10
I još je imala po 6-7 prstiju na rukama - kao da ju je Sagal napravio, boze mi oprosti.

Ps. Bila je cosava; neki hormonski poremecaj.
crncuga
18. фебруар 2015. у 02.37

Pa to kao ona iz cuvene novele i genijalne drame „Leptirica”!

Trebalo bi da se secas ako si generacija?

Šta se sve može sa sedam prstiju na ruci?! Pa to je cela skala novih mogućnosti..

:-)
MalaLina
18. фебруар 2015. у 04.16
Naravno da se sjecam - ali ova moja je bila stamenija - nisu je nosali; pjeske je otisla i u grob. Što ne znači da baba iz Leptirice nije faca, samo kažem da je moja bolja. Naj.

Pa jeste, moglo bi se reci - bacena sposobnost. 6-7 prstiju a jedna struna.

crncuga
18. фебруар 2015. у 07.55

ja se Leptirice i danas, u znoju, secam. Najbolja domaća SF drama i literatura bogami...

a tih sedam/osam prstiju nije pogodno samo za sviranje..toliko toga se može raditi sa tim mnogobrojim prstima. pa to su četiri mogućnosti vise!

Recimo masaza...cesak...kulinarsvo..listanje knjiga...takva osoba bi recimo mogla da prstima bielezi mesta po enciklopedijama umesto papiricima...
:-)

Knjizare i biblioteke pate za takvim kadrovima.
MalaLina
18. фебруар 2015. у 11.13
Ili za cesljanje?
MalaLina
18. фебруар 2015. у 11.17
Uh Leptirica,
dok razmišljam o njoj - pod pazuhom je hladan znoj ;)
crncuga
18. фебруар 2015. у 11.26

Pa i za cesljanje, kome se ne sviđa frizura! Neko voli ravno neko divlje, neko miks..Valjda imaš svoj fetis.

Ja sam ionako robijaskog izgleda. Prirodno za crnca.

Ono jahanje nesretnog mlinara u Leptirici - pa to je mnogo ozbiljnije nego sve kod Hickoka.
MalaLina
18. фебруар 2015. у 14.11
Brrr, ili ono istrcavanje iz groba. Ali najbolja scena mi je kad dozivljava ekstazu u sumi - gdje je na neki način povezao ono iskonsko i animalno sa prirodom, tako da od čitave scene ekstaze, osim Leptirice, vidimo samo prirodu i čujemo onaj jezivi zvuk zivotinje.
MalaLina
18. фебруар 2015. у 14.14
Uzgred, ko se to boji Hickokovih bijednih filmova?
crncuga
18. фебруар 2015. у 14.43

Ma doba je Hickok. Vrtoglavica, Psiho i Rebeka su opasni filmovi. MAda ja nisam neki veliki poznavalac filma...Ali, Leptirica je već literatura...

Takve su žene - jedna zanoci, a druga osvane.
MalaLina
18. фебруар 2015. у 15.11
Cud je zenska smijesna rabota.
crncuga
19. фебруар 2015. у 02.30

Šta bi crnac Njegos rekao o ovoj prici...

:) ili :(

Pišes i ti?..daj da se procita...
MalaLina
19. фебруар 2015. у 09.04
Rekao bi: vidju luce tamom obuzete! ;)
crncuga
19. фебруар 2015. у 09.11

Šta bi na to i na sve ove price rekao maestro V. iz Majstora i Margarite?Trebalo bi mu javiti...Videti da li je tamo ili je otisao za vrhove Jersalajma kao i Njegos...

A što se tiče Ramita i Ramize...Nekako ljudi ne bi da komentarisu..Valjda je suvise duga proza...
MalaLina
19. фебруар 2015. у 09.28
Pa nije kritika (ma kako u primitivnom obliku) jednostavna stvar.
MalaLina
19. фебруар 2015. у 09.29
Koji tačno? Majstor ili Voland? :) Ili si ti neki hibrid napravio?
crncuga
19. фебруар 2015. у 09.50

Samo je jedan maestro sa dva oka! Ili su oba? Sad sam zaboravio...

Kritika je naravno ozbiljna stvar. I za ocenu da je nešto npr. sranje - treba neki STAV. Možda je problem ta nesretna Ramiza, a ne Ramiz?

Razmislicu o tome tokom „sluzbenog puta”..kako se to popularno kaže.

MalaLina
19. фебруар 2015. у 11.53
E pa otkud ti onda V. buduci da je Majstor dvook, ali bezimen.
Lijep provod na „sluzbenom putu” - kažu da je Kinshasa inspirativna. Postanes lazov i po - sto je uslov za kreaciju ;)
crncuga
19. фебруар 2015. у 13.55

Ja nisam africki ja sam samo crnac.

A Voland je „raznobojok”...
MalaLina
19. фебруар 2015. у 14.04
Nije. Jedno mu je oko prazno.
crncuga
20. фебруар 2015. у 02.17

Ipak, dvije razlicite boje.

Lep opis susreta na Patrijarsijskim ribnjacima na samom početku.

Samo nije jasno otud Mаrgatira sa Majstorom, a ne sa Volandom? Mada bi to bilo logicno ako se uzme u obzir njeno odusevljenje onostranim i adrnalinom gozbi.

Možda pisac implicira da su Voland i Majstor isti lik i otuda njeno odusevljnje i jednim i drugim? Sve je to metafora i (gola) asocijacija...
MalaLina
20. фебруар 2015. у 05.33
Pa kud ćeš vise od toga sto je Majstor? ;) Uostalom, zar nisu umjetnici magovi takođe?

Lično Margaritu shvatam ne samo kao ženu, nego ženu koja voli - to bitno mijenja stvari. Ljubav je magija takođe. Sto dotakne, transformise. Dakle, ne vidim taj odnos s Majstorom ništa banalnijim od odnosa sa Wolandom. A i gdje se taj Woland ustvari nalazi? Ako pretpostavimo da je on jedna od sila naše duse, u ravni (i povezan!) sa dobrom, ili sa ljubavlju (s one strane i dobra i zla).. onda Wolanda treba shvatiti kao da je s Margaritom od momenta od kad se probudila u njoj zelja za osvetom i mrznja prema hajkacima na Majstora. Kao sto je komunisticko vrijeme u Moskvi probudilo zle duhove - nije ih on bez razloga „doveo” u Moskvu tih godina.
Inače, prepoznajes li u Begemotovom mrduckanju brkova i skiljkanju okicama, druga Staljina?
MalaLina
20. фебруар 2015. у 05.38
Dakle, i dobri stari Staljin je samo rezultat opste krize morala. Možeš napraviti idealan sistem, ali ako nisi promijenio covjeka, nisi ništa uradio. Bojim se da je zapadna civilizacija upravo u sličnom problemu zadnju deceniju-dvije.
No to je neka druga prica.
A i rastegli smo temu kao crijevo. Da udarimo punktum?
crncuga
20. фебруар 2015. у 06.52

Staljin je meafora. Možda nije ni postojao kao ni Bin Laden?

Šta da „udarimo”...? Ako ti je dojadilo da razgovaras - ok. Bilo je poucno i valjda smo se dobro razumeli :)

Tema je otvorena uvek.

Možda opet nešto napisem dok cekam da se neko seti...

Voland je i Majstor, ali Majstor ipak ne može da bude Voland. To je bitna razlika.
MalaLina
20. фебруар 2015. у 07.16
„Dio sam one sile sto vjecno želi zlo, a vjecno čini dobro”. Jesi li siguran u Wolandovo poslanstvo? Ovo demonsko haranje, može se uzeti i kao Parusija, zar ne?
Izuzetno slojevito i kompleksno djelo; pa djelujemo kao mishevi koji grickaju sa svih strana, pomalo. Ali drugacije i ne može ovdje ili bilo gdje izvan nekih ozbiljnijih okvira - zato sam predlozila tacku na tu temu.
crncuga
20. фебруар 2015. у 07.29

Uvek sam raspoložen da bilo gde diskutujuem o ozbiljnjim temama koje su zanimljive. Mada sam ja jedan neozbiljan crnjo.

Uostalom i početna prica je veoma ozbiljna. Kao i prica o Volandu.

kako se to kaže: stojim na raspolaganju.
MalaLina
20. фебруар 2015. у 07.39
Kad melje svako svoje - može li se to diskusijom nazvati? Kao dvoje autista ;) Bolje pisi nešto novo.
Blagodarim na stavljanju na raspolaganje.
crncuga
20. фебруар 2015. у 08.20

Mora da je Volandu dosadno „tamo” - sigurno nema pošte!

A što se tiče pisanja, per će biti nešto starije da obnovim gradivo. Jer, ljudi su zaboravni...
MalaLina
20. фебруар 2015. у 08.34
Be my guest.
crncuga
20. фебруар 2015. у 08.51

Zahvaljujem, takođe.

A što se price tiče...rukopisi ne gore!
MalaLina
20. фебруар 2015. у 09.14
Da, da - spomenici trajniji od mjedi ;)
crncuga
21. фебруар 2015. у 10.44
„..rukopisi ne gore, ali adrese Margarita /ljudi/ zaboravlja/ju/, izgleda...”

citat iz „Majstora i Margarite 2” /zaostavstina!/
MalaLina
21. фебруар 2015. у 11.22
Majstorovi rukopisi nisu izgorjeli, ali adresa jeste. Ne?
crncuga
21. фебруар 2015. у 12.18
Majstorova adresa je ista - kaže Pilat, ali i bez njega je tako.

Ali Margarita (nije pice u pitanju!)se negdje izgubila...
MalaLina
21. фебруар 2015. у 13.00
Sigurno je na balu ;)
crncuga
21. фебруар 2015. у 13.19
Ha ha Volandov uticaj!

Samo da nije kao u Bulgakova...
MalaLina
21. фебруар 2015. у 13.47
Njet, njet, nisam ja ona sto je letjela na krmku ;) Ja sam jednostavno zasluzila mir.
crncuga
21. фебруар 2015. у 14.25
Pa dobro onda, da se ne uznemiravas u svom miru...

Voland ne može da utice bas na sve. Precenjuje se. Kao i svaki đavo.

crncuga
23. фебруар 2015. у 07.49

Ode Voland na devet pola! Prazno mu sanduce u raju...

Ko i Ramiz(a)..
MalaLina
23. фебруар 2015. у 07.55
Zar u raju nije sve savrseno i potpuno?
crncuga
23. фебруар 2015. у 08.30
Kažu da jeste, samo sto Voland nije tamo!

Uostalom, veliko je pitanje gde je interesantnije...

Napori teraju na rad...Sad.. to se odnosi na obične ljude..
MalaLina
23. фебруар 2015. у 08.39
Pa otkud mu sanduce onda tamo?

Poceli smo opet lupetati.
crncuga
23. фебруар 2015. у 08.44

Ma ne, kakvo lupetanje, samo mi se poverio.

Volnad ti nije bas omiljeni lik?

Zato se vracam na Ramiza(u)...Još malo pa nestalo (prica)!

MalaLina
23. фебруар 2015. у 09.00
Volim sve sto nije dosadno.. čini mi se da imaš problem da me procitas?
crncuga
23. фебруар 2015. у 09.04

E pa đavo nije dosadan!!!Dobro čitam...

Mada, kakvih je tipova ko nas i u svetu - skoro da je postao passe.

MalaLina
23. фебруар 2015. у 09.10
Hoćeš da kažeš da te ništa više ne može iznenaditi?
crncuga
23. фебруар 2015. у 09.26
Pa svaki dan je iznenađenje... Kad nešto covek napise i to je iznenađenje..

Kažem samo da je svet postao mnogo gori nego u doba keda je Voland pohodio Moskvu.
MalaLina
23. фебруар 2015. у 09.33
Ne slazem se. Ne treba podcijeniti nijednu epohu. ;)
crncuga
23. фебруар 2015. у 10.40

Svaka epoha ima svog Volanda...

Puko je!
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.